POVRATNIK (FILMSKA RECENZIJA)

POVRATNIK

Uloge: Leonardo Di Kaprio, Tom Hardi

Distributer: Megakom

Iznenađujuće ili ne, ali u novom filmu Alesandra Injaritua koji se bavi preživljavanjem u divljini, nema nikakvog filozofiranja. Trapera Glasa razne stvari dižu iz sopstvenog groba, od želje za osvetom do pukog instinkta, ali ako par razmenjenih rečenica o moralu i savesti u filmu ostavimo po strani, onda je pred nama skoro trosatna priča o divljini koju je mogao i Dejvid Atenborou svojom naracijom da obogati pa da potpuno izgleda kao najspektakularniji BBC-jev dokumentarac o divljini. Da nije ljudskog nasilja, naravno.

Čak je i osveta, inače najveći, univerzalni pokretač, ovde potpuno poništena kao ozbiljan motiv kad se pred kraj otvoreno konstatuje da ona ionako nikoga ne može da vrati u život, ali svejedno, Injarituov film je najintenzivniji doživljaj koji možete da iskusite u bioskopu ovih dana. Ovaj film, dakle, mnogima može da izgleda tanko i praznjikavo, razvučeno u svakom slučaju, ali intenzitet Injarituovog pripovedanja i vizuelni doživljaj koji možete, logično, da iskusite jedino u dobrom bioskopu, od ''Povratnika'' čine jedinstvenu fuziju blokbastera i arthaus filma, kombinaciju koja je dosta retka zver u današnjem Holivudu.

Odmah da se jasno izjasnim – ''Povratnik'' mi nijednog trenutka nije bio ni dosadan ni razvučen. Brutalno realan, bez obzira na neverovatnu vitalnost glavnog junaka, film obiluje scenama koje morate videti da biste u njih i poverovali (borba sa grizlijem, napadi Indijanaca, beg kroz slapove, u provaliju...), ali to nije najveći kvalitet filma, već samo impresija. Nije to ni posao koji su obavili Di Kaprio i Tom Hardi, dva neverovatna glumca koji apsolutno zaslužuju Oskare koje če verovatno i dobiti. Dizajn filma je takođe nešto za pamćenje, kao i Sakamotova muzika, ali u stvari je upravo ta sposobnost Injaritua da mu likovi i narativ ne ostanu zapostavljeni zarad očaravajuće likovnosti najimpresivniji utisak koji pruža ''Povratnik''.

Glas (Leonardo di Kaprio) je traper koji sa grupom od 50-ak drugih lovaca pustoši šume i prerije koje se od Jeloustouna pružaju prema Kanadi, ali kada ih pred kraj samog poduhvata napadne i masakrira grupa Indijanaca, on nekako uspeva da preživi taj pakao, samo da bi završio pod kandžama i u čeljustima nemilosrdnog grizlija koji ga ostavlja polumrtvog u snegom pokrivenoj šumi. Preživeli traperi ga pronalaze, ali ubrzo ga i oni ostavljaju u divljini. Sa njim ostaju njegov sin, poluindijanac Soko, i još dva lovca zadužena da mu olakšaju poslednje trenutke života. Ali dvojici trapera se žuri, pa i iza njih ostaju samo leševi. Smrt je, međutim, relativan pojam u ovom filmu, naročito kada se traga za pravdom.

Priznajem, prva stvar koju sam uradio kada sam stigao kući nakon projekcije koju sam ispratio sa svojim ocem koji je takođe bio fasciniran ne samo filmom, već i kompletnim bioskopskim doživljajem jednog ovakvog vizuelnog spektakla, je bila guglovanje vrlo jednostavnog pitanja – da li je grizli sa kojim se Leonardo borio u ''Povratniku'' pravi? To valjda dovoljno govori koliko je jaka slika koju nam je svima u bioskopskoj sali učitao Injaritu.

