Ni 70 godina po završetku Drugog svetskog rata i Nirnberških procesa koji su usledili, a pred tim sudom pojavili su se redom nacisti Joahim fon Ribentrop, Alfred Rozenberg, Fric Zaukel, Martin Borman, Hans Frank, Vilhem Frik, Hans Friče, Valter Funk, Herman Gering, Rudolf Hes, itd, najveći broj istaknutih "nacija" nije izveden pred lice pravde.
Uglavnom, udarne igle ratne mašinerije vrhovnog vođe Adolfa Hitlera, uspevale su da se domognu egzotičnih krajeva, udaljenih zemalja, gde su pod lažnim identitetom živeli uglavnom miran život i smrt dočekali kao slobodni ljudi neuprljane prošlosti.
Međutim, naporna višedecenijska istraživanja, koje su sprovodile pre svega nevladine organizacije, ali i udružene porodice žrtava holokausta, u kojem je stradalo oko šest miliona Jevreja, dovela su do određenih saznanja i naknadnih poternica, od kojih su neke i dalje važeće.
U decenijama koje su usledile bilo je različitih ishoda potrage za odbeglim zločincima. Primera radi, jedan od najtraženijih nacista, Adolf Ajhman, praćen je, prepoznat, uhapšen i procesuiran 1960. godine, kada ga je locirala izraelska obaveštajna služba Mosad u Argentini. U suđenju koje je usledilo osuđen je na smrt i obešen 1962. godine, ali je recimo monstruozni doktor Jozef Mengele umro prirodnom smrću kao slobodan čovek u Brazilu, 1979. godine, u 68. godini života.
Ovo je, međutim, priča o deset najtraženijih nacista na svetu, koji su ili prekasno pronađeni ili za kojima se i dalje traga, a neke od njih Nemačka uporno odbija da isporuči.
DŽON DEMJANJUK
Rođen u Ukrajini, Demjanjuk je emigirao u SAD po završetku Drugog svetskog rata i postao naturalizovani Amerikanac 1950. godine, kada je uveliko radio u Fordovoj fabrici u Ohaju. Iz malo poznatih razloga, istraga koju su protiv njega vodile Sjedinjene Države, Nemačka i Izrael, trajala je decenijama, iako su postojali dokazi da je 1943. kao pripadnik naci elitnih odreda poveo u smrt oko 28.000 ljudi zatočenih u koncentracionom logoru Sobibor u Poljskoj.
Proces je okončan 2011. godine u Nemačkoj, gde je Demjanjuk proglašen krivim, ali praktično nije odslušio ni dana zatvora, jer je tada već bio teško bolestan. Umro je nedugo zatim u staračkom domu.
Ipak, njegov slučaj naveden je jer je predstavio prekretnicu u obračunu sa bivšim nacistima, utoliko što je Demjanjuk jedan od prvih osuđenih stražara iz brojnih konc logora, nakon što su pre toga uglavnom stražari izbegavali krivicu po komandnoj odgovornosti.
LASLO ČATARI
Čatari je bio visoki činovnik mađarske policije u, u to vreme, okupiranom slovačkom gradu Košice. Bio je optužen da je 1944. godine, u smiraj rata, organizovao deportaciju preko 15.000 Jevreja u Aušvic. Sud u Čehoslovačkoj po završetku rata, 1948. godine, osudio ga u je odsustvu na smrt, ali je Čatari tada uveliko živeo život slobodnog čoveka u Kanadi, sa lažnim dokumentima.
Štaviše, bio je jako imućan, jer se bavio antikvitetima i preprodajom umetničkih dela. Ipak, pod pritiskom "Sajmon Vizental centra", jevrejske organizacije koja se bavila isključivo potragom za odbeglim nacistima i koja ga je 2011. godine proglasila za "najtraženijeg nacistu", kanadske vlasti utvrdile su 2012. godine da su dokumenta kojima se predstavio po završetku Drugog svetskog rata bila lažna i da se zaista radilo o jednom najsurovihih zločinaca.
Međutim, očigledno dobro upoznat i obavešten sa razvojem situacije, Čatari je tada već živeo u Budimpešti, gde je konačno uhapšen 2012. godine. Umro je u 98. godini, takođe u Budimpešti, dok je toplini svog doma čekao da počne suđenje.
HANS LIPŠIS
Nakon istorijske presude u Demjanjukovom slučaju, iz 2011. godine, nemačke vlasti obnovile su optužnice protiv 50-ak stražara iz koncentracionih logora, a Litvanac Antanas Lipšis, kasnije Hans, bio je jedan od zapovednika u Aušvicu, gde je od 1941. do 1945. ubijeno oko 1,5 miliona ljudi.
