Na uzrastu od 10 do 18 godina u svakom školskom odeljenju u Srbiji postoji četvoro dece koja su doživala određeni vid seksualnog nasilja i još četvoro koja poznaju nekoga kome se to dogodilo.
"U polovini slučajeva, mi odrasli nismo preduzeli ništa a tek u sedam odsto slučajeva, nasilje je prijavljeno policiji", rekla je na predstavljanju rezultata direktorka Incest trauma centra Dušica Popadić.
Deca osnovnoškolskog uzrasta seksualno nasilje obelodanjuju najpre porodici koja im po pravilu ne poveruje, dok se mladi u srednjim školama najčešće poveravaju drugarici ili drugu koji su skloniji da im ukažu poverenje, navodi se u studiji.
Od dve trećine dece koja ispričaju šta im se dogodilo, više od polovine osoba kojima su se poverili ne preduzma ništa, a samo sedam odsto njih prijavi slučaj nadležnim službama.
"Strah, osećanje krivice, stid su osnovni faktori koji to sprečavaju", rekla je Popadić.
Takođe, studija pokazuje da je deci najteže bilo da saopšte ko je počinilac seksualnog nasilja jer je 62,1 odsto dece koja su doživela seksualno nasilje odlučilo da ne identifikuje počinioca.
Kuća je najčešće mesto gde se događa seksualno nasilje (32 odsto), a zabrinjavaju i podaci da deca na društvenim mrežama primaju ili su izložena eksplicitnom seksualnom sadržaju (22 odsto).
Studija, kako je rekla Popadić, treba da posluži da se uz pomoć dobijenih rezultata napravi nacionalna strategija za sprečavanje seksualnog nasilja nad decom.
Državni sekretar u Ministarstvu prosvete Zorana Lužanin rekla je na skupu na kojem su predstavljeni rezultati, da je novom sistematizacijom formirana grupa za prevenciju nasilja u školama, i istakla da će rezultati pomoći u vraćanju vaspitne uloge škole.
"Jedna od novina koje će Ministarstvo predložiti je da u okviru svakog predmeta, svakog udžbenika, deo bude posvećen međupredmetnim kompetencijama ili prepoznavanju onoga što decu čeka u realnom svetu", kazala je ona.
Kako je rečeno na predstavljanju studije, odrasla osoba tražila je da dete učini neke od sledećih radnji: da je gleda razgolićenu odnosno njene polne organe, da se dete skine, da dodiruje polne organe nasilnika, da dete miluje po telu, da sa njim gleda pornografske filmove, časopise, primenom pretnje, ucene ili sile izvršila je seksualni odnos nad detetom...
Na skupu je učestvovao i šef Kancelarije Saveta Evrope Tim Kartrajt istakavši da je veoma važno što je ovo pitanje otvoreno. On je naveo da je edukacija veoma važna dimenzija u savladavanju nasilja ali i tabua u vezi sa ovim krivičnim delom.
Zamenik šefa Delegacije EU Oskar Benedikt nada se da će rezultati naići na one koji odlučuju o politici i prevenciji nasilja, istakavši da je, između ostalog, prevencija nasilja deo pregovarackog poglavlja 23 za Srbiju.
Zamenica Zaštitnika građana za prava deteta Gordana Stevanović ukazala je na neophodnost izmene Krivičnog zakonika i pooštravanje kazni za nasilnike.
U anketiranju je učestvovalo 2.053 dece, iz 97 osnovnih i srednjih škola i 532 roditelja. Studiju su podržali Vlada Srbije, EU, Savet Evrope, Vlada Australije i drugi.
