Posle jednog duela, prišao mi je i onim svojim milostivim izrazom lica upitao me kako se zovem.

"Horhe Valdano", odgovorio sam poslušno.

Pitao je koliko imam godina.

"Dvadeset jednu".

Napravio je grimasu kao da se pita kuda ide ovaj svet sa mladima kao što sam ja.

Sa visine svojih tridesetak godina slave i iskustva odbrusio mi je nešto što je delovalo kao dijalektički šamar:

Tako je bilo sa Dejanom Đurđevićem posle kadetskog prvenstva u Turskoj. Tako i sa Zvonkom Živkovićem posle dva plasmana na završni turnir omladinaca.  Putuj igumane!.Identična poruka na vratima Terazija za Bobana Krčmarevića, Džimija Marića i Saleta Stanojevića po povrtaku sa evropskih šampionata.

"Bili ste i videli. Od vas dovoljno".

Drula i Veljko čak i pobedili. Šta još hoće? Da osvajaju i dalje? Megalomani.

"Ne živiš da bi pronašao sebe. Živiš da bi stvorio sebe", maksima irskog nobelovca Džordža Bernarda Šoa koju svetski šampion sa Novog Zelanda koristi svuda i u svakoj prilici. Nedavno i tokom druženja sa studentima.

"Obrazovanje je alat za stvaranje sopstevene ličnosti. Legitimno sredstvo za postizanje cilja. Važno je da vođeni idejom verujete u projekat".

Milina je slušati rođenog pobednika. Čoveka koji zna šta hoće u životu. Od prvog dana kada je napustio Blagojev dom i poneo iz njega moralna načela i osnovno kućno vaspitanje.

"Najpre ide selekcija. Odabir momaka u koje imate apsolutno poverenje. Nije bitno da su najbolji, mora da budu odani".

Ne njemu. Ideji!

"Zajedno smo stvarali vrednosti i koristili ih u svrhu rezultata. Imali smo plan i donosili odluke. Završni čin je akcija usmerena ka pobedi. To je računska operacija. Formula trijumfa".

Miran, racionalan, mudar. Perfekcionista koji ništa ne prepušta slučaju. Maksimalno obazriv u teškim situacijama. Uvek spreman na alternativno rešenje u slučaju nepredviđene prepreke.

"Nekada je od plana do cilja put duži nego inače. Samo od vaše pripreme zavisi hoće li biti ravan i prav ili će voditi krivudavom stazom".

Poštovalac istorije i tradicije. Ne zaboravlja one koji su vojevali neke druge bitke.

Bez sudija i pravila igre.

"Oni su nam omogućili izbor. Naš izbor mora da bude život. Zato ne govorite nikada ’Umro bih za to i to...’, nego recite ’Živeo bih večno zbog ovoga’".

Vera u sebe, ali obavezna zahvalnost drugima. Fudbal je kolektivni sport. Do uspeha se stiže zajedničkom akcijom.

"Podvige u životu merite brojem ljudi kojima ste pomogli da ostvare sebe. Okružite se pametnim osobama. Udružite talenat i inteligenciju".

Ako posle prijateljske usluge očekujete ’hvala’, onda niste darovali, nego prodali. Dostojevski je to veoma lepo objasnio.

"Ne budite sebični. Tek kad postignete cilj, imate veliku odgovornost. Izađite na binu i prenesite poruku. Podelite iskustva i znanje. I zauzvrat ne očekujte ništa. Zar vam nije dovoljno što ste doprineli stvaranju boljeg sveta za svoju decu?".

Trenutno piše ’Modernu srpsku trilogiju’. Poredi načine na koji su se Srbi borili za svoje idele kroz različite vremenske epohe. Poslednje poglavlje pripada njegovim gladijatorima sa Novog Zelanda.

"Imaćete mentore koji će nuditi svoje usluge. Slušajte ih, ali ne zaboravite: vi ste ti koji donose konačnu odluku".

Opa! Tu smo! Nazirete li razlog Veljkovog besposličenja? Može li se u srpskom fudbalu biti svoj? Ima li prostora i strpljenja za postavljanje cilja, sprovođenje plana i realizaciju projekta.

"Želim zdravu sredinu koja ima sredstva i mogućnosti za velike domete. Želim ljude koji dele iste vrednosti kao i ja. Želim ambiciozan projekat".

Sve je jasno. Daleko smo mi od njegove vizije savršenog.

"Praktikujte kod sebe još jednu osobinu. Zahvalnost za sve što ste stekli. Skromnost je jedinstveno i nezaboravno iskustvo na putu do vašeg uzvišenja".

Aplauz studenata. Gromki. Od srca. Do nekog skorog viđenja.

Veljkove besede imaju dušu.

Bio je ispred Narodnog pozorišta u večeri glamurozne proslave Partizanovog rođendana. Pozdravio se sa svima i krenuo nazad.

