"Siiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii" – ratnički usklik posle melodramatičnog uzdaha olakšanja. Neupućeni bi pomislili da je to reakcija čoveka koji je upravo saznao za negativan rezultat testa na sidu.
Kroz istoriju, mnoge vedete svetskog fudbala osvajale su najprestižnije individualno priznanje, ali niko se nikada nije radovao Zlatnoj lopti na tako iskren, indiskretan i detinjast način kao Kristijano Ronaldo.
Dobio je još jedan u nizu okršaja kod OK korala sa svojim večitim suparnikom iz Rozarija. Posle sabiranja poena sa 627 glasačkih listića (po 207 novinara, selektora i kapitena iz svake zemlje članice FIFA), Portugalcu je 37,66 odsto glasova bilo dovoljno da stane uz rame Van Bastenu, Platiniju i Krojfu.
Za razliku od trojice fudbalskih kauboja iz vremena pređašnjeg, on još uvek ima šansu da izazove Mesija na novi dvoboj. I neće oklevati.
Na pitanje koji mu je gol najdraži u karijeri, odgovara ’svaki naredni’ i jasno stavlja do znanja da nema nameru da se zaustavi. Želi četvrtu. Pa petu. U tome i jeste štos. Zato i jeste najbolji.
Budi se svakog jutra razmišljajući kako da bude još jači. U hroničnom nezadovoljstvu učinjenim, krije se tajna njegovog savršenstva. Pitanje je samo može li savršenije od trenutnog?
Znate li šta je Džordž Best rekao o Ronaldu?
"Za mnoge fudbalere je napisano da podsećaju na mene. Tek kada su u tu grupu svrstali Kristijana, shvatio sam to kao kompliment".
Ronaldo nije Džordž. On je THE BEST!
Protagonista na putu ka trofejima u Kupu Kralja, Superkupu Evrope i Svetskom klupskom prvenstvu. Skulptor famozne ’Dećime’. 17 golova ove jeseni u Ligi šampiona, ukupno 61 u kalendarskoj godini. Toliko moćan da mu ni skromni Mondijal nije ugrozio tron.
DA LI JE MOGUĆE DA JE TOLIKO SEBIČAN? NE, NIJE!
Rekordi kojima pomera granice fudbalske istorije prete da unište draž i svrhu statistike i nameću logično pitanje: da li je ikada postojao kompletniji fudbaler od Ronalda? On je klasičan robot. Turbo mašina. Jedinstven primerak svoje vrste.
Poseduje trkačke sposobnosti sprintera na 100 metara, tehničke kvalitete vrhunskog NBA plejmejkera, fizičku konstituciju profi boksera srednje kategorije i gracioznost svetskog šampiona u umetničkom klizanju.
Brzinu i skočnost savršeno je uklopio u monstruoznu snagu kojom dobija svaki duel na terenu.
Često se ljudi pitaju "da li je moguće da je toliko sebičan"?
Ne, Ronaldo nije egoista. Ne verujete? Pitajte trenere sa kojima je radio.
Anćeloti kaže: "Najjači fudbaler koga sam trenirao u svojoj karijeri’". Murinja je zapanjila volja sa kojom prilazi običnoj ševi na treningu kao da je pitanje života i smrti.
Kolektivni doprinos u kombinaciji sa beskrajnom serijom golova predstavljaju fudbalski rodeo na koji moderan fudbal još uvek pokušava da se navikne. Pored protivničkih štopera, Ronaldo ima još dva imaginarna, ali ljuta rivala. Zavist i ljubomoru okoline koja ga okružuje. Njih ne može da prevari driblingom ili ućutka evrogolom. To su i ključni razlozi što još nije dobio sva priznanja koja zaslužuje.
Fudbalski talenat se dobija od Boga. Mnogi su ga imali, ne i iskoristili. Ronaldo je Božiji dar prihvatio oberučke i sada ga samo oplemenjuje i usavršava. Može li savršenije od ovoga? Može. Ali onda bi zaista sve to postalo vanzemaljsko. I fudbal ne bi više imao nikakav smisao.
