"Da li je MONDO zainteresovan da piše o momku iz Velsa koji ima humanitarne akcije za pomoć deci u Srbiji?", glasilo je pitanje od poznanika koji je upućen u celu priču.

- "Kakvo ti je to pitanje!?", odgovorih u polušali. "Naravno da jeste!".

Za tili čas napravljen je dogovor. Ris Hartli (Rhys Hartley) stvorio se pred redakcijom MONDA.

"Volim Srbiju, volim ovaj region, volim da pomažem deci", sam je počeo priču dok smo ulazili u redakciju.

Ko je Ris i ko su ti ljudi iz Velsa koji pomažu siročiće (ne samo u Srbiji) i zašto to rade?

"Mi smo fudbalski navijači, naravno ne samo to, koji putuju i prate reprezentaciju Velsa gde god možemo. Prvi put sam bio sa ocem 2002. godine u Azerbejdžanu i video sam siromaštvo, pogotovo među decom. Moj otac je jedan od onih koji je pokrenuo celu ovu akciju, ceo ovaj humanitarni rad i tako je sve počelo. Prikupljamo ne samo novac, već i igračke za klince-siročiće, razne druge stvari, poput šminke za devojčice... ma, svašta", kaže za MONDO ovaj sjajni momak.

Oni su okupljeni u navijačku organizaciju "Gol" (i na velškom Gôl) i obilaze sirotišta i mesta gde je deci potrebna pomoć. Iako je u organizaciji tek nekolicina ljudi pomažu svi ili mnogi iz velškog društva! Pojedini uplaćuju novčana sredstva, drugi donose stvari, igračke...

"Jednom smo u Letoniju odneli 52 pari cipela", kaže Ris uz osmeh.


Ris već godinu dana živi u Beogradu gde studira politiku istočnoevropskih zemalja, pogotovo Jugoslavije. Uči srpski jezik (prilično dobro ga razume) i voli fudbal.

Ris je danas u ime svog udruženja "Gol" posetio Dom za nezbrinutu decu u Zvečanskoj ulici. Znate li kojim povodom?

Osim što je odneo pakete, organizovao je, uz pomoć saradnika iz Ambasade Velike Britanije, kviz za decu, a najboljih četvoro (dve devojčice i dva dečaka), biće gosti tog udruženja kada Srbija bude igrala sa Velsom u predstojećim kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2018. godine!



"Pokušavamo da se dogovorimo sa našom fudbalskom federacijom da ta deca budu ambasadori na toj utakmici, da oni na neki način budu maskote, da izađu na teren zajedno sa igračima obe reprezentacije... Nadamo se da ćemo uspeti", kaže Ris.

Možete li da zamislite sreću te dece kada budu išli u London, Kardif, verovatno prvi put leteli avionom?



Ris Hartli ističe da je jedan od ciljeva ove organizacije da "vrati zajednici ono što je ona njima dala" i da je ovo jedan od način da pokažu da fudbalski navijači ne moraju "po definiciji" da budu huligani, loši momci, pijandure...

"Volimo i mi da popijemo pivo, da se razumemo", dodaje kroz smeh.

Šta vam deca kažu kada ih posetite?

"Ta deca nemaju ništa, nemaju roditelje, pre svega, nemaju tu roditeljsku ljubav. Ali, i pored toga neobično su topli, otvoreni. Jezik je barijera, ali samo u početku. Onda se družimo, igramo, pričamo (uz pomoć prevodilaca)... Taj njihov osmeh, toplina to je ono što oni nesebično daju, pogotovo deca u Srbiji i u regionu, a obišli smo i Crnu Goru, Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku. Sva deca iz sirotišta su takva, sva hoće da se grle... Evo baš danas kada smo pravili taj kviz u Zvečanskoj, svi su dotrčali i govorili mi: 'Uzmi mene, uzmi mene'...", pun je utisaka Ris.

Ovaj momak se još kao klinac zainteresovao za Jugoslaviju, odnosno za izučavanje nekadašnjih političkih sistema u komunističkim i socijalističkim zemljama istočne Evrope.

