Predložene mere "državne" štednje imaće skromne rezultate, pa je veoma moguće smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru u 2015. i 2016. za 10 do 15 odsto, kaže ekonomista Milojko Arsić.
Prema poslednjim podacima kojima se u javnosti barata, navodi on, u javnom sektoru u Srbiji zaposleno oko 770-780 hiljada ljudi, s tim što u sektoru države radi 540-550 hiljada, a u javnim preduzećima njih 230-240 hiljada.
Arsić kaže da će u 2015. i 2016. godini verovatno morati da dođe, zbog premalih ušteda na penzijama i platama, doći do smanjivanja broja zaposlenih najviše za 10 do 15 odsto. To znači da se radi o više od 100.000 radnih mesta.
Mešutim, Arsić je naglasio da je potrebno odvojiti problem viška zaposlenih od drugih problema koje bi otpuštanje moglo samo da pojača.
"Država mora da ima na svakih 100 građana određeni broj lekara, učitelja, poreznika, policajaca... Uprkos nekim uverenjima, kod nas javni sektor ne zapošljava previše ljudi u odnosu na druge države", rekao je Arsić.
U Srbiji je, navodi on, na 100 stanovnika zaposleno 7,6 radnika u javnom sektoru, što je na nivou evropskih zemalja i zemalja OECD, gde je kako kaže, u proseku 100 stanovnika u javnom sektoru zaposleno 7,7 radnika.
Arsić je dodao da su mnogi, takođe, pričali o parazitskoj birokratiji, a najčešće su upravo to bile stranke koje su najviše partijskih kadrova zapošljavale. Potrebno je, kako kaže Arsić, smanjiti partijsko zapošljavanje ali takođe i unaprediti sistem napredovanja. U našem javnom sektoru, kaže on, primetno je već godinama unazad, da ne napreduju uvek oni najsposobniji, već oni koji imaju partijsku knjižicu, a još je, kako kaže, zastupljeniji nepotizam. "Dešava se da u nekim preduzećima čitava porodica radi", rekao je Arsić.
Najavljene mere fiskalne konsolidacije su na "ivici održivosti" i uz relativno skromne uštede dobijene smanjenjem plata u javnom sektoru i penzija, biće neophodno smanjenje zaposlenosti u javnom sektoru za najmanje 10 odsto i povećanje PDV za tri do četiri procentna poena u 2016. i 2017, rekao je Arsić.
Kako je istakao, trajne strukturne uštede, koje je najavila Vlada Srbije, u 2015. godini biće skromen i iznose 500 do 550 miliona evra, što je, prema njegovoj oceni, nedovoljno za kredibilnost programa fiskalne konsolidacije.
Osnovna slabost plana smanjenja fiskalne konsolidacije za 2015. je, prema rečima Arsića, u tome što se značajno oslanja na privremene mere, poput prihoda od javnih preduzeća i smanjenja sive ekonomije.
Zbog toga je, kako je istakao, neophodno da Vlada predloži dodatne trajne uštede u 2015. godini i da izađe sa preciznim i obavezujućim planom ušteda za 2016. i 2017. godinu, navodeći da je u naredne tri godine neophodno uštedeti 1,5 do dve milijarde evra.
Srbija će sledeće godine opet ući u recesiju, izjavio je danas urednik Kvartalnog monitora Milojko Arsić i ocenio da će privreda u 2015. godini zabeležiti pad.
"U sledećoj godini očekujemo pad BDP-a od jedan odsto jer osnovne slabosti privrede do tada neće biti otklonjene, a mere štednje države, kao i zatvaranje gubitaša, dodatno će uticati na pad proizvodnje", rekao je Arsić na predstavljanju novog broja Kvartalnog monitora.
Privreda je daleko od toga da je okončala reforme iako je bilo pozitivnih pomaka u vidu novih zakona o privatizaciji, stečaju, ocenio je on.
"Privatizacija je izostala, a morala bi da se privede kraju, jer na preduzeća u restrukturiranju država godišnje izdvaja oko 750 miliona evra", rekao je Arsić, dodajući da će i gašenje gubitaša imati uticaj na BDP jer su i oni proizvodili.
Pokretanje rasta privrede će, prema njegovim rečima zavisiti od usvajanja kredibilnog programa fiskalne konsolidacije, kao i reforme kojima bi se unapredio ambijent za investiranje i zapošljavanje.
U kratkom roku dok traje recesija, opravdana je primena i fiskalnih i monetarnih podsticaja, koji su se u Srbiji pokazali kao delotvorni, smatra on.
"Međutim, loše iskustvo sa obnovom nakon poplava, višegodišnja neefikasnost u realizaciji infrastrukturnih projekata i odsustvo napretka u funkcionisanju državnih organa opravdano nameće pitanje da li je država sposobna za realizaciju složenijih antirecesionih ili reformskih projekata", upozorio je Arsić.
