Gone Girl (2014)
Režija: Dejvid Finčer
Uloge: Ben Aflek, Rozamund Pajk
Distributer: Megakom
Odavno u bioskopu nisam bio sa svojom ćerkom J. Tinejdžerka, sad već 15 godina, srednjoškolka. U poslednje vreme mi postavlja čudna pitanja i ispostavlja zanimljive filmske
zahteve: napravi mi listu 10 najboljih vesterna, zanimaju me. Ili: predloži mi nekoliko uvrnutih
horor filmova. I slično. Poslednje što je zatražila, bio je spisak filmova koji u sebi imaju neki ''tvist'', kako reče. Trileri u kojima se desi nešto neočekivano, nešto što potpuno promeni tok priče.
Baš sam užurbano završavao čitanje poslednjeg romana Džilijen Flin. Užurbano, jer sam hteo da na premijeru novog Finčerovog filma odem potpuno spreman. Upravo sam, dakle, bio usred golemog tvista, tako da nije bilo mnogo dileme oko toga šta ću joj preporučiti.
Kasnije, po završetku filma, J. mi je rekla kako će sada morati da pročita i knjigu, a ja sam joj ponudio i prethodna dva romana ove američke spisateljice koja su, ako mene pitate, čak i bolja od ''Iščezle''. Naročito ''Sharp Objects''.
No dobro, ovde se danas priča o filmu ''Gone Girl''. Najiščekivanijem, a kako se čini i najboljem trileru godine. Kaže Džilijan Flin: ''U Finčeru sam videla jednog velikog reditelja kojem se zaista svidela knjiga i koji nije hteo da je pretvori u nešto što ona nije''. I zaista, kombinacija takvog rediteljskog pristupa i scenarija koji je napisala sama autorka bestselera, nije ni mogla da donese bitno drugačiji rezultat od filma koji je trenutno na repertoaru. Film koji doslovce, od a do š, stranu po stranu, prati narativ predstavljen u ovom sjajnom romanu, inače bestseleru.
Nik i Ejmi bi trebalo da proslave petu godišnjicu braka, ali Ejmi tog jutra nestaje. Po dolasku u kuću, Nik zatiče širom otvorena vrata i ispreturan nameštaj. Policija pronalazi i tragove krvi. Dok istraga kreće svojim tokom, paralelno pratimo i Ejmin dnevnik u kojem ona opisuje dane koji su prethodili njenom nestanku. Upoznavanje sa Nikom, zajednički prvi dani u Njujorku, selidba u Misuri. Ponovo u sadašnjem vremenu, slučaj nestale lepotice postaje sve zanimljiviji i medijima, dok sam Nik postaje zanimljiv policiji. Sve nam govori da skladan i srećan brak možda baš i nije bio takav.
Kao što rekoh, postoje razni obrti u ovom filmu, ali ovog puta ne morate da brinete da ćete naići na spojlere u tekstu. Zaista, neozbiljno bi bilo pokvariti i sekund ovog fenomenalnog bioskopskog iskustva kroz koje nas provodi Finčer punih 150 minuta. Što manje znate o filmu, više ćete u njemu uživati.
''Iščezla'' je hirurški precizno izveden film. Standardna Finčerova ekipa na već oproban način ispunjava sve zahteve reditelja - fotografija i dizajn su besprekorno čisti i direktni, glumci u potpunosti pod Finčerovom kontrolom (još jedan dokaz da i oni ne preterano obdareni mogu fantastično da funkcionišu kad imaju režisera koji ume da ih vodi), scenario sa već viđenim, ali izuzetno efektnim ''he said, she said'' postupkom misteriju svakog trenutka čini sve većom. U isto vreme, tandem Glin/Finčer pokazao se kao kombinacija koja perfektno razume ljudsku prirodu, čak i onu najmračniju sortu.
Sve su to elementi koji ovaj na trenutke brutalan, ali i izuzetno zabavan film čine majstorijom koja se sve ređe može dobiti od današnjeg Holivuda, ali najimpresivniji posao na stvaranju tenzije koja prati uzbudljivu priču obavili su, ponovo, Trent Reznor i Atikus Ros, autori originalne muzike koji su za svoj rad na Finčerovim filmovima već dobili najveća moguća priznanja - Oskara za ''Social Network'' i Gremi za ''The Girl With a Golden Tattoo''. J. je takođe primetila ulogu muzike u filmu i oca učinila naročito ponosnim pitanjem koje je postavila još tokom projekcije: ''Kako je moguće da ovaj tip iz ''Nine Inch Nails'' napravi ovakvu muziku?''
