Bujošević je novinarima, u pauzi skupa "Uloga i izazovi javnih medijskih servisa danas u Evropi", podsetio da je Vučić svojevremeno saopštio da će se javni servisi finansirati iz dva izvora, kroz taksu od 150 dinara i da će obezbediti siguran način naplate te takse, i drugi deo iz budžeta.

To bi trebalo da bude pola-pola, rekao je Bujošević i dodao da pitanje naplate takse još nije regulisano.

Očigledno da Ministarstvo kulture i informisanja nema razumevanja za taj deo, možda zato što nemaju razumevanje za ulogu javnog medijskog servisa, ocenio je Bujošević i podsetio na izjavu ministra Ivana Tasovca da bi možda trebalo napraviti referendum da li je Srbiji potreban javni medijski servis.

Tako isto bismo mogli da pravimo referendum da li nam je potrebna bolnica, da li nam je potreban vrtić, škola, predočio je on.

Tu postoji nerazumevanje, ali mislim da će se ostvariti ono što je premijer obećao i da će taksa biti regulisana na način na koji smo do sada razgovarali, a to je da postane deo računa za struju, jer to obezbeđuje sigurnu naplatu koja je sada oko 96 odsto, istakao je Bujošević.

Bujošević je napomenuo i da se proteklih dana u tabloidima pisalo da će iznos takse biti 500 dinara.

Upravni odbori RTS i RTV su doneli odluku da taksa iznosi 500 dinara, ali je Međunarodni monetarni fond, kako sam čuo, imao primedbu na njenu visinu i zato je premijer govorio o 150 dinara, podsetio je Bujošević.

KOLIKO PARA, TOLIKO MUZIKE

Na pitanje koliko je novca potrebno RTS za normalno funkcionisanje, Bujošević je rekao da to zavisi šta se očekuje od javnog servisa.

Ako RTS treba da prenosi skup kao što je OEBS za džabe, ako treba da prenosi vežbu "Štit" za džabe, ako RTS treba da obezbedi sve sportske događaje koje neće nijedna privatna televizijska stanica, jer su skupi, ako RTS treba jedini da ima premijeru dve domaće serije, a nijedna od četiri privatne, onda RTS treba toliko i toliko sredstava, istakao je on.

Ako treba RTS da funkcioniše po osnovu da emituje serije čija prozivodnja košta od 200 do 400 evra po epizodi, onda mu ne treba mnogo para, napomenuo je Bujošević.

On je naveo primer i da je Vladi Srbije nudio da za 100 miliona evra otkupi dugovanja RTS za nenaplaćenu pretplatu u iznosu od 400 miliona evra.

"Rekao sam Vladi - prodajem taj dug za 100 miliona, pa ga vi naplatite. Neće niko, jer ne može da se naplati" dodao je on.

Bujošević je rekao da ga uglavnom sa privatnih TV stanica pitaju o broju zaposlenih na javnom servisu.

Radiotelevizija Srbije ima oko 3.300 zaposlenih, a Hrvatska radiotelevizija oko 3.000 i godišnji prihod od 217 miliona evra. RTS je ove godine iz budžeta dobio 56 miliona evra. To su brojke, zaključio je Bujošević.


U HRVATSKOJ PRETPLATA 10 EVRA

Ambasador Hrvatske Gordan Markotić izjavio je danas da televizijska pretplata za Hrvatsku radioteleviziju (HRT) iznosi 80 kuna ili nešto više od 10 evra, a ukoliko se ona ne plati postoji efikasan sistem prisilne naplate, koja se radi preko javne agencije, poput nekadašnje Službe društvenog knjigovodstva (SDK).

Markotić je novinarima, u pauzi skupa "Uloga i izazovi javnih medijskih servisa u Evropi", naglasio da je sistem prisilne naplate vrlo efikasan i nema potrebe za nekim drugim merama, u vidu nemogućnosti da se dobije lični dokument, pasoš i drugo.

Prema njegovim rečima, posebnim ugovorima sa kablovskim operaterima je regulisano plaćanje ako se prenosi signal javnog servisa.

Mogu vam reći, prema programu koji ima HRT i količini kritike na račun vlasti, prilično je nezavisan, čak je to nekad naglašeno i više nego na komercijalnim televizijama, rekao je Markotić.

Markotić je rekao da misli da HRT ne trpi pritiske, ali da je to bolje pitanje za njih.

On je ukazao da je HRT i dalje najgledanija i najrasprostranjenija TV stanica, a uz nju još dve imaju nacionalnu rasprostranjenost.

"Čini mi se da je program HRT u mnogim oblastima iznad kvaliteta komercijalnih TV stanica", dodao je Markotić.