"Zar nećeš da uđeš?", pitao ga je prijatelj.

"Ne bih. Mnogo se piše ovih dana o stvarima koje nemaju veze sa istinom. Ne želim svojim prisustvom da izazovem pogrešne zaključke. Ni Kiza ni bilo ko od njegovih saradnika, to ne zaslužuju", odgovorio je Veljko.

Pre bih rekao da svi mi ne zaslužujemo Veljka Paunovića!

Nismo spremni za strumičkog ovčara gospodskih sklonosti. Srpski Santijago traga za blagom i nema vremena da se bavi navikama lokalnih pastira. Trener lidera koji proziva novinare zbog hvalospeva Grujiću, dok njegov direktor izjavljuje da je taj mali igrač za Real. Potpredsednik šampiona koji se "pljuje" sa trenerom "drugog tima" Spartaka. Zamenik kapitena reprezentacije koji navodno ne daje izjave, koristi prvu priliku da preko medija pošalje poruku za javnost.

Sajam groteske. Parada apsurda. Sivilo u kome nema manira. Umesto košulje i kravate, "bojleri" ispod kratkih majica.

Ne postoji "Vi", samo "Bando crvena i stoko hospitalizovana".

Ne. Veljku nije mesto u cirkusu.

On sluša svoje srce u potrazi za snovima.

Putuj i ne okreći se. Jer ako se okreneš, vratićeš se.

U Srbiju u kojoj nema laboratorije za tvoju alhemiju.
-----------------------------------------------------------------

SVE KOLUMNE NEŠE PETROVIĆA

Posle jednog duela, prišao mi je i onim svojim milostivim izrazom lica upitao me kako se zovem.

"Horhe Valdano", odgovorio sam poslušno.

Pitao je koliko imam godina.

"Dvadeset jednu".

Napravio je grimasu kao da se pita kuda ide ovaj svet sa mladima kao što sam ja.

Sa visine svojih tridesetak godina slave i iskustva odbrusio mi je nešto što je delovalo kao dijalektički šamar:

Tako je bilo sa Dejanom Đurđevićem posle kadetskog prvenstva u Turskoj. Tako i sa Zvonkom Živkovićem posle dva plasmana na završni turnir omladinaca.  Putuj igumane!.Identična poruka na vratima Terazija za Bobana Krčmarevića, Džimija Marića i Saleta Stanojevića po povrtaku sa evropskih šampionata.

"Bili ste i videli. Od vas dovoljno".

Drula i Veljko čak i pobedili. Šta još hoće? Da osvajaju i dalje? Megalomani.

"Ne živiš da bi pronašao sebe. Živiš da bi stvorio sebe", maksima irskog nobelovca Džordža Bernarda Šoa koju svetski šampion sa Novog Zelanda koristi svuda i u svakoj prilici. Nedavno i tokom druženja sa studentima.

"Obrazovanje je alat za stvaranje sopstevene ličnosti. Legitimno sredstvo za postizanje cilja. Važno je da vođeni idejom verujete u projekat".

Milina je slušati rođenog pobednika. Čoveka koji zna šta hoće u životu. Od prvog dana kada je napustio Blagojev dom i poneo iz njega moralna načela i osnovno kućno vaspitanje.

"Najpre ide selekcija. Odabir momaka u koje imate apsolutno poverenje. Nije bitno da su najbolji, mora da budu odani".

Ne njemu. Ideji!

"Zajedno smo stvarali vrednosti i koristili ih u svrhu rezultata. Imali smo plan i donosili odluke. Završni čin je akcija usmerena ka pobedi. To je računska operacija. Formula trijumfa".

Miran, racionalan, mudar. Perfekcionista koji ništa ne prepušta slučaju. Maksimalno obazriv u teškim situacijama. Uvek spreman na alternativno rešenje u slučaju nepredviđene prepreke.

"Nekada je od plana do cilja put duži nego inače. Samo od vaše pripreme zavisi hoće li biti ravan i prav ili će voditi krivudavom stazom".

Poštovalac istorije i tradicije. Ne zaboravlja one koji su vojevali neke druge bitke.

Bez sudija i pravila igre.

"Oni su nam omogućili izbor. Naš izbor mora da bude život. Zato ne govorite nikada ’Umro bih za to i to...’, nego recite ’Živeo bih večno zbog ovoga’".

Vera u sebe, ali obavezna zahvalnost drugima. Fudbal je kolektivni sport. Do uspeha se stiže zajedničkom akcijom.

"Podvige u životu merite brojem ljudi kojima ste pomogli da ostvare sebe. Okružite se pametnim osobama. Udružite talenat i inteligenciju".

Ako posle prijateljske usluge očekujete ’hvala’, onda niste darovali, nego prodali. Dostojevski je to veoma lepo objasnio.

