Jednu zemlju imam!
Kaže Saša Ilić u spotu koji poziva Srbe na utakmicu sa Republikom Irskom. Služi u marketinške svrhe. Da podigne masu i stvori euforiju. "Rajko" mora da gori 5. septembra.
Spotu je mesto i u Pazovi. Više tamo nego u medijima. Od prvog dana okupljanja. Da se vrti u svakom ćošku Kuće fudbala. Na sastancima. Za ručkom. Tokom treninga. Krajnje je vreme da vedete shvate poentu. Za klubove se izgara, za državu gine. Samo tako možemo u (na) Rusiju.
"Već sam obavio ozbiljan razgovor sa njima. Svima sam poručio da nemaju obavezu igranja za reprezentaciju. Novac zarađuju u klubovima, ovo ovde je na dobrovoljnoj bazi. Ovde brane boje svoje zemlje. Igraju za narod i za taj grb na dresu. Kome to ne bude dovoljno, neće ni biti sa nama", zvuči odlučno Slavoljub Muslin na početku razgovora sa kolumnistom MONDA.
Svestan je šta ga čeka. U Srbiji nema sredine. Sa štitom ili na njemu.
"Spreman sam. Dok se pobeđuje svi smo lepi, pametni i dobri. Kad krenu porazi, biću prvi na udaru. To je deo posla. Uhvatio sam se u koštac i nema nazad".
Koler je od 2011. na klupi Austrije. O’Nil od 2012. selektor Irske. Kolman od 2013. na kormilu Velsa. Kod naših rivala nema lutanja. Jednostavno, znaju šta hoće. Zato su i bili u Francuskoj.
"Za sve je potrebno vreme. Nije problem što nismo išli na velika takmičenja. Veći je problem što sve ovo vreme ništa nismo ’konstruisali’. Izostao je rad na duže staze. Rezultat jeste bitan, ali moramo da razmišljamo i o tome šta ćemo ostaviti u nasledstvo. Da kroz prirodnu smenu generacija povedemo računa o budućnosti srpskog fudbala", kazuje Muslin.
Uoči kvalifikacija, nova praksa. Spisak ide prvo u javnost, pa tek onda na klupske adrese. Odzvonilo je novinarskom licitiranju sa imenima potencijalnih reprezentativaca:
"Dužni smo da 15 dana pre okupljanja pošaljemo klubovima zvanične pozive. Nema razloga da krijemo imena. Zašto bismo čekali poslednji trenutak? Uvek procuri informacija preko nekog igrača i mnogo je poštenije da svi istog trenutka saznaju kompletan spisak".
Biće 23 kandidata. Plus Kolarov i Matić. Kakva šteta. Kakav hendikep. Ma, pre svega nepromišljenost dvojice najiskusnijih.
"Platili su ceh nervozi zbog lošeg rezultata. Skrenuo sam pažnju svima na ponašanje tokom utakmice. Zahtevam respekt prema sudiji i protivniku. Samo da krenemo sa pobedama. Onda neće biti nervoze i bespotrebnih crvenih kartona".
Šteta i za Milunovića. Samo je maler mogao da izbriše odličnih 270 minuta protiv Kipra, Izraela i Rusije. I dogodio se. Povreda, pa operacija u Rimu. Srećom, vraća se Nastasić.
"Odigrao je 17 minuta na poslednjoj prijateljskoj utakmici za Šalke. Čuo sam se sa njim, sve je u redu. Raduje me i izjava Pepa Gvardiole da nikada nije video bolje izdanje na poziciji štopera od partije Kolarova protiv Sanderlenda. Eto još jedne alternative. Milunović je zaista bio otkrovenje. Mnogo su mi pomogle te tri utakmice. Da sam imao samo sedam dana manje na raspolaganju, sada bismo bili u velikom problemu".
A sedam dana više? Još bolje, sedam meseci. Plus tri utakmice. Opet bacismo niz vetar provere protiv Češke, Poljske i Estonije. Kao i onu američku turneju Ljubinka Drulovića. Čemu prazan hod?
"Imao sam želju da se vidim sa Ćurčićem i saznam šta sve pozitivno može da se izvuče iz prethodnog perioda. Okolnosti nam nisu omogućile susret".
Još jedan koji je bio i prošao. Ko zna gde je sad. Daleko od Terazija, sigurno. Nije li pametnije da ih držimo blizu. Uz stručni štab. Da stiču iskustvo. Možda jednog dana i sazru za posao selektora.