Još malo o Di Kapriju; brutalna sila koju demonstrira ovaj glumac u direktnom je neskladu sa količinom izgovorenih rečenica koje su mu dodeljene u scenariju. Neko je već napisao da se ovde radi o veličanstvenom primeru tihe elokvencije i ja zaista teško mogu da zamislim komlikovaniju i težu uloge od ove. To, plus zaista neverovatno teški uslovi kojima je bila izložena kompletna filmska ekipa (ogroman broj otkaza sa snimanja sprovedenih u Kanadi i Argentini valjda svedoče o tome), ovaj film čine jednim od najkomplikovanijih i najzahtevnijih poduhvata u modernoj holivudskoj istoriji. Zahvaljujući fanatičnoj posvećenosti i talentu Leonarda Di Kaprija, trud kompletne posade ovog ledolomca ostaće zapamćen za sva vremena.

Reči, definitivno, ne znače mnogo u ''Povratniku'', ali to nikako ne znači da nam Injaritu ništa nije ni rekao. Štaviše, ovo je taj poetski trenutak u kojem tišina govori više nego dijalozi. U poslednjih par godina imali smo prilike da vidimo nekoliko filmova sa tematikom čovek protiv prirode (The Grey, Marsovac, All Is Lost, Everest...), ali nijedan nije bio ni blizu intenzitetu i sirovosti kakvu je proizveo ''Povratnik''. Ponavljam, reči ništa ne znače u kontekstu ovog filma, moje ponajmanje. I okej, bezobrazno i bezobzirno je skupa bioskopska karta, skupo je i vreme u današnjem svetu, ali možda je baš ovo taj trenutak kada bi definitivno trebalo da barem na tri sata pobegnete u prirodu, pa makar se ona nalazila i u hladnom i otuđenom tržnom centru.

Ja: ****1/2

POVRATNIK

Uloge: Leonardo Di Kaprio, Tom Hardi

Distributer: Megakom

Iznenađujuće ili ne, ali u novom filmu Alesandra Injaritua koji se bavi preživljavanjem u divljini, nema nikakvog filozofiranja. Trapera Glasa razne stvari dižu iz sopstvenog groba, od želje za osvetom do pukog instinkta, ali ako par razmenjenih rečenica o moralu i savesti u filmu ostavimo po strani, onda je pred nama skoro trosatna priča o divljini koju je mogao i Dejvid Atenborou svojom naracijom da obogati pa da potpuno izgleda kao najspektakularniji BBC-jev dokumentarac o divljini. Da nije ljudskog nasilja, naravno.

Čak je i osveta, inače najveći, univerzalni pokretač, ovde potpuno poništena kao ozbiljan motiv kad se pred kraj otvoreno konstatuje da ona ionako nikoga ne može da vrati u život, ali svejedno, Injarituov film je najintenzivniji doživljaj koji možete da iskusite u bioskopu ovih dana. Ovaj film, dakle, mnogima može da izgleda tanko i praznjikavo, razvučeno u svakom slučaju, ali intenzitet Injarituovog pripovedanja i vizuelni doživljaj koji možete, logično, da iskusite jedino u dobrom bioskopu, od ''Povratnika'' čine jedinstvenu fuziju blokbastera i arthaus filma, kombinaciju koja je dosta retka zver u današnjem Holivudu.

Odmah da se jasno izjasnim – ''Povratnik'' mi nijednog trenutka nije bio ni dosadan ni razvučen. Brutalno realan, bez obzira na neverovatnu vitalnost glavnog junaka, film obiluje scenama koje morate videti da biste u njih i poverovali (borba sa grizlijem, napadi Indijanaca, beg kroz slapove, u provaliju...), ali to nije najveći kvalitet filma, već samo impresija. Nije to ni posao koji su obavili Di Kaprio i Tom Hardi, dva neverovatna glumca koji apsolutno zaslužuju Oskare koje če verovatno i dobiti. Dizajn filma je takođe nešto za pamćenje, kao i Sakamotova muzika, ali u stvari je upravo ta sposobnost Injaritua da mu likovi i narativ ne ostanu zapostavljeni zarad očaravajuće likovnosti najimpresivniji utisak koji pruža ''Povratnik''.

