U nastavku MONDO serijala predstavljamo inostrane košarkaše crveno-belih koje pamtimo.
Dolazak Tarensa Kinzija u Zvezdu zatresao je crveno i crno-belu Srbiju, što je i bilo očekivano, s obzirom na njegov rejting, kvalitet i činjenicu da je ostavio trag u dresu Partizana pre neslavnog rastanka s klubom iz Humske.
Kao jedan od najboljih stranaca koji su igrali u našoj zemlji, Kinzi je stigao uz Beograd uz ogromnu pažnju, veliko nezadovoljstvo dela navijača Partizana i velika očekivanja navijača Zvezde. Kad 4. januara bude debitovao za novi klub, staće u dugačak red inostranih igrača koji su nosili crveno-belo.
Kroz istoriju, taj dres oblačila su kompletna "tri rostera" stranaca, a krajem 20. veka i na klupi je u jednom periodu sedeo američki trener Tom Ludvig. Redakcija MONDA opredelila se za desetoricu Zvezdinih ino-pojačanja koji su ostali najbolje upamćeni, sa naglaskom na najboljeg u istoriji kluba sa Malog Kalemegdana.
AJZEA MORIS (2001/02)
Prvi Amerikanac koji je ušao u srca navijačima. Stigao je posle ne preterano uspešnih Zvezdinih pokušaja sa Čarlsom Smitom, Dvajtom Stjuartom, Sajmonom Hejlijem i Dejmionom Fišbekom. Čim je kročio pred crveno-bele tribine "Pionira", koje su te sezone 2001/02 bile krcate, publika ga je zavolela.
A, on joj je uzvraćao.
Neobičnom tehnikom šuta, bacajući loptu praktično iza glave, pogađao je i pogađao i bio jedan od najboljih igrača Zvezde u jako turbulentnoj sezoni. Pod vođstvom Miroslava "Mute" Nikolića, bio je jedan od najvažnijih igrača ekipe, koja je završila sezonu u četvrtfinalnim plej-of okršajima sa Partizanom (0:2). U poslednjoj utakmici u crveno-belom ubacio je 23 poena.
OBINA EKEZIJE (2002/03)
Nigerijac koji je do Maika Cirbesa ostavio najdublji trag stranca na Zvezdinim centarskim pozicijama.
Bio je jedan od najvažnijih aduta crveno-belih u takmičarskoj 2002/03. Odigrao je 25 mečeva i postigao 357 poena, sa prosekom od 15,6 poena i 7,7 skokova u ABA ligi.
Izuzetno čvrst, sa prethodnim trogodišnjim iskustvom boravka u NBA klubovima (Vankuver, Vašington, Dalas i Klipersi), stigao je u Zvezdu kao ogromno pojačanje, što je zaista i bio. Posle boravka u Srbiji se kratko vratio u NBA (Atlantu), a karijeru je završio u 32. godini, posle nastupa za Lotomatiku i Dinamo Moskvu.
Trenutno živi u Nigeriji i direktor je sopstvene kompanije, koja se bavi organizacijom putovanja od Afrike do SAD.
DŽEROD HENDERSON (2004/05 i 2005/06)
Prvi Amerikanac koji je "spojio" dve sezone u crveno-belom, iako je između prve (2004/05) i druge (2005/06) kratko boravio u Grčkoj. Zvezda ga je vratila zbog sjajnog utiska koji je ostavio u prvoj takmičarskoj godini, kada je bio motor tima koji je ispao u polufinalima ABA lige i domaćeg prvenstva.
Pre dolaska među crveno-bele bio je poznat po korišćenju marihuane, zbog čega je čak tri puta "padao" na doping testu. Iako nijednom nije bio pozitivan dok je igrao u Zvezdi, bilo je poznat po aktivnom noćnom životu, neurednim odmorima i pripremama za utakmice, pa i povraćanju uoči mečeva od predejanja brzom hranom.