"Dobra ideja. Uveli smo neku vrstu mentora. Poput Ilije Petkovića i Vladimira Petrovića. To su velika imena srpskog fudbala. Njihovi saveti su od neprocenjive važnosti. Lakše je kad osećaš da nisi sam. Da imaš na koga da se osloniš. Treba nam jedinstvo. Moramo svi zajedno u Rusiju. Apelovao sam na čelnike da svaki put uz reprezentaciju bude i neko od trenera Superlige. Ima ih mnogo talentovanih sa lepom perspektivom. Sa svima sam ostvario sjajnu saradnju. Drago mi je da se Živković u Voždovcu opredelio za sistem igre inspirisan načinom na koji igra reprezentacija. Dopada mi se kako razmišlja Lalatović. Skoro smo se sreli u Savezu i diskutovali o fudbalu. Kada vidim kako rezonuje, ne čudi me što Vojvodina igra ovako dobro".
Svakako, nije sam. Stručni štab obiluje fudbalskim veličinama. Pažljivo je birao. Ni po babu ni po stričevima.
"Sa Filetom (Zoran Filipović, prim. aut.) se znam čitav život. Igrali smo zajedno. On je mene zamenio na klupi Zvezde, ja njega u svom drugom mandatu u Zvezdi. Od skoro smo i komšije. Imamo iste poglede na fudbal. On će obavljati ulogu skauta. Putovaće po inostranstvu i pratiti nastupe naših igrača. Razgovaraće sa njima o problemima u klubu i trenutnoj formi. Skeniraće i naše protivnike u kvalifikacijama. Ima ogromno iskustvo i čovek je čija reč ima težinu“.
Iskustvo ne može bez mladosti. Kao ni Zvezda bez Partizana. Otkud Krstajić?
"Tražio sam igrače koji su ostavili dubok trag u našoj reprezentaciji i koji su plenili ponašanjem na terenu. Krstajić i Đorović imaju mnogo nastupa za državni tim i nijednu mrlju u karijeri. Bili su primer i kao ljudi i kao sportisti. Sada se zanimaju za trenerski posao i eto dobitne formule".
Nedostaje samo Vidić.
"Mnogo mi je krivo. Nemanja je imao druge planove i moram da ga razumem. Svojim profilom idelano se uklapao u moj stručni štab. Opredelio se za učenje i usavršavanje. Mislim da ima žicu za trenera. Bio je rođeni vođa na terenu. Nije mu Ferguson slučajno dao traku u Mančesteru. A šta su treneri nego idejne vođe. Imao je Vida od koga da uči zanat".
Kao i Zidan. Dok mu je držao lekcije u Bordou, nije ni slutio da će ćutljivi Zi-Zu osvojiti dva trofeja u prvoj sezoni na klupi seniorskog tima Reala.
"Virtuoz ostaje virtuoz. Sa loptom ili u odelu".
Srbija nema virtuoza. Odavno. Zato i igramo u sistemu koji ne vapi za desetkom.
"Sistem određuju karakteristike igrača. Lično, najviše volim 4-3- 3. Barsin model. Šta vredi, kad nemamo igrače za tu varijantu. Pratio sam pažljivo igre naše reprezentacije i došao do zaključka da je 3-4- 3 idelna opcija. Jeste zahtevna, ali nam pruža mogućnost da budemo ofanzivni. Pogeldajte statistiku posle prve tri utakmice. Broj centaršuteva, šansi i ulazaka u završnicu govori o tome koliko smo bili opasni po gol rivala. Zato ću insistirati na tom sistemu i dalje".
Ofanzivan stil zahteva besprekornu defanzivu. Da bi tim bio opasan napred, mora da bude zaštićen pozadi. Krila mogu da kampuju visoko, samo ako imaju puno poverenje u štoperski bedem. Ili u kapitena.
"Bane je lider ovog tima".
Piksi kaže da bekovi ne mogu da budu lideri?
"Bane može. Sa fudbalskim iskustvom i ljudskim kredibilitetom. Znam ga još iz Lokomotive, kada je onako stidljiv stigao iz OFK Beograda. Poseduje sve osobine za ulogu vođe na terenu. Nas dvojica imamo dodatni motiv u kvalifikacijama. Želimo da se vratimo u Rusiju. Bar na tih mesec dana 2018. Ne mora duže. Vredeće".
Novi sistem ide na ruku napadača. Odnosno, na nogu napadača. Još preciznije, na glavu Mitrovića.
"Mlad je i mora da uči. Nešto sam mu zamerio na prvom treningu i on mi kaže: ’Šefe, Benitez mi je skrenuo pažnju na istu stvar’. Dakle, i Rafa i ja znamo da Mitar može bolje. Mora bolje. Šteta što je zbog crvenog kartona propustio start prvenstva, ali će već u sredu biti na terenu. Ne verujem da će promena ranga uticati na njegovu motivaciju“.
A zašto bi? Čempionšip je dao više igrača na Evropskom prvenstvu od francuske Prve lige. Bolje protiv Roterama nego protiv Radnika.