"Ne budite sebični. Tek kad postignete cilj, imate veliku odgovornost. Izađite na binu i prenesite poruku. Podelite iskustva i znanje. I zauzvrat ne očekujte ništa. Zar vam nije dovoljno što ste doprineli stvaranju boljeg sveta za svoju decu?".

Trenutno piše ’Modernu srpsku trilogiju’. Poredi načine na koji su se Srbi borili za svoje idele kroz različite vremenske epohe. Poslednje poglavlje pripada njegovim gladijatorima sa Novog Zelanda.

"Imaćete mentore koji će nuditi svoje usluge. Slušajte ih, ali ne zaboravite: vi ste ti koji donose konačnu odluku".

Opa! Tu smo! Nazirete li razlog Veljkovog besposličenja? Može li se u srpskom fudbalu biti svoj? Ima li prostora i strpljenja za postavljanje cilja, sprovođenje plana i realizaciju projekta.

"Želim zdravu sredinu koja ima sredstva i mogućnosti za velike domete. Želim ljude koji dele iste vrednosti kao i ja. Želim ambiciozan projekat".

Sve je jasno. Daleko smo mi od njegove vizije savršenog.

"Praktikujte kod sebe još jednu osobinu. Zahvalnost za sve što ste stekli. Skromnost je jedinstveno i nezaboravno iskustvo na putu do vašeg uzvišenja".

Aplauz studenata. Gromki. Od srca. Do nekog skorog viđenja.

Veljkove besede imaju dušu.

Bio je ispred Narodnog pozorišta u večeri glamurozne proslave Partizanovog rođendana. Pozdravio se sa svima i krenuo nazad.

"Zar nećeš da uđeš?", pitao ga je prijatelj.

"Ne bih. Mnogo se piše ovih dana o stvarima koje nemaju veze sa istinom. Ne želim svojim prisustvom da izazovem pogrešne zaključke. Ni Kiza ni bilo ko od njegovih saradnika, to ne zaslužuju", odgovorio je Veljko.

Pre bih rekao da svi mi ne zaslužujemo Veljka Paunovića!

Nismo spremni za strumičkog ovčara gospodskih sklonosti. Srpski Santijago traga za blagom i nema vremena da se bavi navikama lokalnih pastira. Trener lidera koji proziva novinare zbog hvalospeva Grujiću, dok njegov direktor izjavljuje da je taj mali igrač za Real. Potpredsednik šampiona koji se "pljuje" sa trenerom "drugog tima" Spartaka. Zamenik kapitena reprezentacije koji navodno ne daje izjave, koristi prvu priliku da preko medija pošalje poruku za javnost.

Sajam groteske. Parada apsurda. Sivilo u kome nema manira. Umesto košulje i kravate, "bojleri" ispod kratkih majica.

Ne postoji "Vi", samo "Bando crvena i stoko hospitalizovana".

Ne. Veljku nije mesto u cirkusu.

On sluša svoje srce u potrazi za snovima.

Putuj i ne okreći se. Jer ako se okreneš, vratićeš se.

U Srbiju u kojoj nema laboratorije za tvoju alhemiju.
-----------------------------------------------------------------

SVE KOLUMNE NEŠE PETROVIĆA

Posle jednog duela, prišao mi je i onim svojim milostivim izrazom lica upitao me kako se zovem.

"Horhe Valdano", odgovorio sam poslušno.

Pitao je koliko imam godina.

"Dvadeset jednu".

Napravio je grimasu kao da se pita kuda ide ovaj svet sa mladima kao što sam ja.

Sa visine svojih tridesetak godina slave i iskustva odbrusio mi je nešto što je delovalo kao dijalektički šamar:

Tako je bilo sa Dejanom Đurđevićem posle kadetskog prvenstva u Turskoj. Tako i sa Zvonkom Živkovićem posle dva plasmana na završni turnir omladinaca.  Putuj igumane!.Identična poruka na vratima Terazija za Bobana Krčmarevića, Džimija Marića i Saleta Stanojevića po povrtaku sa evropskih šampionata.

"Bili ste i videli. Od vas dovoljno".

Drula i Veljko čak i pobedili. Šta još hoće? Da osvajaju i dalje? Megalomani.

"Ne živiš da bi pronašao sebe. Živiš da bi stvorio sebe", maksima irskog nobelovca Džordža Bernarda Šoa koju svetski šampion sa Novog Zelanda koristi svuda i u svakoj prilici. Nedavno i tokom druženja sa studentima.

"Obrazovanje je alat za stvaranje sopstevene ličnosti. Legitimno sredstvo za postizanje cilja. Važno je da vođeni idejom verujete u projekat".

Milina je slušati rođenog pobednika. Čoveka koji zna šta hoće u životu. Od prvog dana kada je napustio Blagojev dom i poneo iz njega moralna načela i osnovno kućno vaspitanje.

