Ostao je dostojanstven i u najtežem porazu u karijeri.

Šok i neverica na licu Novaka Đokovića. Prišao je Huanu Martinu del Potru, zagrlio ga i čestitao mu na velikoj pobedi. Zasluženoj. Argentinac je imao svoje veče, možda i najbolje u karijeri, Nole je bio daleko od igre koja ga je vinula u zvezde, među najveće igrača belog sporta ikada.

 U Riju, na Olimpijskim igrama, gde je silno želeo zlato, jedini veliki trofej koji mu nedostaje u prebogatoj riznici, doživeo je krah. Potpuni slom. Izgubio je.

Brazilci nisu imali dilemu, bodrili su ga i podržavli tokom celog meča, a onda su ustali i nagradili za aplauzom. Velikim! Dobio je ovacije.

E, to je već bilo previše i za Novaka, čoveka koji nije nikada javno zaplakao kada je gubio velike duele.

Suze su potekle, nije mogao da ih sakrije...