"Srešćemo se sutra u Republici Hrvatskoj i Republici Srbiji i nećemo brojati ko je koliko puta koga poljubio, već će to biti ravnopravan sastanak. Ovo nije još jedan protkolaran susret,  nije cilj zabeležiti to na papiru. Naš susret ni na koji način nije motivisan od strane međunarodne zajednice već u cilju boljih odnosa.", istakla je hrvatska predsednica.

 Ona je rekla da je bitno da postoji iskrena želja za rešavanje pitanja granice na Dunavu.

"E sada, da li ćemo ta pitanja rešiti bilaterlano...to bi bilo najbolje. a ako to nije moguće onda pred međunarodnim institucijama.Meni je važno i pitanje nestalih osoba. To je humanitarno pitanje da se nađu naši najmiliji da bismo mogli da se okrenemo budućnosti. Treće pitanje je pitanje o manjinama. Da bi oni dobili institucionalna rešenja na koja smo se obavezali". objasnila je Kitarović.

Ona se, međutim, nije složila s opaskom da srpska nacionalna manjina u Hrvatskoj teže rešava neka životna pitanja nego ostali građani Hrvatske.

"Ne bih se s tim složila i ne bih se složila da na zaštiti srpske manjine nije dosta učinjeno. Mi se moramo obavezati da ćemo zaista štiti prava manjina i tim e zaštiti nešto sto je bogatstvo i jedne i druge zemlje", navela je hrvatska predsednica, primetivši da važnaživotna pitanja ne mogu da reše mnogi građani Hrvatske, te da je to problem države.

Životni standard, posao, održivi razvoj su pitanja uređenj države, ciji cilj mora da bude da mladi ostanu u Hrvatskoj, bez obzira koje su nacionalnosti.

Na pitanje misli li da će imati probleme da realizuje dogovore koje bude postigla sa sprskim premijerom, Grabar Kitarović je rekla da ne veruje da će u realizovanju ciljeva ostati usamljena, jer reč je o pitanjima koja su u nacionalnom interesu Hrvatske, ali i u interesu dobrosusedskih odnosa.

Na pitanje  o zajedničkom izlasku Srbije i Hrvatske na Grabar Kitarović je izjavila da veruje da će do toga doći.

"Srbija je za Hrvatsku veoma važan trgovinski i privredni partner. Mislim da je Srbija sedmi trgovinski partner, četvrti kada je reč o hrvatskim ulaganjima. Čujem od hrvatskih privrednika da su naročito zainteresovani za povećanje ulaganja u Srbiju, srpski turisti su naročito dobrodošli na hrvatsku obalu, more. Verujem da tu postoji veliki prostor za napredak. Nije samo reč o bilatertalnim odnosima, već je reč i o boljem uređenju naših dveju država. Hrvatska je postala članica EU, ali to ne znači da je proces reformi gotov. I dalje moramo da radimo na poboljšanju poslovne i klime za ulaganje. I Srbija je na putu da kroz evrointegracije i uređenje sopstvenog sistema unapredi privredne odnose ne samo sa susednim državama nego i zajednički nastup sa Hrvatskom na području jugoistočne Evrope i trećim tržištima."

Hrvatskoj predsednici je postavljeno i neizbežno pitanje  o Hrvatskoj blokadi Srbije u procesu evrointegracija, a ona je izjavila da po njoj i onome što čuje iz hrvatske vlade nije reč o blokadi.

"Hrvatska nema nameru da blokira Srbiju. Ono na čemu ćemo inisistirati je puno ispunjavanje kriterijuma za pristupanje EU, kako kopenhaških i madridskih tako i kriterijuma iz asocijacije i pridruživanja. Naravno bilateralna pitanja kako smo to argumentovali kada je Hrvatska bila država kandidat, ne mogu biti uslov za članstvo. Držim da paralelno uz proces pristupanja Srbije EU, možemo da rešavamo naša bilateralna pitanja. Ona jesu kriterijumi iz procesa za stabilizaciju i pridruživanje. Mislim da smo dovoljno odogovorni da ih komentarišemo i radimo na njihovom rešavanju, a ne da jedni druge ucenjujemo."

Ona je izjavila da iako je Zagreb dao zeleno svetlo za otvaranje poglavlja 23 nekoliko dana posle izjave Johanesa Hana, tu nije bilo reči o kalkulaciji.