Lipšis je tokom tri decenije po završetku Drugog svetskog rata živeo miran, porodičan život u Čikagu, međutim tada je utvrđeno da je lagao o svojoj naci prošlosti i da je bio elitni član Vafen-SS brigade, odgovorne za najstražnija zlodela.
Deportovan je iz SAD, ali je nastavio miran život u Nemačkoj, u Alenu, gde je uhapšen tek 6. maja 2013. godine, pod pritiskom pomenute organizacije "Simon Vizental". Tada već 93-godišnjak branio se pred sudom u Štutgartu da je bio samo kuvar u Aušvicu, uprkos raznim dokazima i svedočenjima koji su ukazivali na njegovu komandnu odgovornost.
U februaru 2014. godine suđenje je prekinuto jer je utvrđeno da pati od demencije i da nije mentalno sposoban da izdrži proces do kraja.
Bivši član Vafen-SS brigade i dalje je živ.
VLADIMIR KARTJUK
Istaknuti komandir ukrajinskog SS batalonja, koji je bio priključen naci trupama, bio je optužen za strašna zlodela u periodu od 1942. do 1944. godine. Ipak, Kartjuk je uspeo da emigrira u Kanadu gde je od početka 50-ih godina prošlog veka, sa lažnim dokumentima, započeo živog slobodnog čoveka.
To je trajalo sve do 1999. godine, kada je kanadski sud utvrdio da je lagao u vezi svoje prošlosti, ali mu ipak nije oduzeto kanadsko državljanstvo, tako da je ostao nedostupan i za "Sajmon Vizental centar" i za ruske vlasti koje su tražile njegovo izručenje.
Svrstan među najtraženije žive naciste, Kartjuk je u maju ove godine upoznat sa poternicom zbog sumnje da je organizova masakr u Hatinu, beloruskom selu, u kom je 1943. godine ubijeno 150 ljudi, uglavnom žena i dece ruske nacionalnosti.
U trenutku kada je trajalo većanje o Kartjukovoj ekstradiciji, on je preminuo u svom domu u Kvebeku, kao 93-godišnjak.
OSKAR GRENIG
Bivši lider podmlatka SS divizija, takozvane formacije Untershafirer, pod nerazjašnjenim okolnostima pušten je iz britanskog zatvora po završetku Drugog svetskog rata, posle čega se vratio u Nemačku i nastavio miran život radeći u fabrici stakla u rodnoj Nemačkoj. Nekoliko decenija kasnije, kada ga je savest pritisnula, Grenig je odlučio sam da progovori o zločinima za koje je znao i o kojima je čuo, naročito iz perioda kada je i sam bio angažovan u Aušvicu.
U dokumentarcu koji je 2005. godine snimio BBC (iako je i dalje nejasno kako je dozvoljeno da o tome priča na televiziji, bez da to zainteresuje tužilaštvo), detaljno je opisao kako su izgledale gasne komore, kako su sprovođeni zatočenici i kako su ubijani, a pričao je i o "selekciji" koja je postojala. Tvrdio je sve vreme da nikada sam nije učestvovao u ubijanju.
Prošlo je punih deset godina do kada je nemački sud osudio popularnog "Notara iz Aušvica", što je nadimak koji je dobio zbog toga što je detaljno opisao šta se tamo događalo, ali zbog toga što je prisvajao novac i ostale dragocenosti od zarobljenika. Utvrđeno je da je prikupio i zadržao oko 300.000 predmeta!
Kao 94-godišnjak je osuđen na četiri godine zatvora...
GERHART ZOMER
Ovo ime važi za najtraženijeg nacistu na poslednjoj listi koju je objavio centar "Sajmon Vizental". Do 1944. godine, Zomer je bio pripadnih 16. SS Pancir divizije, koja je odgovorna za masakr u italijanskoj Toskani, u mestu Sant-Ana di Stacema. Tamo je ubijeno 560 civila, od čega 119 dece.
Iako je italijanski sud 2005. osudio desetoricu pripadnika ove smrtonosne divizije u odsustvu, računajući i Zomera, Nemačka nikada nije pristala da ga izruči. Ni njega, ni ostale žive oficire, a nemački tužilac odbacio je 2012. godine sve optužbe protiv njega kao neosnovane.
Međutim, slučaj je ponovo otvoren 2014. godine, kada je utvrđeno da je 93-godišnji Zomer, koji se u tom trenutku nalazio u staračkom domu u Hamburgu, nesposoban za suđenje zbog decencije.
