Dvojica Srba otvorila su balkansku ispostavu na severu Apenina, u Padovi. Zove se, a kako drugačije - “Koliba”, i smatra se prvom "ćevapčićerijom" u ovom delu Italije.
Nikola Marjanović i Aleksandar Milašinović odlučili su da među tremovima Padove prošire arome i ukuse naroda bivše Jugoslavije. Italijani sada mogu, posle buma turskog “kebaba”, da otkriju i čevapčiće, goveđe kobasice, pljeskavice, ali i druge srpske specijalitete.
Da bi napravili svoju “Kolibu” Nikola i Aleksandar, dvojica nekadašnjih studenata Šumarskog fakulteta u Beogradu, drvo i drugi materijal kojim su sredili svoju ćevapćićeriju doneli su iz Srbije i Hrvatske. Sve su uradili sami. Svoj mali srpski raj, u centru Padove, u Ulici Belzoni, ukrasili su slikama šuma, tikvicama i dekorativnim pletenicima belog luka, vezama crvenih sušenih paprika…
OTKUD ĆEVAPI U PADOVI
U Padovu je prvi stigao Nikola, 2005. godine. Kada je iz Majdanpeka došao na sever Italije radio je u skladištima, a i razne druge poslove, da bi zaradio za život. U međuvremenu se, nakon želje za dobrom srpskom kuhinjom i nedostatkom normalnog posla, razvila ideja da otvori ugostiteljski objekat sa ćevapima i srpskim pljeskavicama, jer toga u Padovi nema…
Padova se nalazi na severoistoku Italije u regiji Veneto. Od Rima je udaljena 550 kilometaa, a od svetske turističke atrakcije Venecije samo 40. Prema popisu iz 2008. ovaj grad imao je 210.000 stanovnika što je duplo više nego u istom periodu pre 100 godina. Naselilo ga je dosta imigranata, među njima veliki broj Srba, Hrvata i Bosanaca. Oko devet odsto ukupnog broja stanovništva čine doseljenici iz svih krajeva sveta, a najviše njih došlo je sa Balkana.
“Nikola je shvatio da u Padovi nije bilo nigde ćevapa, a uvek ih je ranije jeo u svojoj zemlji. Pozvao me je pre godinu da zajedno otvorimo prvu ćevapćićeriju u ovom gradu i odmah smo počeli zajedno da realizujemo tu ideju”, kazao je Milašinović za MONDO.
Njih dvojica sve su radili sami kako bi napravili svoje carstvo ćevapa… od pločica i zidova, do obrade drveta i dekoracije. “Sve je ručni i unikatni rad nas dvojice. Svako drvo je ručno obrađeno i stiglo je iz Srbije i Hrvatske. Obratili smo pažnju na svaki detalj da bi se gosti osećali prijatno i opušteno dok uživaju u ćevapima”, dodao je Aleksandar.
“Kolibu” su sređivali oko devet meseci, a onda je 8. marta, kada je bilo otvaranje, srpska ideja zaživela i sa ćevapima su se po prvi put upoznali mnogi Padovljani, ali i turisti iz skoro celog sveta.
SRPSKI MENI NA SEVERU ITALIJE
U meniju je isključivo srpska hrana. Ćevapi, rolovani ćevap u slaninici, pljeskavice i njihov specijalitet - pljeska punjena dimljenim sirom i pršutom. I naravno, kobasice!
Ovi momci sa odličnom idejom, koji kroz hranu žele druge da upoznaju sa srpskom kulturom, kažu da se u poslu trude da sve bude kvalitetno, a pre svega ono što nude svojim gostima, među kojima ima najviše Italijana, ali i onih koji najbolje znaju ukus ćevapa - Srba, Bosanaca i drugih balkanskih naroda…
Najbitniji im je, kako kažu, kvalitet. “Zato sve radimo sami, uzimamo sirovo meso koje sami obrađujemo, sečemo, meljemo… I što je najvažnije, meso uvek mora da bude sveže”, rekao je Aleksandar.
Oni koji su probali ćevapčiće uz koje je moguće poručiti kajmak, urbenes i druge srpske priloge, bili su presrećni.
Kako su Aleksandar i Nikola rekli za MONDO, Italijanima se iz srpskog menija definitivno najviše sviđaju ćevapi, ali i specijalna punjena pljeskavica u kojoj ima dimljenog kačkavalja i pršute.
PROBUDILI I JUGONOSTALGIJU
Ideji dvojice srpskih mladića, osim Padovljana, obradovali su se i Srbi, Bosanci i Hrvati koji žive i rade u Padovi… “Svaki dan imamo sve više mušterija i svi su prezadovoljni. Dolazi i dosta starijih ljudi koji su jeli ćevape u bivšoj Jugoslaviji i kod nas se prisećaju lepih vremena”, kaže Aleksandar koji je sa svojim venčanim kumom Nikolom, kome se “rodila” ova ideja, počeo u Padovi da okuplja bišvu Jugu.
Kada su počeli da realizuju svoj poduhvat sa ćevapima, susreli su se sa raznim problemima, jer, kako kažu, “sve je teže kad si stranac”.
“Iako je bilo teško da postanemo privatnici, imali smo veliku podršku i želju da uspemo i prikažemo naš narod i našu hranu u najboljem svetlu, zato su ljudi presrećni sa Kolibom. Poenta je da pored dobre hrane upoznaju i nas i naš mentalitet”, rekao je Aleksandar.
Nikola i Aleksandar upoznali su se 1999. godine na Šumarskom fakultetu. Onda je Nikola 2005. godine otišao u Italiju kako bi nastavio studije, a igrom slučaja tamo je ostao da živi… Aleksandar je iz Malog Lošinja u Hrvatskoj, odakle je tokom rata došao u Beograd, pre oko 20 godina, a sada će i on život nastaviti u Italiji gde će peći srpske ćevape. Uskoro će mu se pridružiti i supruga Sara, kao i njihovo dvoje dece. Svi zajedno živeće u Padovi.
Iako su stotinama kilometra daleko od Srbije, Nikola i Aleksandar, čuvaće svoju tradiciju i promovisaće Srbiju i srpsku kuhinju na severu Italije. Miris srpskih ćevapa širiće se Padovom, nadamo se, još dugo godina…