Glas (Leonardo di Kaprio) je traper koji sa grupom od 50-ak drugih lovaca pustoši šume i prerije koje se od Jeloustouna pružaju prema Kanadi, ali kada ih pred kraj samog poduhvata napadne i masakrira grupa Indijanaca, on nekako uspeva da preživi taj pakao, samo da bi završio pod kandžama i u čeljustima nemilosrdnog grizlija koji ga ostavlja polumrtvog u snegom pokrivenoj šumi. Preživeli traperi ga pronalaze, ali ubrzo ga i oni ostavljaju u divljini. Sa njim ostaju njegov sin, poluindijanac Soko, i još dva lovca zadužena da mu olakšaju poslednje trenutke života. Ali dvojici trapera se žuri, pa i iza njih ostaju samo leševi. Smrt je, međutim, relativan pojam u ovom filmu, naročito kada se traga za pravdom.

Priznajem, prva stvar koju sam uradio kada sam stigao kući nakon projekcije koju sam ispratio sa svojim ocem koji je takođe bio fasciniran ne samo filmom, već i kompletnim bioskopskim doživljajem jednog ovakvog vizuelnog spektakla, je bila guglovanje vrlo jednostavnog pitanja – da li je grizli sa kojim se Leonardo borio u ''Povratniku'' pravi? To valjda dovoljno govori koliko je jaka slika koju nam je svima u bioskopskoj sali učitao Injaritu.

Još malo o Di Kapriju; brutalna sila koju demonstrira ovaj glumac u direktnom je neskladu sa količinom izgovorenih rečenica koje su mu dodeljene u scenariju. Neko je već napisao da se ovde radi o veličanstvenom primeru tihe elokvencije i ja zaista teško mogu da zamislim komlikovaniju i težu uloge od ove. To, plus zaista neverovatno teški uslovi kojima je bila izložena kompletna filmska ekipa (ogroman broj otkaza sa snimanja sprovedenih u Kanadi i Argentini valjda svedoče o tome), ovaj film čine jednim od najkomplikovanijih i najzahtevnijih poduhvata u modernoj holivudskoj istoriji. Zahvaljujući fanatičnoj posvećenosti i talentu Leonarda Di Kaprija, trud kompletne posade ovog ledolomca ostaće zapamćen za sva vremena.

Reči, definitivno, ne znače mnogo u ''Povratniku'', ali to nikako ne znači da nam Injaritu ništa nije ni rekao. Štaviše, ovo je taj poetski trenutak u kojem tišina govori više nego dijalozi. U poslednjih par godina imali smo prilike da vidimo nekoliko filmova sa tematikom čovek protiv prirode (The Grey, Marsovac, All Is Lost, Everest...), ali nijedan nije bio ni blizu intenzitetu i sirovosti kakvu je proizveo ''Povratnik''. Ponavljam, reči ništa ne znače u kontekstu ovog filma, moje ponajmanje. I okej, bezobrazno i bezobzirno je skupa bioskopska karta, skupo je i vreme u današnjem svetu, ali možda je baš ovo taj trenutak kada bi definitivno trebalo da barem na tri sata pobegnete u prirodu, pa makar se ona nalazila i u hladnom i otuđenom tržnom centru.

Ja: ****1/2

POVRATNIK

Uloge: Leonardo Di Kaprio, Tom Hardi

Distributer: Megakom

Iznenađujuće ili ne, ali u novom filmu Alesandra Injaritua koji se bavi preživljavanjem u divljini, nema nikakvog filozofiranja. Trapera Glasa razne stvari dižu iz sopstvenog groba, od želje za osvetom do pukog instinkta, ali ako par razmenjenih rečenica o moralu i savesti u filmu ostavimo po strani, onda je pred nama skoro trosatna priča o divljini koju je mogao i Dejvid Atenborou svojom naracijom da obogati pa da potpuno izgleda kao najspektakularniji BBC-jev dokumentarac o divljini. Da nije ljudskog nasilja, naravno.

Čak je i osveta, inače najveći, univerzalni pokretač, ovde potpuno poništena kao ozbiljan motiv kad se pred kraj otvoreno konstatuje da ona ionako nikoga ne može da vrati u život, ali svejedno, Injarituov film je najintenzivniji doživljaj koji možete da iskusite u bioskopu ovih dana. Ovaj film, dakle, mnogima može da izgleda tanko i praznjikavo, razvučeno u svakom slučaju, ali intenzitet Injarituovog pripovedanja i vizuelni doživljaj koji možete, logično, da iskusite jedino u dobrom bioskopu, od ''Povratnika'' čine jedinstvenu fuziju blokbastera i arthaus filma, kombinaciju koja je dosta retka zver u današnjem Holivudu.

