Kako je rekla, Ćuruvija je smatrao da je Markovićeva sebe pokušavala da predstavi "kao nešto malo više od domaćice".

"On je posle i sam priznao da nikad ništa bitno od nje nije saznao, jer se radi o izuzetno manipulativnoj osobi, koja je u kontaktu sa drugima prikrivala sebe kao centra političke moći koju ima preko muža i uglavnom je sebe pokušavala da predstavi kao nešto malo više od domaćice", rekla je Prpa odgovarajući na pitanja suda.

Ona je objasnila da je Ćuruvija uspostavio kontakt sa Markovićevom i više puta od 1996. bio kod nje iako, kako je navela, Markovićeva nije bila raspoložena da ga često viđa.

Prema rečima Prpe, to nisu bili prijateljski, već provokativni razgovori.

"Za njega je bilo jasno da nije pristalica Milosevićevog režima, to su bili razgovori na tankom ledu sve vreme. Ja bih pitala Slavka šta si saznao - ništa. Imala je ceger kraj sebe i pričala mi kako je bilo na pijaci", ispričala je Prpa i dodala da je to "u suštini, bila besmislnena komunikacija".

Prpa je takođe ukazala na Ćuruvijine kontakte sa generalnom Momčilom Perišićem.

Često je, kako je navela, bio sa njim u kontaktu od 1997, kako jača njegova pozicija kao vlasnika uspešnog medija.

"Kontakti se intenziviraju i jednom kad je bio pozvan u kabinet generala, gde ga je Perišić pitao 'da li bi Telegraf podržao nas, ako bismo izveli državni udar', a on (Ćuruvija) je rekao naravno, izvolite", ispričala je Prpa.

Kad je došao kući, rekao je da je to čudna izjava, jer je pored njega sedeo šef KOS-a, napomenula je Ćuruvijina nevenčana udovica.

"Najblaže rečeno, to je neoprezno i onda smo nas dvoje analizirali šta to znači, da li je to ozbiljna namera, manipulativna radnja, šta?... Ti razgovorri sa Perišićem bili su česti, on bi ga pozvao telefonom, pa bi se videli i na Kopaoniku... Slavko ga je pitao, generale šta je s tim drzavnim udarom, hoće li ga biti?", ispričala je ona.

Na taj način se, kako je rekla, stvorilo jedno čudno savezništvo za takav projekat gde Slavko nije bio ozbiljan saveznik, ali je bio informisan o takvom projektu Perišića.

Prpa je, takođe, ispričala da Ćuruvija nikom nije verovao, ni Perišiću, jer je, kako je navela, smatrao da se u politici teško može očekivati vernost bilo koga, kao i bezrezervna pripadnost.

"Slavko je umereno verovao generalu Perišiću, a ta vrsta izjave o namerama Perišića bila je predmet šale među nama (o državnom udaru). Ne isključujem vojsku, kada kažem da ga je ubila država, ceduljica imena i prezimena ljudi iz KOS-a, koja je upućuivala da su oni učesnici ili saučesnici u ubistvu, u zemlji je bilo vanredno stanje, civilna i vojna vlast radile zajedno, Perišić je smenjen i 30 generala smenjeno u aprilu 1999, tako da je vojni establišment bio upoznat", ispričala je Prpa.

Bivši načelnik Centra RDB Beograda Momir Radosavljević rekao je da ostaje pri svom pređašnjem iskazu od 15. marta 2007. godine, ali je naveo da sada ima 76 godina i da se mnogih stvari ne seća.

On je na većinu pitanja sudskog veća, tužioca, branilaca i okrivljenih odgovarao sa "ne znam", "nisam siguran", "ne sećam se stvarno", "možda" i "verovatno".

Radosavljević je podvukao da je smenjen u noći između 5. i 6. aprila 1999., kada ga je tadašnji zamenik načelnika RDB-a Nikola Ćurčić pozvao da dođe i u prisustvu Milana Radonjića i Franka Simatovića, koji je, kako je naveo, izašao pre nego što su mu saopštili odluku, kratko rekao da je "rukovodstvo službe odlučilo da na njegovo mesto dođe mlađa i dinamičnija osoba".

On je dodao da je na njegovo mesto došao Milan Radonjić, kao i da se nije protivio odluci i da nakon smene nikakve kontakte ni sa kim iz službe DB-a nije imao.

Saslušanje drugog svedoka, nekadašnjeg pripadnika DB-a Stevana Baste odloženo je za 5. oktobar u 14.30 sati, kada će se i nastaviti glavni pretres tog suđenja.

Za ubistvo Ćuruvije optuženi su tadašnji šef DB-a Radomir Marković, šef beogradskog centra DB-a Milan Radonjić, glavni obaveštajni inspektor II uprave Ratko Romić i pripadnik rezervnog sastava tog resora Miroslav Kurak, koji je u bekstvu i za njim je raspisana poternica.