No, ako ste pomislili da je ''Iščezla'' još jedan petparački roman koji je postao samo uzbudljiv film, grdno ste se prevarili. Finčer nikada nije bio bliži Hičkoku nego u ovom filmu. Ne samo po napetosti i neočekivanim pravcima kojim priča ide, već i po temama kojima se bavi. Možda je sve u ovom filmu jasno u trenutku kada se on završi, ali neke stvari ostaju neotkrivene i samim tim postaju i neizbežna tema za razmišljanje i razgovor. Život u braku, način na koji novac utiče na njega, tabloidno izveštavanje kao deo naših života, iskrenost i postojanost u ljubavnoj vezi - sve to možete na ovaj ili onaj način da obajsnite i razrešite, ali ono što se mota po glavama naših junaka, porivi koji ih teraju da rade to što rade, detalji su koji će vas progoniti i dugo nakon odgledane projekcije ili pročitane knjige.
''Iščezla'' je film za najveću moguću preporuku, čak i za one koji su pročitali knjigu. Retko se to može reći za igrani film, ali ovog puta on zaista nije izneverio svoj književni predložak.
Fantastično bi bilo kada bi se Finčer, pored najavljene saradnje sa Glinovom na novoj HBO seriji ''Utopija'', dohvatio i njenih prethodnih romana. Kao i onih budućih, takođe.
J: *****
Ja: ****1/2
IŠČEZLA (FILMSKA RECENZIJA)
Daje se na znanje, daje se na znanje: ovo je film koji se dopao našem kolumnisti Mišku Bilbiji! Saznajte zašto! I zašto je Dejvid Finčer "nikad bliži" Hičkoku.
Gone Girl (2014)
Režija: Dejvid Finčer
Uloge: Ben Aflek, Rozamund Pajk
Distributer: Megakom
Odavno u bioskopu nisam bio sa svojom ćerkom J. Tinejdžerka, sad već 15 godina, srednjoškolka. U poslednje vreme mi postavlja čudna pitanja i ispostavlja zanimljive filmske
zahteve: napravi mi listu 10 najboljih vesterna, zanimaju me. Ili: predloži mi nekoliko uvrnutih
horor filmova. I slično. Poslednje što je zatražila, bio je spisak filmova koji u sebi imaju neki ''tvist'', kako reče. Trileri u kojima se desi nešto neočekivano, nešto što potpuno promeni tok priče.
Baš sam užurbano završavao čitanje poslednjeg romana Džilijen Flin. Užurbano, jer sam hteo da na premijeru novog Finčerovog filma odem potpuno spreman. Upravo sam, dakle, bio usred golemog tvista, tako da nije bilo mnogo dileme oko toga šta ću joj preporučiti.
Kasnije, po završetku filma, J. mi je rekla kako će sada morati da pročita i knjigu, a ja sam joj ponudio i prethodna dva romana ove američke spisateljice koja su, ako mene pitate, čak i bolja od ''Iščezle''. Naročito ''Sharp Objects''.
No dobro, ovde se danas priča o filmu ''Gone Girl''. Najiščekivanijem, a kako se čini i najboljem trileru godine. Kaže Džilijan Flin: ''U Finčeru sam videla jednog velikog reditelja kojem se zaista svidela knjiga i koji nije hteo da je pretvori u nešto što ona nije''. I zaista, kombinacija takvog rediteljskog pristupa i scenarija koji je napisala sama autorka bestselera, nije ni mogla da donese bitno drugačiji rezultat od filma koji je trenutno na repertoaru. Film koji doslovce, od a do š, stranu po stranu, prati narativ predstavljen u ovom sjajnom romanu, inače bestseleru.
Nik i Ejmi bi trebalo da proslave petu godišnjicu braka, ali Ejmi tog jutra nestaje. Po dolasku u kuću, Nik zatiče širom otvorena vrata i ispreturan nameštaj. Policija pronalazi i tragove krvi. Dok istraga kreće svojim tokom, paralelno pratimo i Ejmin dnevnik u kojem ona opisuje dane koji su prethodili njenom nestanku. Upoznavanje sa Nikom, zajednički prvi dani u Njujorku, selidba u Misuri. Ponovo u sadašnjem vremenu, slučaj nestale lepotice postaje sve zanimljiviji i medijima, dok sam Nik postaje zanimljiv policiji. Sve nam govori da skladan i srećan brak možda baš i nije bio takav.
