Spisateljica, dramaturškinja i pesnikinja Milena Bogavac je za MONDO dala preporuku tri knjige koje bi svaka osoba trebalo da pročita tokom odrastanja.
Čitanje, kako kaže, ulazi u njeno radno vreme i nakon svake predstave izađe "malo načitanija i obrazovanija".
"Takođe, ono je i neizostavni deo mog slobodnog vremena, pa tako čitam najrazličitije stvari: društvenu teoriju, teorije umetnosti, rodne teorije, filozofiju, poeziju, prozu, dramske i postdramske tekstove, dokumentarnu prozu, istorijske ili neke druge, stručne knjige, vezane za teme koje istražujem. Sa pisanjem za pozorište, najzabavnija stvar jeste što vam svaka nova predstava otvori i neku novu temu, sa kojom treba da se upoznate, a to se radi upravo kroz čitanje.
Dakle, imam sreće da posle svake predstave koju uradim, izađem malo načitanija i obrazovanija. U tom smislu, teško mi je da izdvojim jednu omiljenu knjigu, ali ako bih morala da se odlučim za omiljenu autorku, to bi svakako bila austrijska nobelovka Elfride Jelinek. Njene “Ljubavnice”, “Rehnic: Anđeo uništenja” ili “Zimsko putovanje” – knjige su kojima se stalno vraćam. Mislim da čitajući Jelinek, iznova i iznova, učim da pišem”, rekla je Minja za MONDO.
Milena je izdvojila tri knjige koje bi svako trebalo da pročita tokom odrastanjai navela takve razloge da ćete se latiti da ih pročitate čak i ako imate više od 18. godina.
1. "Pipi Duga Čarapa” - Astrid Lindgren
Moja sećanja na detinjstvo, neodvojiva su od ove knjige. Mislim da sam je, tokom odrastanja, pročitala preko sto puta: kad dođem do kraja, vratim se na početak i čitam s jednakim žarom, kao i prvi put. Pipi me je naučila da budem hrabra, da ne budem prosečna, da volim ljude koji su drugačiji, duhoviti, maštoviti, topli. Ljude koji se ne uklapaju u prosek i malograđanske norme ponašanja. Glavna junakninja ove knjige, u mojoj glavi je ostala stvarna, kao da mi je bila najbolja drugarica iz detinjstva.
U vreme kada sam odrastala, kod nas još nije bila prevedena druga knjiga iste autorke "Ronja- razbojnička kći". Danas jeste i svima koji zavole Pipi, iskreno preporučujem da upoznaju i Ronju.
2. "Zbogom mojih petnaest godina" - Klod Kampanj
Ako imate dvanaest, trinaest, petnaest ili šesnaest godina, ova će vam knjiga toliko zavrteti pamet, da ćete danima imati utisak kako ste ludo zaljubljeni u njene junake. Barem je takav utisak ostavila na mene, pa sam joj se u tinejdžerskom periodu često vraćala, da nad njom sanjarim. U toj sam knjizi pronašla odgovore na pitanja koja su me (baš u tom periodu života) mučila. Kada sam joj se vraćala kasnije, činila mi se preterano sentimentalnom, ali baš zato verujem da je obavezno treba pročitati u životnom periodu na koji se ona i odnosi. Dakle, u onom periodu kad više niste dete, a još niste ni odrasla osoba i kada osećate da se detinjstvo završava, a ono nešto drugo, još uvek ne počinje.
3. "Kad su cvetale tikve" – Dragoslav Mihailović
Najbolja lektira koju sam, za dvanaest godina osnovnog i srednjeg školovanja, pročitala. I ako nisam volela da čitam knjige koje moram da čitam za školu, ova je bila ta koja mi je promenila život. Ne smete je propustiti, ne zbog ocene iz srpskog, već zbog toga što ćete iz nje naučiti mnogo o književnosti, društvu, Beogradu, ljudskoj psihologiji, jeziku, žargonu, različitim sistemima vrednosti, odnosu pojedinca i društva. Kad je jednom pročitate, spremni ste da istražite i ostatak bogatog opusa ovog autora, ali i da pređete na drugu, ozbiljniju literaturu.