I pored takvih navika i potreba, u prvoj sezoni u crveno-belom postizao je po 17,5 poena u proseku u domaćem prvenstvu, a protiv Partizana je u drugoj utakmici plej-ofa ubacio čak 38. Sledeće sezone je sa Zvezdom osvojio Kup.
OMAR KUK (2007/08)
Čisti razigravač koji je u Zvezdi bio i fenomenalan napadač. Učinio je kompletan tim boljim, "pogurao" i Tadiju Dragićevića ka tituli MVP-a ABA lige i bio te sezone 2007/08 drugi na listi najkorisnijih igrača, ispred Nikole Pekovića.
Uz 6,4 asistencije po meču beležio je i 16,5 poena i te godine skrenuo na sebe pažnju celog kontinenta. Do dolaska u Zvezdu igrao je za belgijski Mons, Samaru i Strazbur, a potom za Unikahu, Valensiju, Armani, Laboral, Lijetuvos Ritas i to takođe govori o reputaciji koju je stekao u Beogradu.
Te sezone bio je i najbolji asistent ULEB kupa (6,1 po meču).
OMAR TOMAS (2011/12)
Iskoristivši u sezoni 2012/13 njegov problem sa pasošem, zbog kojeg mu je bilo zabranjeno da nastupa u italijanskoj ligi, Crvena zvezda dovela je Tomasa umesto Adama Morisona i dobila svog najboljeg igrača te sezone.
Posle perioda "traženja" i adaptacije na sistem Svetislava Pešića, iskusni Tomas je zablistao, nosio tim u finalnoj borbi plej-ofa sa Partizanom i zaslužio MVP nagradu finala domaćeg plej-ofa. Na terenu je bio potpuno posvećen košarci, a van terena aktivan i u humanitarnom radu, jer je kao tinejdžer prošao i boravak u zatvoru, u kojem su mu braća i otac, jer služe doživotne kazne.
Kakav je utisak Tomas ostavio u Zvezdi pokazali su i pokušaji crveno-belih da ga vrate sledeće sezone. Međutim, po odlasku iz Beograda igrao je u Rusiji i Italiji za značajno veći novac nego u Beogradu, pa nije postojala realna opcija da se vrati.
DEMARKUS NELSON (2012-2014)
Prvi Amerikanac koji je (2013) produžio ugovor sa Zvezdom i za sledeću godinu. Jedno od najpoznatijih koledž imena koja su nastupila u ovom delu Evrope, nekadašnji kapiten Djuka i rekorder svih kalifornijskih srednjih škola u broju postignutih poena.
Stekao je u crveno-belom nadimak "Admiral" i izgradio evropsku reputaciju.
Čvrsti defanzivac, čije je odsustvo u finalu plej-ofa protiv Partizana (zbog tuče u derbiju) jasno pokazalo i koliki je ofanzivni značaj imao za tim, napustio je Zvezdu posle evroligaške sezone 2013/14 i prešao u Panatinaikos. Ove zime ponovo će, u dresu Unikahe, igrati pred Delijama.
"Možda nije bio najbolji, ali je sigurno bio najznačajniji igrač Zvezde u toj sezoni", napisao je u tom periodu o Amerikancu Edin Avdić, u MONDO kolumni.
ČARLS DŽENKINS (2013 - 2015)
Zvezdin Amerikanac čija je igra u transu u Areni dospela i među predloge emisije "Utisak nedelje".
Dugo će biti upamćeno kako je popularno nazvani "Đenka" raspametio navijače na Novom Beogradu, u četvrtfinalu Evrokupa protiv Budiveljnika. Tom rolom, kao i kompletnim doprinosom te sezone (2013/14) takođe je "zaradio" produženje saradnje na još jednu godinu, posle koje se ovog leta preselio u Armani.
Na startu prošle sezone dugo je ulazio u ritam, ali je potom bio jako važan za osvajanje svih domaćih trofeja. Za dve godine u crveno-belom propustio je samo JEDAN meč, i to protiv Tamiša prošle sezone.