Muslin je protiv ideje koju je zagovarala upravo njegova Crvena zvezda (i na čiju je inicijativu i usvojena izmena kvote za strance).
"Naši klinci brzo odlaze u inostranstvo i tome mora da se stane na put. Nemam ništa protiv stranaca, ali ’kvota 6’ ne ide nikome u prilog. Kakvu korist ima srpski fudbal od tih igrača? Veliko je pitanje da li svojim kvalitetom zaslužuju toliku minutažu. To i meni komplikuje posao. Otvorio sam vrata svima. Jurim rešenja u domaćoj ligi. Ali kako da biram među igračima koji služe kao zamena za skupo plaćene strance".
Katai nije stranac. Ne greje klupu. Nebitno koliko je plaćen, ali očekuje poziv.
"Sačekajte četvrtak. Pratimo sve igrače u Srbiji. Nismo ni na odmor išli da bi mogli sve da pokrijemo. Ma, bukvalno ne spavamo. Ne zbog prenosa iz Rija, nego zbog Irske. Nije dovoljno da neko daje golove i blista u klubu. Mora da se svojim karakteristikama uklopi u sistem. Ukoliko procenim da mi Katai treba za stil igre protiv Irske, sigurno ću ga zvati".
Zvaće i Maksimovića. Bez obzira na kuršlus sa Mihajlovićem.
"Čuli smo se danas. On je u Beogradu i nema razloga da ne konkuriše za tim. Odigrao je sve prijateljske utakmice, osim te u kupu protiv Pro Verćelija. Raduje me oporavak Fejse i Gudelja. Spremni su i biće na spisku. Imamo problem sa dvojicom golmana. Stojković juri klub posle razlaza sa Makabijem, dok je Jovanović dobio jak udarac u glavu. Šteta što se Andrija povredio već na prvoj utakmici za Benfiku".
Problemi sa "strancima", a kod kuće nema šta da se vidi. Ubi dosada u loži. Ne pomažu ni starlete (koje su bile u loži pored Muslina na utakmici Partizana i Vojvodine):
"Ne bih pravio famu od toga. Savez je dobio ulaznice od ljudi iz Partizana, ja nisam birao društvo. Sedele su mirno i pratile utakmicu. Nijednog trenutka mi nisu zasmetale. Siguran sam da nije bilo zle namere čelnika crno-belih".
Nije Irska toliki bauk. I pored plasmana u nokaut fazu u Francuskoj.
"Od svih ostrvskih timova, igra im najviše teži britanskom stilu. Dobro smo ih prostudirali. Samo su protiv Švedske igrali 4-4- 2 u rombu, sve ostale utakmice 4-4-1- 1. Mislim da će tako izaći i protiv nas. Nedostatak tehničkog elementa nadoknađuju željom i borbenim duhom".
Fudbalske lekcije ne mogu da nam dele. Nešto drugo ipak možemo da naučimo.
Kako se navija za nacionalni tim.
"Imaće veliku podršku navijača. Uverio sam se u Francuskoj koliko su verni i bučni. Ne plašim se atmosfere. ’Rajko Mitić’ ima nešto specijalno. Razgovarao sam sa mnogo igrača koji nisu iz Srbije i koji kažu da takav pritisak nisu osetili ni na jednom drugom stadionu. Očekujem pune tribine, iako u prošlosti reprezentacija nije imala podršku. Možda i opravdano. Apelovao sam na igrače da svojim zalaganjem i odnosom prema dresu vrate poverenje javnosti. Žrtvovali su 15 dana odmora u maju i junu i tako mi poslali poruku da su spremni da mi izađu u susret".
Znači, neće biti otkaza poput Subotića, Ergića, Vidića, Lazovića, Lukovića...
"Nisu li Tadić i Gudelj takođe otkazali? Evo ih opet sa nama. Dakle, nije problem u igračima. Nešto drugo nije funkcionisalo. Motivacija, angažovanost, odnos prema grbu, organizacija, trener, selektor... Negde je škripalo. Čim nema rezultata, sve dobija duplu dimenziju".
Naročito ako ne postoji nacionalni identitet. Kome je iskreno stalo do fudbalske reprezentacije. Izađite na Terazije i pitajte 100 prolaznika protiv koga Srbija igra za 18 dana. Bar njih pola neće imati pojma. Druga polovina će biti u dilemi: Severna Irska ili Škotska.
"Nije to slučaj sa košarkom, vaterpolom, odbojkom... tamo postoji kult i navija se iz sve snage. Rezultat je merilo svega. Nismo otišli u Poljsku i Ukrajinu, Brazil i Francusku. Razočarali smo naciju i moramo pod hitno da se iskupimo".
MORAMO! ŽELIMO! HOĆEMO! Samo da se i vedete slože!
-------------------------------------
SVE KOLUMNE NEBOJŠE PETROVIĆA
