Isto kao i odrasli, i deca mogu da budu pod stresom. Znaci koji ukazuju da se tako nešto dešava su raznoliki i zavise od osobina ličnosti i sposobnosti deteta da izrazi svoja osećanja. Neko će se često žaliti na bol u stomaku, glavobolje, nerado će ustajati iz kreveta ili odbijati da pođe ujutru u školu. Možda će plakati dok roditelj odlazi i ostavlja ga učitelju.

"U školskoj sredini neadaptiranost može da se manifestuje i neprihvatanjem pravila ponašanja, čestim skretanjem pažnje na sebe, povlačenjem, neprihvatanjem druženja, odbijanjem rada na času ili agresivnošću prema drugoj deci", kaže za "Novosti" Zvezdana Nikitović, školski psiholog Osnovne škole "Vlada Aksentijević“ u Beogradu.

Ona objašnjava da su ovakvi slučajevi retki, ali ukoliko se tako nešto desi, učitelj će u razgovoru sa roditeljem skrenuti pažnju na problem.

Zadatak roditelja je da razume dete, da razgovara sa njim i pokuša da otkrije uzrok njegovog stresa, ili prepreku na koju je dete naišlo u svojoj sredini. Rešenje nije da se svaka tegoba deteta shvata kao bolest, ili da se ono ostavi kod kuće kada počne da plače ili da se žali, jer će se tako postepeno navići da beži u bolest kad god naiđe na neku neprijatnost, a neće se rešiti uzrok neprihvatanja škole.

Ako problemi budu trajali duže i pored zajedničkih pokušaja da se reše, možda će učitelj uputiti roditelja kod stručnog saradnika u školi - pedagoga ili psihologa.

Da bi se dete lako i bez problema snašlo u prvom razredu važno je da roditelji redovno komuniciraju i sarađuju sa učiteljom ili učiteljicom, i da se obaveštavaju o svom detetu. U početku, bar prvih mesec dana, ne bi trebalo da očekuju previše utisaka jer i učitelji moraju prvo da upoznaju dete.

"Roditelji bi trebalo da veruju onome što poručuje učitelj, a ako su u nedoumici zbog nekog postupka učitelja da obavezno razgovaraju sa njim o tome", napominje Zvezdana Nikitović.

Nikako ne treba govoriti loše o učitelju pred detetom. Roditelji moraju da se interesuju za sve što se dešava u školi.

Pitajte dete kako mu je bilo u školi, šta se lepo i interesantno desilo, prijavite se da učestvujete u zajedničkim aktivnostima koje se sprovode u razredu i školi. Pomozite detetu da razvije radne navike. Dete treba da ima svoj prostor za rad, da otprilike u isto vreme svakoga dana započinje izradu domaćih zadataka, ali mora da ima i druge obaveze u kući. Takođe, trebalo bi da bude pohvaljeno kada samostalno uradi zadatak ili pokaže samoinicijativu.

"Ako domaće zadatke rešavaju roditelji umesto deteta, šalju mu poruku da ono ne ume ništa samo i da je rad neprijatnost od koje treba da bude zaštićeno", ističe psiholog. 

Umesto toga, trebalo bi da obezbede detetu uslove za rad - mesto, vreme, pribor. Da mu objasne ako nešto nije jasno, da ga hrabre, hvale trud, podstiču da samostalno radi zadatak. Treba da odvoje vreme da pregledaju šta je dete uradilo i da ne gube strpljenje ako nije sve uspešno.

Pomozite detetu da organizuje i slobodno vreme. Dete i nakon polaska u školu ima potrebu da se igra i da se roditelji druže sa njim, a nakon povratka iz škole ima potrebu da se odmori. Ne treba ga odmah nakon povratka iz škole terati da nastavi sa učenjem.