Zomer je i dalje živ.
ALFRED ŠTARK
Član nekadašnje Gebirsgjeger divizije, 92-godišnji Štark bio je optužen za egzekuciju 117 zatvorenika italijanske nacionalnosti, izvršene 1943. godine na grčkom ostrvu Kefaloniji, koje je tokom Drugog svetskog rata bilo pod okupacijom Italije.
Savez između Nemačke i Italije raskinut je u septembru 1943. posle čega su nacistički odredi napravili pravi pokolj mežu bivšim saveznicima i usmrtili preko 9.500 oficira italijanske vojske, uglavnom na području Grčke.
Štark je navodno predvodio egzekucije na Kefaloniji, ali presuda suda u Rimu iz 2012. godine, prema kojoj je ovaj nacista trebalo da provede ostatak života u zatvoru, takođe nije izvršena jer ni njega Nemačka nije želela da isporuči Italiji.
Čuvan u Nemačkoj, Štark se trenutno nalazi na drugom mestu najtraženijih nacista, sa liste "SV" centra.
JOHAN ROBERT RIS
Nakon što je italijanski partizanski pokret otpora usmrtio dvojicu nemačkih vojnika pred kraj rata, naci trupe odgovorile su upadom u toskansku varošicu Padule di Fukećio, gde je izvršen masakr nad 184 civila, od čega su 27 bili deca, a 63 žene.
Malo je nedostajalo da ovaj masakr bude zaboravljen, međutim britanski pukovnik Čarls Edmonson napravio je istraživanje o zločinu i sakupio svedočenja preživelih, u nadi da će odgovorni biti izvedeni pred lice pravde. Na osnovu ovih podataka, sud u Rimu osudio je Risa i još dvojicu naci oficira na doživotnu robiju 2011. godine, a zatražena je i odšteta od Nemačke od 14 miliona evra kao kompenzacijama rođacima žrtava.
Nemačka je, kao i obično, odbila da isporuči trojicu osuđenika, tako da 92-godišnji Ris živi miran život u jednom selu južno od Minhena, uprkos tome što je treći najtraženiji naci na "SW" listi.
Odbija sve optužbe i tvrdi da je nevin.
ALGIMANTAS DAJLIDE
Još jedan Litvanac na ovoj listi bio je šef tajne policije koju je sponzorisala naci Nemačka. Izveo je hapšenje 12 stanovnika Vilne, jevrejskog geta u gradu Vilnusu, početkom 1940. godine. Optužen je da ih je predao naci snagama, koje su ih odmah potom ubili.
Dajlide je emigrirao u Sjedinjene Države posle rata, gde je dugo radio kao prodavac nekretnina na Floridi, međutim kada su 1990. godine američke vlasti otkrile njegovu naci prošlost, oduzeto mu je državljanstvo i deportovan je, međutim on se brzo snašao i sa suprugom nastanio u malom gradu Kiršbergu, na zapadu Nemačke.
Iako ga je sud u Vilnusu osudio za ratne zločine, mediji u Litvaniji optužili su vlast da se nikada svojski nije ni potrudila da izdejstvuje ekstradikciju Dajlidea, a potom je visoki sud u toj baltičkoj zemlji 2008. godine utvrdio da je njegovo zdravlje isuviše loše da bi služio zatvorsku kaznu.
Živ je, i dalje živi u Nemačkoj i pripada mu četvrto mesto na listi najtraženijih.
ADOLF HITLER
Poslednjih, deseti nacista sa ove liste zvanično je mrtav. Zvanično.
Ipak, postoji i dalje veoma rašireno uverenje da jedan od najvećih zločinaca u istoriji čovečanstva, ako ne i najveći, nije počinio samoubistvo sa saputnicom Evom Braun u berlinskim logorima, u trenutku kada je Crvena armija već zašla u prestonicu.
Određene organizacije Firera i dalje drže kao najtraženijeg nacistu i pokušavaju da mu uđu u trag, tim pre što tela posle navodnog samoubistva u aprilu 1945. nikada nisu pronađena.
Početkom 2014. godine FBI je skinuo pečat "tajno" sa dokumenta od preko 700 strana, u kojima se nalaze svi detalji potrage za Hitlerom i mnoge stavke upućuju na to da je on, umesto samoubistva, uspeo da izvede spektakularan beg kroz mrežu tunela ispod Berlina, sve do Južne Amerike. Navodno, dugo je živeo sakriven u argentinskim džunglama.
Navodno...
*napomena: Ovo je daleko od konačne liste, već samo deset upečatljivih primera.