Kao što rekoh, postoje razni obrti u ovom filmu, ali ovog puta ne morate da brinete da ćete naići na spojlere u tekstu. Zaista, neozbiljno bi bilo pokvariti i sekund ovog fenomenalnog bioskopskog iskustva kroz koje nas provodi Finčer punih 150 minuta. Što manje znate o filmu, više ćete u njemu uživati.
''Iščezla'' je hirurški precizno izveden film. Standardna Finčerova ekipa na već oproban način ispunjava sve zahteve reditelja - fotografija i dizajn su besprekorno čisti i direktni, glumci u potpunosti pod Finčerovom kontrolom (još jedan dokaz da i oni ne preterano obdareni mogu fantastično da funkcionišu kad imaju režisera koji ume da ih vodi), scenario sa već viđenim, ali izuzetno efektnim ''he said, she said'' postupkom misteriju svakog trenutka čini sve većom. U isto vreme, tandem Glin/Finčer pokazao se kao kombinacija koja perfektno razume ljudsku prirodu, čak i onu najmračniju sortu.
Sve su to elementi koji ovaj na trenutke brutalan, ali i izuzetno zabavan film čine majstorijom koja se sve ređe može dobiti od današnjeg Holivuda, ali najimpresivniji posao na stvaranju tenzije koja prati uzbudljivu priču obavili su, ponovo, Trent Reznor i Atikus Ros, autori originalne muzike koji su za svoj rad na Finčerovim filmovima već dobili najveća moguća priznanja - Oskara za ''Social Network'' i Gremi za ''The Girl With a Golden Tattoo''. J. je takođe primetila ulogu muzike u filmu i oca učinila naročito ponosnim pitanjem koje je postavila još tokom projekcije: ''Kako je moguće da ovaj tip iz ''Nine Inch Nails'' napravi ovakvu muziku?''
No, ako ste pomislili da je ''Iščezla'' još jedan petparački roman koji je postao samo uzbudljiv film, grdno ste se prevarili. Finčer nikada nije bio bliži Hičkoku nego u ovom filmu. Ne samo po napetosti i neočekivanim pravcima kojim priča ide, već i po temama kojima se bavi. Možda je sve u ovom filmu jasno u trenutku kada se on završi, ali neke stvari ostaju neotkrivene i samim tim postaju i neizbežna tema za razmišljanje i razgovor. Život u braku, način na koji novac utiče na njega, tabloidno izveštavanje kao deo naših života, iskrenost i postojanost u ljubavnoj vezi - sve to možete na ovaj ili onaj način da obajsnite i razrešite, ali ono što se mota po glavama naših junaka, porivi koji ih teraju da rade to što rade, detalji su koji će vas progoniti i dugo nakon odgledane projekcije ili pročitane knjige.
''Iščezla'' je film za najveću moguću preporuku, čak i za one koji su pročitali knjigu. Retko se to može reći za igrani film, ali ovog puta on zaista nije izneverio svoj književni predložak.
Fantastično bi bilo kada bi se Finčer, pored najavljene saradnje sa Glinovom na novoj HBO seriji ''Utopija'', dohvatio i njenih prethodnih romana. Kao i onih budućih, takođe.
J: *****
Ja: ****1/2
Gone Girl (2014)
Režija: Dejvid Finčer
Uloge: Ben Aflek, Rozamund Pajk
Distributer: Megakom
Odavno u bioskopu nisam bio sa svojom ćerkom J. Tinejdžerka, sad već 15 godina, srednjoškolka. U poslednje vreme mi postavlja čudna pitanja i ispostavlja zanimljive filmske
zahteve: napravi mi listu 10 najboljih vesterna, zanimaju me. Ili: predloži mi nekoliko uvrnutih
horor filmova. I slično. Poslednje što je zatražila, bio je spisak filmova koji u sebi imaju neki ''tvist'', kako reče. Trileri u kojima se desi nešto neočekivano, nešto što potpuno promeni tok priče.
Baš sam užurbano završavao čitanje poslednjeg romana Džilijen Flin. Užurbano, jer sam hteo da na premijeru novog Finčerovog filma odem potpuno spreman. Upravo sam, dakle, bio usred golemog tvista, tako da nije bilo mnogo dileme oko toga šta ću joj preporučiti.
Kasnije, po završetku filma, J. mi je rekla kako će sada morati da pročita i knjigu, a ja sam joj ponudio i prethodna dva romana ove američke spisateljice koja su, ako mene pitate, čak i bolja od ''Iščezle''. Naročito ''Sharp Objects''.