NATERAO BLATERA DA MU SE IZVINI
Svaki put kada se sprema da potegne oružje kod OK korala, mora da ima još jednu stvar na umu. Dosegao je vrh zahvaljujući Mesiju. Tvrdoglava upornost da bude brži na obaraču, usavršila je svaki element Ronaldove igre. Nema više ni najmanjeg razloga da bude tužan, naduren, osoran. Skinuo je sa sebe etiketu ’večitog drugog’. Ponovo može da se opusti, svestan da će po okončanju karijere biti upamćen kao pobednik. Kao najbolji. Nedodirljiv.
Izašao je iz senke. Nema više nikoga ispred sebe. Počeli su čak i u Barseloni da ga shvataju ozbiljno. Počeli su da ga se plaše. A to je ono što jednog igrača Reala čini velikim. Najvećim. Di Stefanom modernog doba.
Ne mora više da odlazi na ceremonije pun zebnje i straha. Neće više smišljati odgovare na pitanja "kako je to biti bolji od svih, osim od Mesija".
Bio je buntovnik, s razlogom. Blatera je naterao da mu se izvini. Zapušio je usta Valdanu koji je jednom prilikom izjavio da je najbolji fudbaler na svetu Leo Mesi, a na pitanje ko je drugi, odgovorio sa "povređeni Leo Mesi". Opsednut likom i delom Dejvida Bekama (’sedmica’ Junajteda, ’galaktikos’ Reala, maneken Armanija...) dugo je tragao za ličnim identitetom.
Plaćao je danak svom imidžu koji je često znao da bude iritantan. Kompletan ritual dok hvata zalet kod slobodnih udaraca, filmsko poziranje ispred fotoreportera, glas metroseksualca koji ga je pratio na svakom koraku, prepotentan nastup na konferencijama, stav tipa ’ne treba meni niko da kaže da sam najbolji, kad ja znam da nema boljeg’, ponašanje tokom manifestacija na kojima je Mesi dobijao priznanja, odbijanje da se pojavi 2013. na ceremoniji u Monte Karlu...
A onda – FLEŠ! Karakteristična pojava u glavi svakog genija. Lampica koja se upali u deliću sekunde i obične smrtnike pretvori u mit. Bljesak koji je i Ronaldu pomogao da razume znakove pored puta. Zašto bi bilo koga kopirao. Ikone su jedinstvene, a on ne zaslužuje da bude original falsifikata.
HVALA
Promenio se iz korena. Postao je prirodniji, jednostavniji, normalniji. Verovali ili ne, i skromniji.
Iznenada je shvatio da će i te lopte koje velikodušno bude dodao svojim saigračima, u završnici većine akcija doći opet do njega u formi povratnog pasa i da će egzekucija uglavnom biti sa njegovim pečatom. Pretvorio se u najkorisnijeg igrača na terenu.
Frustrirajući porazi od Mesija, Inijeste i Riberija za UEFA i FIFA priznanja učinili su ga čvršćim i otpornijim. Dvoboj kod OK korala još nije završen. Tek je na polovini. Biće još mnogo potezanja revolvera i rano je za svođenje računa.
"Sledeće godine će konkurisati Mesi i Ronaldo, one tamo Ronaldo i Mesi, a 2017. Mesi i Ronaldo" – rekao je Platini i pecnuo Blatera zbog kriterijuma koji favorizuju umetniike i minimalizuju faktor kolektiva u izboru za Zlatnu loptu.
Trenutno su svetla reflektora uperena u Ronalda. Prijaju svakako, ali znaju i da zaslepe. Mora da bude oprezan, jer gordost je greh. Da nije bilo Mesija, ne bi bio ovoliko dobar.
Da nije imao toliko visok cilj kome je stremio, zadovoljio bi se prosekom. Još uvek bi se merio prema zemljanima, borio se sa limitiranim rivalima, nadmetao sa svojim saigračima i sa samim sobom.
Utopio bi se u sivilo i udaljio od savršenstva. Jednog dana bi se umorio od saznanja da je toliko superioran u odnosu na sve. Dosadio bi mu uvek isti odraz u ogledalu kada stane ispred i zapita...
"Najbolji na svetu, ko je?"
Znate kako se kaže: iza svakog velikog igrača, stoji... Još jedan veliki igrač. Shvatiće to oba kauboja vremena sadašnjeg. I tražiće način da jedan drugome kažu:
HVALA!
