Ukupni iznos državnih plata mora sa sadašnjih 11 odsto BDP-a da se spusti na 8,7 odsto. Dva su puta: otpuštanje 15 odsto zaposlenih ili držanje plata zamrznutim dok ih inflacija ne „pojede“, ističu iz resornog ministarstva.
Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički izjavila je danas da je cilj vladinog trogodišnjeg programa da se ukupni fond plata u ukupnom (konsolidovanom) državnom sektoru spusti na 8,7 odsto, a da on posle smanjenja plata u javnom sektoru iznosi oko 11 odsto BDP.
To bi se postiglo ako se plate drže nepromenjenim, ako je niska inflacija i ako se broj zaposlenih smanji za 15 odsto, ukazala je ona na konferenciji „Reforma javne uprave – sastanak partnera“ u Palati Srbija.
Prema njenoj oceni, tih 15 odsto predstavlja 75.000 ljudi i ne bi bilo poželjno da se za toliko smanji broj zaposlenih.
Fokus Vlade u narednom periodu biće, kako je navela Udovički, da se stvori kapacitet kako bi se kvalitet javnih usluga i rada državne uprave unapredio, saopšteno je iz njenog kabineta.
„Prvi zadatak je da se preispitaju strukture, koje su to organizacione jedinice stvarno potrebne, a koje nisu“, poručila je ona.
U oblastima pravosuđa i policije, potrebno je bolje razumeti strukturne karakteristike i sistemski ih menjati, objasnila je Udovički i naglasila da ima 41 sudija na 100.000 stanovnika, dok je u tom razmeru u Evropi broj daleko manji – 25.
"U taj srpski broj uračunava se čak 30 odsto pomoćnog osoblja“, ukazala je Udovički.
Ona je takođe navela mere koje Ministarstvo preduzima kako bi se uklonile zastarele, duplirane funkcije i da bi se identifikovali manjkovi.
Šef Pregovaračkog tima Srbije Tanja Miščević je navela da je reforma javne uprave u Poglavlju 23, ali i 22 u vezi sa finansijskom kontrolom, upravljanjem, menadžmentom.
"Nema poglavlja a da nema potrebe za izgradnjom novih i dogradnjom postojećih institucija. To je ozbiljan zahtev i vrlo težak izazov u uslovima kada imate mere štednje i racionalizacije", navela je Miščević.
Reforma javne uprave je, dodala je, jedan od najstarijih uslova za stupanje u članstvo u EU, a nivo značaja reforme državne uprave u procesu pregovora i priprema za članstvo je danas dodatno potvrđen.
Miščević je navela i da su vladavina prava, ekonomsko upravljanje i reforma državne uprave suština funkcionisanja moderne države, odnosno modernih i stabilnih institucija.
"To nije novo uslovljavanje, već izvlačenje ovih ključnih pitanja iz konteksta drugih jer su oni suština za funkcionisanje države", objasnila je Miščević, dodajući da bi ti principi bili potrebni i da se ne pregovara o članstvu.
Predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht istakla je da je civilno društvo nezaobilazni partner državi u reformi javne uprave.
„Tek kad javna administracija bude pod javnom kontrolom ima šanse da ona postane mnogo odgovornija“, naglasila je Liht i dodala da je dodatni uslov za uspeh reforme bolja komunikacija sa građanima, koji moraju biti akteri promena.
