Goran i Zoran Dragić, Markif i Markus Moris. Dva puta po dva brata igraće naredne sezone u istom timu, Finiks Sansima!
I oni nisu puki izuzetak. Čini se da je poslednjih godina u NBA ligi prisutna "inflacija" ovakvih kombinacija, samo što je malo teže spojiti ih pod jednim krovom.
Imamo braću Gasol, Lopez, Zeler, Plamli, Tig...
Igraju u različitim ekipama, sa različitim uspehom. Publici je verovatno zanimljivo što je tako, mada se za neke od tih igrača može postaviti pitanje da li su tu dospeli blagom protekcijom, zbog povlađivanja njihovoj kvalitetnijoj braći, ili zaista zaslužuju da budu akteri NBA karavana. Ili je bolje reći, da li su to pre njih zaslužili neki drugi?
Normalno, takvih kombinacija je bilo i u prošlosti, ali ipak manje nego sada, kada svoju šansu čekaju braća Stivena Karija (Set), Džrua Holideja (Džastin), Blejka Grifina (Tajler), Džej Ar Smita (Kris), Janisa Adetokunba (Tanasis)...
Ovaj trend iskoristili smo kao povod za predstavljanje i podsećanje na neke od upečatljivih parova, kao i trilinga...
Blizanci Van Arsdejl su najstariji par na našoj listi. U NBA su zajedno ušli 1965. godine, zajedno su izabrani i u idealnu debitantsku petorku lige, a uz to su po tri puta bili učesnici Ol star meča.
Završili su karijeru 1977, nakon jedine sezone u kojoj su bili saigrači - i to u Finiks Sansima.
Dik je prve tri profi sezone proveo u Njujork Niksima, da bi ga Finiks uzeo 1968. u ekspanzionom draftu (kada se franšiza uključuje u NBA, selektira ekipu od igrača koje joj drugi timovi stave na raspolaganje). Ne samo da je ostao sa Sansima dok nije okačio patike o klin, nego je tamo i danas, na funkciji potpredsednika "player personnela".
Tom je promenio mnogo više timova od brata - šest, a čak i 37 godina posle povlačenja sa parketa, vlasnik je dva ne baš poželjna rekorda. Odigrao je najviše utakmica (929) i postigao najviše poena (14.232) od svih NBA igrača koji nikada nisu bili akteri plej-ofa!
MARK (1964) I BRENT (1968) PRAJS
Mark je krajem 80-ih bio plejmejker vrlo dobrih ekipa Klivlend Kavalirsa, koje su imale nesreću da na putu ka vrhu naiđu na Majkla Džordana. To je ograničilo njihove timske uspehe, ali je sam Prajs napravio ime kao jedan od najpouzdanijih šutera svih vremena.
Kada je 1998. okončao igračku karijeru, mogao je da se pohvali sa 90,4 odsto realizacije slobodnih bacanja i 40 odsto ubačenih trojki u NBA konkurenciji. U sezoni 1988/89 pridružio se Leriju Birdu u klubu "50-40-90", što su brojke koje označavaju procente šuta iz igre, za tri poena i sa linije penala. Kasnije su to uspeli da urade još neki igrači, poput Stiva Neša.
Mark Prajs dvostruki je pobednik takmičenja u brzom šutiranju trojki na Ol star vikendu, četiri puta je igrao na Ol star meču, a jednom (1993) bio izabran u idealnu petorku lige.
Sa reprezentacijom SAD je 1994. na impresivan način osvojio zlato na šampionatu sveta u Kanadi. Bio je to prvi "Drim tim" posle originalnog, sa Olimpijskih igara u Barseloni 1992.
Njegov brat Brent igrao je u NBA 10 sezona, takođe je bio plejmejker, a u njegovoj ličnoj karti se ističe jedino to što je u sezoni 1995/96 poslao na pravo mesto čak 46,2 odsto šutnutih trojki. Tada je bio član Vašingtona.
Dominik je jedan od samo sedmorice igrača u istoriji NBA, koji su 10 sezona zaredom imali prosek iznad 25 poena po utakmici. Najbolji strelac Atlanta Hoksa svih vremena ostao je upamćen i kao fenomenalan atleta, koji je na takmičenjima u zakucavanju bio više nego dostojan rival Majklu Džordanu.
Pobedio ga je 1985. u Indijanapolisu, a tri godine kasnije "tesnom" razlikom u bodovima izgubio revanš, na parketu "letećeg Majkla" u Čikagu.
Devetostruki Ol star, jednom član idealne NBA petorke i jednom najbolji strelac lige (1986) sa prosekom od čak 30,3 poena, nije bio ni blizu osvajanju šampionskog prstena, ali je sa Panatinaikosom 1996. godine (trener bio Boža Maljković) postao prvak Evrope.