No dobro, ovde se danas priča o filmu ''Gone Girl''. Najiščekivanijem, a kako se čini i najboljem trileru godine. Kaže Džilijan Flin: ''U Finčeru sam videla jednog velikog reditelja kojem se zaista svidela knjiga i koji nije hteo da je pretvori u nešto što ona nije''. I zaista, kombinacija takvog rediteljskog pristupa i scenarija koji je napisala sama autorka bestselera, nije ni mogla da donese bitno drugačiji rezultat od filma koji je trenutno na repertoaru. Film koji doslovce, od a do š, stranu po stranu, prati narativ predstavljen u ovom sjajnom romanu, inače bestseleru.
Nik i Ejmi bi trebalo da proslave petu godišnjicu braka, ali Ejmi tog jutra nestaje. Po dolasku u kuću, Nik zatiče širom otvorena vrata i ispreturan nameštaj. Policija pronalazi i tragove krvi. Dok istraga kreće svojim tokom, paralelno pratimo i Ejmin dnevnik u kojem ona opisuje dane koji su prethodili njenom nestanku. Upoznavanje sa Nikom, zajednički prvi dani u Njujorku, selidba u Misuri. Ponovo u sadašnjem vremenu, slučaj nestale lepotice postaje sve zanimljiviji i medijima, dok sam Nik postaje zanimljiv policiji. Sve nam govori da skladan i srećan brak možda baš i nije bio takav.
Kao što rekoh, postoje razni obrti u ovom filmu, ali ovog puta ne morate da brinete da ćete naići na spojlere u tekstu. Zaista, neozbiljno bi bilo pokvariti i sekund ovog fenomenalnog bioskopskog iskustva kroz koje nas provodi Finčer punih 150 minuta. Što manje znate o filmu, više ćete u njemu uživati.
''Iščezla'' je hirurški precizno izveden film. Standardna Finčerova ekipa na već oproban način ispunjava sve zahteve reditelja - fotografija i dizajn su besprekorno čisti i direktni, glumci u potpunosti pod Finčerovom kontrolom (još jedan dokaz da i oni ne preterano obdareni mogu fantastično da funkcionišu kad imaju režisera koji ume da ih vodi), scenario sa već viđenim, ali izuzetno efektnim ''he said, she said'' postupkom misteriju svakog trenutka čini sve većom. U isto vreme, tandem Glin/Finčer pokazao se kao kombinacija koja perfektno razume ljudsku prirodu, čak i onu najmračniju sortu.
Sve su to elementi koji ovaj na trenutke brutalan, ali i izuzetno zabavan film čine majstorijom koja se sve ređe može dobiti od današnjeg Holivuda, ali najimpresivniji posao na stvaranju tenzije koja prati uzbudljivu priču obavili su, ponovo, Trent Reznor i Atikus Ros, autori originalne muzike koji su za svoj rad na Finčerovim filmovima već dobili najveća moguća priznanja - Oskara za ''Social Network'' i Gremi za ''The Girl With a Golden Tattoo''. J. je takođe primetila ulogu muzike u filmu i oca učinila naročito ponosnim pitanjem koje je postavila još tokom projekcije: ''Kako je moguće da ovaj tip iz ''Nine Inch Nails'' napravi ovakvu muziku?''
No, ako ste pomislili da je ''Iščezla'' još jedan petparački roman koji je postao samo uzbudljiv film, grdno ste se prevarili. Finčer nikada nije bio bliži Hičkoku nego u ovom filmu. Ne samo po napetosti i neočekivanim pravcima kojim priča ide, već i po temama kojima se bavi. Možda je sve u ovom filmu jasno u trenutku kada se on završi, ali neke stvari ostaju neotkrivene i samim tim postaju i neizbežna tema za razmišljanje i razgovor. Život u braku, način na koji novac utiče na njega, tabloidno izveštavanje kao deo naših života, iskrenost i postojanost u ljubavnoj vezi - sve to možete na ovaj ili onaj način da obajsnite i razrešite, ali ono što se mota po glavama naših junaka, porivi koji ih teraju da rade to što rade, detalji su koji će vas progoniti i dugo nakon odgledane projekcije ili pročitane knjige.
''Iščezla'' je film za najveću moguću preporuku, čak i za one koji su pročitali knjigu. Retko se to može reći za igrani film, ali ovog puta on zaista nije izneverio svoj književni predložak.
Fantastično bi bilo kada bi se Finčer, pored najavljene saradnje sa Glinovom na novoj HBO seriji ''Utopija'', dohvatio i njenih prethodnih romana. Kao i onih budućih, takođe.
J: *****
Ja: ****1/2