"Najpre ide selekcija. Odabir momaka u koje imate apsolutno poverenje. Nije bitno da su najbolji, mora da budu odani".

Ne njemu. Ideji!

"Zajedno smo stvarali vrednosti i koristili ih u svrhu rezultata. Imali smo plan i donosili odluke. Završni čin je akcija usmerena ka pobedi. To je računska operacija. Formula trijumfa".

Miran, racionalan, mudar. Perfekcionista koji ništa ne prepušta slučaju. Maksimalno obazriv u teškim situacijama. Uvek spreman na alternativno rešenje u slučaju nepredviđene prepreke.

"Nekada je od plana do cilja put duži nego inače. Samo od vaše pripreme zavisi hoće li biti ravan i prav ili će voditi krivudavom stazom".

Poštovalac istorije i tradicije. Ne zaboravlja one koji su vojevali neke druge bitke.

Bez sudija i pravila igre.

"Oni su nam omogućili izbor. Naš izbor mora da bude život. Zato ne govorite nikada ’Umro bih za to i to...’, nego recite ’Živeo bih večno zbog ovoga’".

Vera u sebe, ali obavezna zahvalnost drugima. Fudbal je kolektivni sport. Do uspeha se stiže zajedničkom akcijom.

"Podvige u životu merite brojem ljudi kojima ste pomogli da ostvare sebe. Okružite se pametnim osobama. Udružite talenat i inteligenciju".

Ako posle prijateljske usluge očekujete ’hvala’, onda niste darovali, nego prodali. Dostojevski je to veoma lepo objasnio.

"Ne budite sebični. Tek kad postignete cilj, imate veliku odgovornost. Izađite na binu i prenesite poruku. Podelite iskustva i znanje. I zauzvrat ne očekujte ništa. Zar vam nije dovoljno što ste doprineli stvaranju boljeg sveta za svoju decu?".

Trenutno piše ’Modernu srpsku trilogiju’. Poredi načine na koji su se Srbi borili za svoje idele kroz različite vremenske epohe. Poslednje poglavlje pripada njegovim gladijatorima sa Novog Zelanda.

"Imaćete mentore koji će nuditi svoje usluge. Slušajte ih, ali ne zaboravite: vi ste ti koji donose konačnu odluku".

Opa! Tu smo! Nazirete li razlog Veljkovog besposličenja? Može li se u srpskom fudbalu biti svoj? Ima li prostora i strpljenja za postavljanje cilja, sprovođenje plana i realizaciju projekta.

"Želim zdravu sredinu koja ima sredstva i mogućnosti za velike domete. Želim ljude koji dele iste vrednosti kao i ja. Želim ambiciozan projekat".

Sve je jasno. Daleko smo mi od njegove vizije savršenog.

"Praktikujte kod sebe još jednu osobinu. Zahvalnost za sve što ste stekli. Skromnost je jedinstveno i nezaboravno iskustvo na putu do vašeg uzvišenja".

Aplauz studenata. Gromki. Od srca. Do nekog skorog viđenja.

Veljkove besede imaju dušu.

Bio je ispred Narodnog pozorišta u večeri glamurozne proslave Partizanovog rođendana. Pozdravio se sa svima i krenuo nazad.

"Zar nećeš da uđeš?", pitao ga je prijatelj.

"Ne bih. Mnogo se piše ovih dana o stvarima koje nemaju veze sa istinom. Ne želim svojim prisustvom da izazovem pogrešne zaključke. Ni Kiza ni bilo ko od njegovih saradnika, to ne zaslužuju", odgovorio je Veljko.

Pre bih rekao da svi mi ne zaslužujemo Veljka Paunovića!

Nismo spremni za strumičkog ovčara gospodskih sklonosti. Srpski Santijago traga za blagom i nema vremena da se bavi navikama lokalnih pastira. Trener lidera koji proziva novinare zbog hvalospeva Grujiću, dok njegov direktor izjavljuje da je taj mali igrač za Real. Potpredsednik šampiona koji se "pljuje" sa trenerom "drugog tima" Spartaka. Zamenik kapitena reprezentacije koji navodno ne daje izjave, koristi prvu priliku da preko medija pošalje poruku za javnost.

Sajam groteske. Parada apsurda. Sivilo u kome nema manira. Umesto košulje i kravate, "bojleri" ispod kratkih majica.

Ne postoji "Vi", samo "Bando crvena i stoko hospitalizovana".

Ne. Veljku nije mesto u cirkusu.

On sluša svoje srce u potrazi za snovima.

Putuj i ne okreći se. Jer ako se okreneš, vratićeš se.

U Srbiju u kojoj nema laboratorije za tvoju alhemiju.
-----------------------------------------------------------------

SVE KOLUMNE NEŠE PETROVIĆA