"Bio sam sa ocem u Mađarskoj i video sam statuu Lenjina. Otac mi je objašnjavao ko je on bio i govorio mi o komunističkom sistemu. Pitao sam ga: 'Šta je to komunizam?'. Tako sam još od malih nogu želeo da o tome više zna. Sada to izučavam na fakultetu. Posebno me je zaintrigirao jugoslovenski socijalistički model uređenja, koji je bio jedinstven. Uz to, sećam se devedesetih godina, kada se na televiziji u mom Velsu moglo čuti samo 'rat u Jugoslaviji', 'U Jugoslaviji besni rat'...", kaže Ris.

Kako ti se onda mi, Balkan, činimo? Šta treba da uradimo da prevaziđemo podele, da krenemo napred, da se razvijamo?

"Ne bih nikog da savetujem, mlad sam, pre svega. Ali, ono što mi se čini da treba promeniti ili uticati jeste da se mladi više angažuju, da koriste, recimo, pravo glasanja, da se zaista uključuju u događanja, a ne da stoje po strani i budu nezainteresovani, ako zaista misle i govore da je beznadežno i slično. Oni moraju da donose odluke, a ne da puštaju da se stvari dešavaju mimo njih. I to ne mislim samo na mlade na Balkanu, već i u Britaniji, i u Evropi. To isto pričam i u mom Velsu", kaže Ris.

Fudbal je bio neizbežna tema ovog razgovora. Došao je u redakciju MONDA u dresu Velsa.

Kako vi u Velsu uspevate da se svi ujedinite oko rperezentacije? I ne samo vi, već i Irci, Englezi, evo i naše komšije Hrvati? Verovatno si već uočio duboke podele među srpskim navijačima kada je reč o nacionalnom timu.

"Uspeh! Uspeh će promeniti sve, veruj mi. Meni su, i ne samo meni, ne tako davno govorili da sam lud što idem da bodrim reprezentaciju po Evropi. Mnogi nisu ni znali kad reprezentacija igra. Jednom sam pričao sa drugarom i rekao mu da idem da gledam reprezentaciju negde u istočnoj Evropi. 'Vels igra? Stvarno? Želim ti puno sreće', rekao mi je taj moj drug. On je MENI poželeo sreću, a ne našoj reprezentaciji. Evo sad, posle ovog uspeha na Evropskom prvenstvu u Francuskoj, sad dresove nose i oni koji nisu ni pratili fudbal. Zato kažem - uspeh će vam doneti i to zajedništvo", primetio je Ris Hartli.

Ovaj momak voli da gleda i srpski fudbal. Igrom slučaja opredelio se da podržava Partizan.

"Kada sam se doselio u Beograd, išao sam na večiti derbi i to u delu gde su bili navijači Zvezde. Zvezda je dobila 3:1. Ali, pošto sam uzeo stan na Dorćolu, video sam mnogo grafita i murala navijača Partizana, a i Partizan je, baš u to vreme, često vikendima igrao u Beogradu (takav je bio raspored utakmica) i eto, pomislio sam: 'Ovo bi moglo da bude interesantno'. Kada sam došao ovde, želeo sam, zapravo, da podržim neki manji klub, ali sve se ovako odigralo", kaže Ris.

A u Velsu, za koga navijaš?

"Navijao sam za Kardif, ali kada je došao novi gazda i počeo da menja idenitet kluba, prestao sam da idem na utakmice Kardifa i da navijam za taj klub. Sada pratim nižerazredne lige (Non-league football league) i mnogo je bolja atmosfera, srdačnija, opuštenija", kaže ovaj sjajni momak iz Velsa.

Na kraju razgovora, zamolio sam ga da na velškom napiše kako se kaže hvala. Jer, ovom momku i njegovim drugovima iz udruženja "Gol" samo to može da se kaže - veliko HVALA što pomažete našu decu!

Zato, Ris

DIOLCH YN FAWR!!! (Mnogo ti hvala)

***Ako želite i vi da mu se zahvalite ili da se uključite u pomoć možete da ga kontaktirate na Twitteru (@HartleyR27)