Njegov mlađi brat Džerald imao je sasvim solidnu NBA karijeru, koja je potrajala 13 sezona, od kojih je u 10 imao dvocifren prosek postignutih poena. Leta 1999. oprostio se od košarke zajedno sa Dominikom, posle sezone u kojoj su obojica branila boje Orlando Medžika.
Fil Džekson, Majkl Džordan i Skoti Pipen zajedno su šest puta bili NBA prvaci sa Čikago Bulsima, ostvarivši dva "tri-pita" (1991-93, 1996-98). U prvom talasu dominacije im je veoma važnu podršku pružao snažni krilni centar Horas Grant.
Učio je zanat od Čarlsa Ouklija, postao starter i jedan od oslonaca šampionskih ekipa Čikaga. Glavne vrline su mu bili skok i odbrana, o čemu svedoče četiri uzastopna izbora u drugu defanzivnu petorku lige (1993-96). Realno, nije mogao da uradi još više na tom planu, jer su mu konkurenti bili Rodman, Robinson, Olajdžuvon, Meloun, Mutombo...
Nije dočekao Džordanov prvi povratak košarci 1995, pošto se godinu dana ranije preselio u Orlando i umalo pomogao mladim Šakilu O'Nilu i Peniju Hardaveju da se domognu titule. Međutim, nesrećno izgubljena prva utakmica na domaćem parketu utabala je put ka konačnih 0:4 u finalnoj seriji plej-ofa protiv Hjustona.
Džekson ga je 2000. doveo u Los Anđeles Lejkerse, sa kojima je uzeo četvrti prsten, navukavši na sebe gnev "hejtera" i optužbe da se u poznim igračkim godinama šlepovao na ramenima O'Nila i Kobija Brajanta. U tom plej-ofu beležio je šest poena i šest skokova po meču.
Brat blizanac Harvi fizički nije bio toliko impresivan, što ga je spustilo poziciju niže, na krilo i povremeno krilnog centra. Iza njega nisu ostala vrhunska dostignuća, mada je u najboljim danima beležio 18-19 poena po sezoni i proveo u NBA 11 godina.
Harvi je 1991. zauzeo drugo mesto u izboru za igrača koji je najviše napredovao, iza tadašnjeg plejmejkera Orlanda Skota Skajlsa.
Da iver ne pada daleko od klade, odlično se vidi na primeru Rika Berija, stanovnika Kuće slavnih u Springfildu, koji je bio osmostruki Ol star, a kao član Golden Stejt Voriorsa i MVP finala plej-ofa 1975. godine.
Sva četiri Berijeva sina takođe su bili profesionalni košarkaši, a samo najstariji, Skuter, nije igrao u NBA ligi. Ipak, imao je i on svojih uspeha, počev od osvajanja NCAA titule 1988. sa Kanzas Džejhoksima.
Treći brat, Brent, odličan šuter za tri poena, ostavio je najdublji trag u NBA, osvojivši dva šampionska prstena sa San Antonio Sparsima (2005, 2007). Od braće su ga izdvajali i atletski kvaliteti, koji su došli do izražaja na Ol star vikendu 1996. Tada je postao prvi belac pobednik takmičenja u zakucavanju.
Džona Berija se mnogi ovdašnji NBA fanovi sećaju iz ekipe Sakramento Kingsa, u kojoj su nastupali Vlade Divac i Peđa Stojaković. Bio je solidan igrač sa klupe, a leta 2003. nije imao sreće da ostane u Detroit Pistonsima, koji su naredne sezone postali šampioni. Danas je cenjen TV analitičar.
Najmlađi brat, Dru, proveo je u NBA tri sezone i beležio skromna 2,2 poena po utakmici. Karijeru je okončao u poljskom Prokomu.
Mada je Džejson imao sreću da se nađe u pravo vreme na pravom mestu, pa je sa Nju Džersi Netsima dva puta igrao i izgubio finale plej-ofa (2002, 2003), sigurno je da ga se niko ne bi sećao kao igrača zbog koga je publika kupovala ulaznice i punila dvorane.
Zajedno sa blizancem Džeronom, našao bi se u memoarima legendarnog Šakila O'Nila, koji je svojevremeno izjavio da je najviše batina dobijao upravo u duelima sa dvojicom produkata univerziteta Stenford.
Međutim, Džejsonova popularnost iznenada je otišla "u nebo" proleća 2013, kada je postao prvi američki profesionalni sportista, koji se izjasnio kao homoseksualac.
Pobrao je komplimente američkog establišmenta, uključujući Baraka Obamu, Bila Klintona, Dejvida Šterna i Kobija Brajanta, a taj slučaj u kombinaciji sa prijateljstvom, koje je kao mlad igrač u Nju Džersiju ostvario sa Džejsonom Kidom, uticao je da zimus potpiše za Bruklin Netse i da potom njegov dres postane jedan od najprodavanijih u zvaničnom NBA storu.
