Hrana bez glutena je zdravija
Jednom rečju - nije. Osim ukoliko imate neki zdravstveni razlog da izbegavate gluten - celijakiju, na primer - nema potrebe da izbacujete gluten iz ishrane. Gluten je prisutan u mnogim namirnicama na bazi ugljenih hidrata - od kojih su neke nezdrave (keks, kolači, pite, peciva...) Možda je to razlog zašto ima tako lošu reputaciju, ali sam po sebi, nije nezdrav.
Šećer nikako ne treba jesti
Organizam obrađuje šećer u glukozu, a naše telo je koristi kao izvor energije. Međutim, postoji razlika između kašičice šećera koju stavljate u čaj i prirodnog šećera koji se nalazi u voću. Isti je slučaj i sa laktozom, šećerom iz mleka i mlečnih proizvoda. Iako je to i dalje vrsta šećera, laktoza i fruktoza "dolaze" zajedno sa vitaminima i mineralima. Dakle, imajte na umu da najbolje uneti šećer "u pratnji" hranljivih sastojaka, kao i da obrađeni šećer treba izbegavati.
Manje masno = zdravo
Iako je teško poverovati, namirnice sa manjom količinom masti nisu uvek zdravije. Nije poenta u tome da se masti potpuno izbace iz ishrane, već da unosite pravu vrstu masti. Nezasićene masti su one koje su našem telu potrebne - pomažu u snižavanju lošeg holesterola, a nalaze se u orasima, semenkama, avokadu, ribi. Proizvodi sa manje masti su korisni samo onda kada hoćete da smanjite unos zasićenih masti, ali tada bi trebalo da proverite da li ovi proizvodi imaju dodatog šećera.
Ugljeni hidrati goje
Netačno. I ovde važi što i za masti - zavisi koji tip ugljenih hidrata unosite. Skrobni ugljeni hidrati dolaze u dve varijante - rafinisani i celi. Ovi drugi, celi ugljeni hidrati su bogati hranljivim vlaknima i puni su vitamina i minerala. Dakle, daleko od toga da goje, hranljiva vlakna koja sadrže pomažu u mravljenju jer daju duži osećaj sitosti.
Sveži proizvodi su zdraviji od zamrznutih
Naprotiv, nekada su zamrznute namirnice zdravije. Kako voće i povrće sazrevaju, tako raste i količina šećera koju sadrže, a opada vrednost hranljivih sastojaka. Sa druge strane, zamrzavanje tek sazrelog voća i povrća sprečava porast količine šećera, a zadržava sve hranljive sastojke. Da naglasimo - najbolje je jesti sveže voće i povrće, čim sazri, ali zamrzavanje ih neće učiniti manje zdravim.
Kokosovo ulje je čudesno
Kokosovo ulje spada u zasićene masti, što znači da je povezano sa visokim holesterolom. Nedavno sprovedeno istraživanje pokazuje da organizam drugačije vari kokosovo ulje nego ostale zasićene masti, što znači da možda ne deluje loše na nivo holesterola i kardiovaskularno zdravlje. Međutim, kokosovom ulju nedostaju važne masne kiseline koje se nalaze u nezasićenim mastima, a koje regulišu holesterol.
Ako vežbam, moram da uzimam proteinske suplemente
Tačno je da našem telu treba protein ako vežbamo. Mišićima je potreban protein kako bi rasli i razvijali se, ali važno je i vreme kada unosimo ovu supstancu - najbolje je sat vremena nakon treninga. Organizam može da obradi samo određenu količinu proteina, pa je unošenje suplemenata potpuno besmisleno. Dakle, najvažnije je da protein unesete nakon treninga kako biste izgradili mišiće i pomogli im da se oporave od fizičke aktivnosti.
Grickalice su "no, no"
Bolje je jesti manje porcije češće, nego pojesti tri velika obroka. Ključ je, ipak, u tome šta grickamo. Kada osetite potrebu da grickate nešto, birajte namirnice bogate hranljivim sastojcima, koje će vam dati duži osećaj sitosti - uzmite jabuku, malo putera od kikirikija ili jogurt sa voćem.
Vegetarijanska i veganska hrana je zdravija
Opet, zavisi od toga koju vegansku ili vegetarijansku hranu jedete. Na primer, prženi krompir, sir, čokolada su veganske namirnice, ali ništa od toga nije baš zdravo (naročito u velikim količinama). Veganska i vegetarijanska ishrana je zdrava samo ukoliko meso i mlečne proizvode zamenite zdravim alternativama.
Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta zabave, kulture, muzike, filma, lifestyle, putovanja i seksualnosti pratite na našoj Facebook stranici - MONDO Zabava, kao i na Twitteru@Mondo_zabava.