"Zagreb je potvrdio izveštaj o poglavlju 23, nakon što su uvrštene neke naše primedbe, što je dokaz da Zagreb ne blokira Srbiju. Kada bi blokirao, onda bi to činio i nadalje. Kroz razgovor se utvrdio rečnik koji je za Hrvatsku prihvatljiv."Kako bismo izbegli takve situacije, trebalo bi više da se razgovara kako bi se videlo koja bi se to pitanja potencijalno mogla otvoriti u okviru pravnih tekovina, što nije apriori pitanje bilateralnih odnosa ili neki naš hir, već se radi o ispunjavanju kriterijuma. Verujem da razumete da Hrvatska kao država koja je poslednja pristupila EU imala najduži pristupni proces. Dugo smo pregovarali, stekli smo ogromno iskustvo i upravo vidimo koji su to elementi u kojima na kraju možemo pomoći Srbiji kako politički tako i tehnički da reši probleme na koje će nailaziti tokom pregovora.

Govoreći o porastu ustaštva u Hrvatskoj, Kolinda Grabar Kitarović je izjavila da tu nema reči o državnoj politici i da ona i dalje tvrdi da je reč o izolovanim inicidentima.

"Nažalost, u Evropskoj uniji se uopšteno beleži porast ksenofobije. Iz iskustva življenja u drugoj evropskoj državi, društva se tamo zatvaraju u sebe što je rezultat novih pretnji terorisitičkim napadima. Međutim, ono što je izuzetno važno da državna politika ostane kakva jeste. Ono što sam rekla više puta – apsolutno osuđujem totalitarne režime kako nacizam, fašizam i ustaštvo, tako i komunizam. Izolovani incidenti kojih ima i koje treba procesuirati i kao što ste videli kada je reč o kukastom krstu na stadionu Poljud, insistiram da se pronađu počinioci, jer sam uverena da je taj incident usmeren protiv međunarodnog ugleda Republike Hrvatske i na uređenje odnosa unutar Hrvatske kako bi se izazvali problemi."

"Htela bih u tom kontekstu da spomenem pitanje kardinala Alojzija Stepinca, koje ne sme biti kamen spoticanja u odnosima između dve zemlje. U procesu kanonizacije Stepinca, ne postoji ni jedan element rehabilitacije ustaškog režima. Kardinal Stepinac je simbol stradanja hrvatskog naroda pod komunizmom. Ustaše su ga smatrale protivnikom, Gestapo ga je smatrao neprijateljem. Komunistički režim ga je optužio kao neprijatelja naroda, kao klerofašistu. Stradao je jer nije hteo da se odrekne svoje vere i svojih uverenja. Imate bezbroj svedočenja da je Stepinac spasavao Jevreje i Srbe, za hrvatskinarod, a to je ceo element njegove kanonizacije, simbol stradanja pod komunističkim režimom i zatiranja slobode uopšte i slobode govora, slobode izražavanja", precizirala je hrvatska predsednica.

"U argumentaciji njegove kanonizacije je taj element spasavanja, gde je on kao kardinal morao da bude u nekakvom odnosu sa ustaškim režimom kako bi mogao da spasava druge. Ono što je bitno u argumentaciji za kanonizaciju je element spasavanja drugih, element tolerancije i element mučeništva gde on nije hteo da se odrekne svoje vere ni uverenja, kao što je od njega komunistički režim tražio. Verujte mi da to ni na koji način nije upreno protiv Srbije, ni protiv srpskog naroda, ni protiv Srba u Hrvatskoj."

Novinarka je hrvatskoj predsednici postavila i pitanje o muzici Marka Perkovića Tompsona, jer je nadavno izjavila da voli njegovu muziku.

Kolinda je kazala da se nada da će se "raščistiti to i neki elementi koji su sporni."

"Ako slušam Tompsona to ne znači da odobravam bilo kakve pozdrave iz prošlosti kao što je "Za dom spremni" ili bilo što što se argumentuje Tompsonovim pesmama, gde nisam videla dokaze. To što ću uvek isticati je zdrav patriotizam koji znači voleti i poštovati svoje i ni na koji način ne ugrožavati i ne ponižavati tuđe."

Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić i hrvatska predsednica Kolinda Grabar - Kitarović potpisaće sutra u Subotici Deklaraciju o unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja između Srbije i Hrvatske, što je, kako se ocenjuje, prvi veoma važan korak napred u odnosu na dugi period hladnih odnosa dveju država.

Intervju je dao i Aleksandar Vučić za HRT. Evo šta je on izjavio.