Posle tačno četiri decenije od početka radova, prvi vozovi će konačno krenuti sa nove glavne železničke stanice u prestonici - Beograd Centar.

Svečanom obeležavanju tog velikog datuma, koji se zvanično vodi kao završetak prve faze izgradnje Železničke stanice Beograd Centar (Prokop), prisustvovaće i premijer Srbije, Aleksandar Vučić, kao i resorna ministarka Zorana Mihajlović.

1/0
Vidi galeriju
undefined prokop železnička stanica


Od 1971. godine, kada je doneta odluka o gradnji novog beogradskog železničkog čvora, odnosno 1974. kada je započet novi Železnički most i 1976. kada su krenuli radovi na gradnji same stanice, gotovo sve vlade su obećavale da će za njihovog mandata sa Prokopa krenuti vozovi.

Taj trenutak je došao tek sada...

Posle 420 dana u drugoj fazi radova, i potrošenog novca iz 26 miliona evra vrednog kredita Kuvajtskog fonda za arapski ekonomski razvoj, stanica Beograd Centar je dovedena u stanje da njome mogu da prolaze vozovi na osam od deset projektovanih koloseka, i da putnici mogu da uđu i izađu iz vozova u pet od šest perona.


Stanica Prokop, kako je poznatija u javnosti, i do sada je bila u funkciji, njome je dnevno prolazilo više od stotinu kompozicija lokalnih BG voza i Beovoza, kao i tridesetak teretnih). Ali, od sutra stanica počinje da bude prva i poslednja stanica po dve linije voza na relaciji Beograd - Novi Sad (od 18 ukupno koje saobraćaju između najvećih srpskih gradova).

Nove međugradske železničke linije simboličan su početak novog života projekta koji već četiri decenije u javnosti važi kao beogradski "Skadar na Bojani".

Gradnja same stanice započeta je daleke 1976. godine, i ubrzo su radovi stali. "Novi početak" sa većim ili manjim radovima je bio na svakih pet, šest godina, a ozbiljniji periodi gradnje bili su od 1996-2001. godine i 2008-2010. godine (za potrebe tadašnje gradske železnice Beovoz).

Velika očekivanja su bila i od kiparsko-mađarske firme Trigranit, koja je na tenderu 2006. godine dobila da za 170 miliona evra završi stanicu i pristupne saobraćajnice. Radovi nikada nisu počeli jer je Trigranit tražio izmene megalomanskog projekta i da ne plati 30 miliona evra za građevinsko zemljište, na šta nije dobio pozitivan odgovor nadležnih. Posao je, posle gotovo dve godine, dat Energoprojetku, kao drugoplasiranom (što je bilo sporno) ali ni tada poslovi nisu nastavljeni kako je predviđeno.

Energoprojekt je kasnije dobio poslove na novom tenderu 2014. godine, po kojim je nastavio radove do danas, iako je godinu dana kasnije Upravni sud presudio da je taj ugovor protivzakonit jer su prekršene antikorupcijske odredbe Zakona o javnim nabavkama. Energoprojektu je dat posao a da nije imao konkurenta na tenderu, pošto su ponude dve druge kompanije (Siti mont Zemun i Fau vasen Leskovac), prethodno diskvalifikovane kao neprihvatljive.

U "beogradski Skadar" dosad su utrošene milijarde dolara, pa se znalo da se od projekta neće odustati, a da je završetak gradnje pre svega pitanje političke odluke, pošto je ekonomski rezon za četiri decenije gradnje i prepravljanja, odavno izgubio smisao.

Izgleda da se do te političke odlučnosti sada stiglo, jer aktuelna republička vlast uz svesrdnu podršku beogradske, po prvi put u istoriji gradnje ovog velikog projekta, je ispunila zadati rok i otvara stanicu kada je i obećano - pre Savindana. Nakon 420 dana radova, Beograd dobija pravu železničku stanicu.

Vetar u leđa železničkom projektu svakako je dao i poslovno-stambeni građevinski projekat "Beograd na vodi", čijem je ostvarivanju preduslov oslobađanje terena izmeštanjem Glavne železničke stanice iz prostora Savamale na ušću Save u Dunav na prostor iznad Mostarske petlje.

Međutim, sutrašnjim spektaklom i otvaranjem stanice Beograd Centar, još smo daleko od toga se (stara) Glavna železnička stanica pretvori u muzej, kao što je nagovešteno.

Stanica Prokop nema staničnu zgradu, niti završen ijedan poslovno-komercijalni objekat. A u raznoraznim planovima je bilo se napravi između 35.000 i 125.000 kvadratnih metara.

To će, kao i prilazne saobraćajnice sa autoputa i iz Bulevara kneza Aleksandra Karađorđevića, biti u fazi tri gradnje objekta.

Stanična zgrada košta oko 30 miliona evra i za sada se još tačno ne zna kako će se finansirati - javno privatnim partnerstvom ili privatnom gradnjom komercijalnog prostora (za šta je zainteresovana firma MPC "kralja šoping molova" Petra Matića).

To što trenutno nema stanične zgrade, kao ni pristupa automobilima sa Bulevara kneza Aleksandra (raspisan tender) ni autoputa, niti mesta za dovoljno veliki parking, zatim što do stanice vozi samo linija minibusa 34L (Stanica Beograd Centar - Ulica Pere Velimirovića u Rakovici) a planiran je kapacitet 40.000 putnika dnevno ... samo su deo nasleđenog problema koji treba rešiti da bi prestonica dobila funkcionalnu železničku stanicu.

Toga su svesni i u Vladi Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović je najavila da će za potpuno izmeštanje Glavne železničke stanice iz centra grada u Savamali, u stanicu Prokop, biti potrebno godinu dana.

"Veliki je posao premeštanja stanice u Prokop, sad krećemo ka drugoj fazi, sigurno će nam trebati godinu dana da bismo je razmestili, ali razmestićemo je. Prokop će da radi, on je u funkciji. Pitanje je šta se radilo 40 godina, vreme je izgubljeno, ali mi smo završili", rekla je Mihajlović.

Ogroman, a neophodan, zadatak je i prepraviti ranžirne stanice u Makišu i Karaburmi da prime robni i teretni saobraćaj. Za to postoji projekat, radovi bi trebalo da počnu za nekoliko meseci i završe se do kraja 2017. godine.

Pored toga, potrebno je napraviti remontni pogon za kompozicije u Zemunu i Kijevu. Početak gradnje zemunske je najavljen za 2016. godinu

Još veći problem od pomenutih je železnička obilaznica Bubanj potok - Vinča - Pančevo, sve sa mostom kod Vinče. Bez toga bi morala da ostane bar jedna pruga voza kroz Savamalu i ispod Beogradske tvrđave ka Pančevu. Regulacioni plan je usvojen 2015. godine ali još nema finansijskog plana za poduhvat koji košta dodatnih 400 miliona evra.

(G.M.Š.)