Inače, Džejsonovi proseci karijere iznose nešto manje od četiri poena i četiri skoka po meču, a Džeronovi oko četiri poena i tri skoka. Džeron je u Golden Stejt Voriorsima zaposlen u sektoru za individualni razvoj igrača.
Stariji Gasol sa 34 godine se priprema da zaigra za svoj treći NBA tim, Čikago Bulse, ali bi samo na osnovu učinka u Memfis Grizlisima (2001-2008) i Los Anđeles Lejkersima (2008-2014) mogao da bude proglašen za jednog od pet najboljih Evropljana koji su zaigrali među američkim profesionalcima.
Kao treći pik na draftu postao je debitant godine, zatim je 2006. prvi put nastupio na Ol star meču, a njegov "trejd" u Lejkerse bio je tas na vagi, koji je slavnoj franšizi doneo za sada poslednje dve titule (2009, 2010), uz poraz od Bostona u finalu plej-ofa 2008.
Pau je u prvom delu karijere sa Lejkersima nanizao je još tri Ol star nastupa, jedan izbor u drugu idealnu petorku lige (2011) i dva izbora u treću petorku (2009, 2010).
I dok su neki od bratskih NBA tandema imali to zadovoljstvo da provedu neko vreme u istom timu, Pau i Mark Gasol su valjda jedini "trejdovani" jedan za drugog.
Prvog februara 2008, Lejkersi su za jednog od najboljih visokih igrača lige u tom trenutku, dali trojicu igrača koji tada nisu vredeli skoro ništa (Kvami Braun, Džavaris Kritenton, Eron Mekki), prava na Marka Gasola i buduće pikove na draftu.
Suparnički timovi, kao i mediji širom SAD, bili su šokirani jednostranošću te trampe, pa su se neki čak sprdali sa dežmekastim Markom, koji je smatran "kusurom" u beskrupuloznoj otimačini njegovog brata, od strane Lejkersa.
Premda su "jezeraši" ostvarili svoj cilj, nema sumnje da bi sada, a i pre godinu-dve, lagano pristali da ponovo razmene braću Gasol, pošto je Mark i sam postao Ol star i defanzivni igrač godine. Uz to je pet godina mlađi od Paua, koji je u prethodne dve sezone zbog povreda propustio 55 utakmica.
"Grizliji" verovatno nisu računali na to, ali na kraju su i oni sasvim solidno prošli u toj transakciji!
BRUK I ROBIN LOPEZ (1988)
Kao i braća Kolins, blizanci Lopez (Kubanci po ocu) došli su u NBA sa univerziteta Stenford - Bruk kao 10, a Robin kao 15. pik na draftu 2008.
Iste su visine (213 cm), ali je Bruk nešto korpulentniji i krasi ga efikasna igra na niskom postu, dok Robin nije ni izbliza toliko dobar napadač, ali nagoveštava da će se odbranom, skokovima i blokadama i on dugo zadržati u ligi.
Bruk je 2013. godine postao Ol star, međutim, dve od prethodne tri sezone je gotovo u potpunosti propustio zbog povreda stopala i to ga je sprečilo da se sa Bruklin Netsima još ozbiljnije nametne u Istočnoj konferenciji.
Zameraju mu što sa tom visinom i snagom ima prosek od 5,0 skokova u karijeri. Robin je prošle sezone u Portlandu dogurao do 8,5. Za razliku od brata, ima zanimljivu frizuru, na tragu Andersona Varežaa i nekadašnjeg centra Sijene Šona Stonruka.
Plamlije smo uvrstili na listu prvenstveno iz razloga što Majk Kžiževski na Djuku sprema i trećeg brata, Maršala (1992), tako da bismo već 2015. u NBA mogli da vidimo trio momaka iz Fort Vejna u Indijani.
Majls je dosadašnje dve sezone proveo u Indijani i Finiksu, gde je podigao proseke na oko osam poena i skokova po meču, dok je za Mejsonom "ruki" sezona u Bruklinu, ali i učešće na Mundobasketu u Španiji, gde je sa reprezentacijom SAD osvojio zlatnu medalju.
LUK (1987), TAJLER (1990) I KODI (1992) ZELER
Kao i braća Plamli, Zeleri odreda igraju na poziciji centra. Najstariji Luk je preko Japana, Litvanije i razvojne lige (NBDL) stigao do dresa Finiks Sansa i u sezoni 2012/13 je nastupio na 16 utakmica.
Ništa epohalno, jer se posle toga vratio u NBDL, ali dovoljno da se nađe u ovom biranom društvu, zajedno sa Tajlerom (Klivlend, Boston) i prošlogodišnjim debitantom u Šarlotu, Kodijem.