MARKUS VILIJAMS (2014/15 i 2015)
Uz Tarensa Kinzija najzvučnije inostrano ime koje je potpisalo ugovor sa Zvezdom. Ipak, iako je bio poznat i po sjajnim igrama u Španiji i po tome što je jednom praktično sam pobedio CSKA u Moskvi, u Srbiji je odigrao sezonu karijere.
Navijači su ga upoznali u prvoj evroligaškoj utakmici Zvezde u Areni, u kojoj je, u dresu Lokomotive Kubanj, u duelu sa Demarkusom Nelsonom ubacio 23 poena. Na istom mestu, u crveno-belom, godinu dana kasnije predvodio je ekipu uz Bobana Marjanovića do Top 16 i završio prvu fazu Evrolige kao najbolji asistent.
Njegova magična partija u u Istanbulu i rekord u asistencijama (koji je ove jeseni "poništio" Stefan Jović), kao i niz od 17 uzastopnih poena protiv Partizana, učinak je koji mu navijači neće zaboraviti i zbog kojeg je i ove jeseni dočekan uz euforiju i oslikane murale.
"M-Vilova" druga epizoda u crveno-belom završena je neslavno, ali ga trag koji je ostavio u prvom boravku u Zvezdi definitivno stavlja u vrh liste najboljih stranaca u klupskoj istoriji
MAIK CIRBES (2014 -)
Drugo neameričko ime na ovoj listi, koje nije značilo mnogo navijačima kada je 2014. stavljeno u roster tima Dejana Radonjića. Do tog leta bio je rezervni centar Bamberga...
Međutim, u svojoj prvoj sezoni u Zvezdi pružao je podršku Bobanu Marjanoviću i sjajno ga odmenjivao ili potpuno preuzimao lidersku poziciju. U međuvremenu je jačao, stasavao i pokazao se kao jedan od najboljih transfer pogodaka u novijoj istoriji kluba sa Malog Kalemegdana.
Pamtiće se njegova igra pod povredom u okršajima za titulu ABA lige i fenomenalna rola u finalu domaćeg plej-ofa, u kojem je bio i najbolji igrač. Upravo njegovim poenima, crveno-beli su "overili" prvu osvojenu titulu od 1998. godine.
Ove sezone nastavio je u još većem stilu. Istorija njegovih sjajnih partija u dresu Zvezde i dalje se piše...
NAJBOLJI ZVEZDIN STRANAC: DŽEJMS "SKUNI" PEN! (2002/03)
Crvenu zvezdu napustio je 2003. bez trofeja, ali sa verovatno najdublje ostavljenim tragom od svih stranaca.
Uz Obinu Ekezija činio je udarni tandem crveno-belih u sezoni velikih uspona, u kojoj su se karte za Zvezdine utakmice čekale i po nekoliko sati pred "Pionirom". Ta takmičarska godina crveno-belih ukrašena je pobedom nad Makabijem u Tel Avivu (uz Penovih 33 poena i 8 asistencija), kao i trijumfom za pamćenje nad Cibonom u Zagrebu (13 p), posle koje je ekipi priređen i doček pred stadionom u Ljutice Bogdana.
Bila je to sezona karijere Skunija Pena i konstantna demonstracija njegovog znanja, brzine, eksplozivnosti...
U ABA ligi je prosečno postizao 16 poena, uz četiri asistencije i predvodio ekipu do polufinalnog poraza od Zadra, trojkom uz zvuk sirene. U domaćem prvenstvu crveno-beli su stali u okršajima sa FMP Železnikom.
Reputacija stečena u Zvezdi donela mu je posle beogradske epizode ugovore sa (evroligaškom) Cibonom, a zatim i sa Skavolinijem, Efesom, Virtusom, Olimpijakosom, sa kojim je nastupao i na Fajnal-foru Evrolige...