Drastično povećanje rate kredita u švajcarskim francima posledica odluke Švajcarske centralne banke da ukine veštačku granicu koja je sprečavala pad evra ispod 1,20 franaka.
Građani koji su se polovinom 2008. godine kreditno zadužili u proseku 70.000 švajcarskih franaka za kupovinu stana, juče su mesečnu ratu plaćali 40.800 dinara, a sutra, ako franak ostane na današnjem nivou, plaćaće osam hiljada više, odnosno 48.800 dinara.
Ovoliki skok rate dužnika po kreditima u francima gurnula je odluka Švajcarske centralne banke da ukine veštačku granicu koja je sprečavala da evro padne ispod 1,20 franaka.
Gotovo odmah, franak je ojačao 29 odsto, da bi se tokom dana ipak stabilizovao na oko 15 odsto većoj vrednosti.
Predsednik Udruženja bankarskih klijenata Efektiva Dejan Gavrilović rekao je da će, ako sve ostane kao sada, franak i evro biti izjednačeni, te da će to dovesti do toga da rate u dinarima porastu za 20 odsto.
To će, kako je rekao, pogoditi oko 22.000 građana koji su podigli stambene kredite u francima, ali i one koji su u toj valuti uzeli auto i keš kredite ili potpisali lizing ugovore.
Prosečni stambeni zajam polovinom 2008. godine sa rokom otplate od 25 godina i kamatom od 4,5 odsto bio je 70.000 franaka, a rata je iznosila oko 400 franaka.
"U trenutku podizanja kredita, 400 franaka je, kad se prevede u dinare, iznosilo 19.600 dinara. Juče, pre odluke Švajcarske centralne banke, rata je u dinarima iznosila 40.800 dinara, a sutra će, ako franak ostane na današnjem nivou, biti 48.800 dinara", objašnjava Gavrilović.
To nije ceo problem, dodaje, jer je 70.000 franaka na istom primeru polovimon 2008. iznosilo 43.500 evra. Danas, nakon šest i po godina otplate, klijent banci duguje 60.000 franaka, što je po jučerašnjem kursu bilo 50.000 evra, dok će već sutra, kaže Gavrilović, isti čovek dugovati 60.000 evra.
Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić ocenio je da će iznenadno jačanje švajcarskog franka od 15 osto poskupeti za toliko i rate za kredite, ali i švajcarske proizvode u Srbiji. Grubišić ocekuje da tokom današnjeg dana švajcarac neće više jačati u odnosu na evro. On je rekao da je Švajcarska centralna banka sigurno vagala pre nego što je donela odluku da prestane da brani nivo kursa. "Potrošili su veliku količinu franaka u prethodnom periodu i ostvarili su velike gubitnke na odbranu kursa. Danas je psihološki efekat izazvao burniju reakciju tržišta i jačanje od oko 30 odsto, koje se nakon nekoliko sati vratilo na nivo od 15 odsto", naveo je.
"Građani ne bi trebalo da paniče, jer se ovo već dešavalo 2011. godine. Ne mora da znači da će uslediti katastrofa. U narednih nekoliko dana će se pokazati kako će se kretati kurs franka. Odmah nakon skidanja blokade je došlo do ovolikih oscilacija, još se nije stabilizovao", poručio je Gavrilović.
Nema sistemskog rešenja, rekao je Gavrilović, ocenivši da konverzija ovih kredita u evre u ovom trenutku nije povoljna, kao ni prodaja stana zarad razduživanja.
"Konverzija ovih kredita u evre u ovom trenutku nije povoljna, a da li će se sutra pokazati da to nije tako, u ovom trenutku niko ne može da zna. Prodaja stana radi vraćanja kredita takođe nije rešenje. Naše udruženje sa svoje strane boriće se putem institucija i sudova za poništenje tih stetnih i zelenaških ugovora", poručio je Gavrilović.
Komentarišući preporuke koje je Narodna banka Srbije dala poslovnim bankama kako bi olakšali situaciju zaduženima u švajcarcima, Gavrilović je naveo da je reč o odlaganju plaćanja obaveza za one koji su to prihvatili.
NBS je, naime, donela rešenje za kredite u francima koje će omogućiti građanima da u naredne tri godine otplaćuju takav zajam po kursu na dan odobravanja kredita, korigovano za rast švajcarske valute u odnosu na evro, najviše osam odsto. Banke su u leto 2013. godine ponudile korisnicima kredita anekse ugovora.
"Onima koji su to prihvatili, nakon jačanja franka rate će biti 10 odsto veće u tom periodu, a ostali će imati 20 odsto veću ratu", kazao je Gavrilović.
U saopštenju Nacionalne banke Švajcarske piše da mera koju su uveli u septembru 2011. više nije opravdana, jer je snažan franak posebno problematičan za švajcarske izvoznike, koji su morali drastično da snize cene da bi ostali konkurentni.