Odmah da se jasno izjasnim – ''Povratnik'' mi nijednog trenutka nije bio ni dosadan ni razvučen. Brutalno realan, bez obzira na neverovatnu vitalnost glavnog junaka, film obiluje scenama koje morate videti da biste u njih i poverovali (borba sa grizlijem, napadi Indijanaca, beg kroz slapove, u provaliju...), ali to nije najveći kvalitet filma, već samo impresija. Nije to ni posao koji su obavili Di Kaprio i Tom Hardi, dva neverovatna glumca koji apsolutno zaslužuju Oskare koje če verovatno i dobiti. Dizajn filma je takođe nešto za pamćenje, kao i Sakamotova muzika, ali u stvari je upravo ta sposobnost Injaritua da mu likovi i narativ ne ostanu zapostavljeni zarad očaravajuće likovnosti najimpresivniji utisak koji pruža ''Povratnik''.

Glas (Leonardo di Kaprio) je traper koji sa grupom od 50-ak drugih lovaca pustoši šume i prerije koje se od Jeloustouna pružaju prema Kanadi, ali kada ih pred kraj samog poduhvata napadne i masakrira grupa Indijanaca, on nekako uspeva da preživi taj pakao, samo da bi završio pod kandžama i u čeljustima nemilosrdnog grizlija koji ga ostavlja polumrtvog u snegom pokrivenoj šumi. Preživeli traperi ga pronalaze, ali ubrzo ga i oni ostavljaju u divljini. Sa njim ostaju njegov sin, poluindijanac Soko, i još dva lovca zadužena da mu olakšaju poslednje trenutke života. Ali dvojici trapera se žuri, pa i iza njih ostaju samo leševi. Smrt je, međutim, relativan pojam u ovom filmu, naročito kada se traga za pravdom.

Priznajem, prva stvar koju sam uradio kada sam stigao kući nakon projekcije koju sam ispratio sa svojim ocem koji je takođe bio fasciniran ne samo filmom, već i kompletnim bioskopskim doživljajem jednog ovakvog vizuelnog spektakla, je bila guglovanje vrlo jednostavnog pitanja – da li je grizli sa kojim se Leonardo borio u ''Povratniku'' pravi? To valjda dovoljno govori koliko je jaka slika koju nam je svima u bioskopskoj sali učitao Injaritu.

Još malo o Di Kapriju; brutalna sila koju demonstrira ovaj glumac u direktnom je neskladu sa količinom izgovorenih rečenica koje su mu dodeljene u scenariju. Neko je već napisao da se ovde radi o veličanstvenom primeru tihe elokvencije i ja zaista teško mogu da zamislim komlikovaniju i težu uloge od ove. To, plus zaista neverovatno teški uslovi kojima je bila izložena kompletna filmska ekipa (ogroman broj otkaza sa snimanja sprovedenih u Kanadi i Argentini valjda svedoče o tome), ovaj film čine jednim od najkomplikovanijih i najzahtevnijih poduhvata u modernoj holivudskoj istoriji. Zahvaljujući fanatičnoj posvećenosti i talentu Leonarda Di Kaprija, trud kompletne posade ovog ledolomca ostaće zapamćen za sva vremena.

Reči, definitivno, ne znače mnogo u ''Povratniku'', ali to nikako ne znači da nam Injaritu ništa nije ni rekao. Štaviše, ovo je taj poetski trenutak u kojem tišina govori više nego dijalozi. U poslednjih par godina imali smo prilike da vidimo nekoliko filmova sa tematikom čovek protiv prirode (The Grey, Marsovac, All Is Lost, Everest...), ali nijedan nije bio ni blizu intenzitetu i sirovosti kakvu je proizveo ''Povratnik''. Ponavljam, reči ništa ne znače u kontekstu ovog filma, moje ponajmanje. I okej, bezobrazno i bezobzirno je skupa bioskopska karta, skupo je i vreme u današnjem svetu, ali možda je baš ovo taj trenutak kada bi definitivno trebalo da barem na tri sata pobegnete u prirodu, pa makar se ona nalazila i u hladnom i otuđenom tržnom centru.

Ja: ****1/2