Sedam svetskih čuda prirode možda su prerano proglašena. Čuda poput Velikog kanjona i Viktorijinih vodopada su svakako velika i svako ko ih vidi sigurno će biti impresioniran, ali sama veličina nije dovoljna za potpunu nevericu.
Postoji još mesta na ovom svetu koja su mnogo čudnija. Mesta koja izgledaju kao sa drugog sveta, koja kao da bi mogla da postoje samo na planeti koja se ne zove Zemlja.
Naučnici su se mučili da proniknu kako je uopšte moguće da je tako nešto nastalo na Zemlji. Ovi prizori čine da se čovek zapita da li prirodni zakoni na tim mestima ne važe.
10. Šanaj-timpiška - ključajuća reka
Duboko u amazonskoj prašumi krije se reka duga četiri kilometra, različita od svih na svetu. Šanaj-timpiška je toliko vrela da svaka životinja koja kroči u nju odmah biva skuvana. Kada nemoćno stvorenje učini pogrešan korak, prvo se skuvaju oči i tope u lobanji. Bol odmah postaje prejak da bi žrtva isplivala na obalu. Vrela voda puni pluća i životinja je skuvana iznutra. Temperatura dostiže 91 stepen Celzijusa, a naučnici nisu pouzdano odredili uzroke zagrevanja. Uobičajeno je da voda te temperature potiče od vulkana, ali je najbliži vulkan udaljen 700 kilometara od ove rečice.
9. Movile - pećina sa sumpornom atmosferom
U našem komšiluku, u jugoistočnoj Rumuniji, krije se pećina u koju 5,5 miliona godina nije obasjao ni tračak svetlosti i u tom svetu vlada atmosfera potpuno drugačija od one na ostatku planete. Pećinu su otkrili radnici koji su nameravali da postave elektropostrojenje. Oni su ispitivali teren, kada su otkrili put koji ih je odveo do jednog od najčudnijih mesta na Zemlji. Kada se spustite kroz uski prolaz i prođete seriju tunela, ulazite u pećinu sa jezerom "sumporne vode" koja smrdi na pokvarena jaja. Vazduh je otrovan, pun vodonik-sulfida i zhatrovan sa 100 puta više ugljen-dioksida nego u prirodi. Najčudnije je što je unutar tog otrovnog sveta opstao čitav ekosistem. Naučnici su u pećini pronašli 33 vrste koje žive samo tu i nigde više. Život se u rumunskoj pećini prilagodio sumpornoj atmosferi a jedini izvor hrane je sumporna pena na kamenju.
8. Voda koja pretvara u kamen sve što dodirne
Knersborou u severnom Jorkširu je mesto na kojem voda curi niz liticu koja podeća lobanju i gde se u kamen pretvara sve što ta voda dodirne. Skamenjivanje traje između tri i pet meseci i sve što ostavite pod kapljice te vode biće kamen kada se vratite. Ljudi su ostavljali najrazličitije stvari, od plišanih medvedića do bicikala i sve je postalo statua. Dugo se verovalo da je mesto začarala veštica. Naučnici danas, međutim, znaju da se to događa jer voda sadrži neuobičajeno visok procenat minerala, pa stvara čvrstu mineralnu ljusku oko stvari sa kojima dođe u dodir, baš kao što stalaktiti nastaju u pećinama.
7. Jezero Karačaj - najradioaktivnije mesto na Zemlji
U kompleksu nekadašnje sovjetske fabrike nuklearnog oružja nalazi se jezero puno materijala koji je radioaktivan više od bilo čega na Zemlji. Nivo radioaktivnosti jezera Karačaj je toliki da bi ubio svakog čoveka koji bi stajao svega sat vremena pored vode. Jezero je korišćeno kao skladište za nuklearni otpad. Sovjeti su bacali nenormalne količine otpada u jazero, što je izazvalo ogromne probleme. Eksplozija koja se u fabrici dogodila 1957. godine razbacala je radioaktivni sadržaj na površinu od nekoliko hiljada kvadratnih kilometara. Veliki deo jezera se 1967. godine isušio i radioaktivna prašina je oduvana još 1.450 kilometara dalje. Voda je danas uglavnom pokrivena betonom kako bi se sprečila katastrofa. Okolika je, međutim, i dalje zagađena toliko da Černobil u poređenju sa Karačajem liči na banju.
6. Jezero Griner - park pod vodom
U Austriji postoji park sa prelepim stazama za pešačenje i klupama na kojima se možete odmoriti svakog jesenjeg jutra. Ako taj park, međutim, posetite na proleće, situacija je malo drugačija - potrebna vam je ronilačka oprema. Park kod planine Hohšvab je zimi potpuno pokriven snegom. Na planini padne toliko snega da se na proleće, kada se sneg otopi, jezero pored parka udvostruči i potopi i klupe i staze i sve okolo. Ako ronite kroz jezero na proleće, videćete klupe i mostiće ispod vode, a čak su se i neke vrste planinskog cveća, koje inače opstaju samo na površini, prilagodile i cvetaju pod vodom. Voda se povlači polovinom leta, kada ispod vode počinje da se pomalja park.
5. Kad na dudu rodi trešnja, i - rodila.
U Pijemontu u Italiji izrasla je trešnja koja izgleda kao i svako zdravo drvo trešnje, osim što je izrasla na dudu. Ova pojava nije neuobičajena koliko bi moglo da se učini na prvi pogled. Parazitsko drveće raslo je i ranije na stablima domaćina, ali su to uglavnom bili manji primerci koji su živeli kratko. Duplo drvo u Kasorcu se, međutim, sastoji od dva potpuno formirana i zdrava drveta, od kojih svako širi grane u prečniku od pet metara. Nikome nije sasvim jasno kako se ovo dogodilo. Meštani veruju da je možda ptica ostavila košticu trešnje na vrhu duda. Iz koštice je potom izraslo korenje trešnje kroz stablo duda i stiglo do zemlje. Tako sada dud i trešnja žive u skladnom braku.
4. Večite munje
U zapadnoj Venecueli iznad reke Katatumbo divljaju večite munje uz grmljavinu. Svako veče u 19 sati munje počinju da sevaju iznad vode i to traje narednih 10 sati svako veče, ukupno 260 dana godišnje. Nije utvrđen uzrok ove neobične pojave. Vodeća pretpostavka donedavno je glasila da bi uzrok mogao biti uranijum u stenama, ali su naučnici izrazili ozbiljne sumnje u tu teoriju i okrenuli se mnogo složenijem objašnjenju. Sada se veruje da oblik planina uzrokuje sudar toplih vetrova sa hladnim vazduhom sa Anda. Sudar dve vazdušne dodatno podstiču i brzo isparavanje vode ispod i metan sa obližnje naftne platforme. Niko, međutim, nije potpuno pouzdano utvrdio zašto munje neprekidno sevaju. Sve je pokriveno velom misterije, pa i trenutak u 2010. godini, kada je sevanje neobjašnjivo prestalo. Jednog dana, grmljavina je jednostavno umrla bez objašnjenja, i izgledalo je da svemu došao kraj. Tišina je, međutim, potrajala šest nedelja, a onda je ponovo počelo i traje do danas.
3. Plavo jezero koje menja boju
Na japanskom ostrvu Hokaido postoji jedinstveno jezero - plava voda menja nijanse kada se posmatra iz različitih uglova. Boja vode se, promenom godišnjih doba, menja još više, od nijansi plave ka sivoj. Jezero je veštački stvoreno, pošto je postavljena brana kako bi meštani mogli da skupljaju vodu. Na njihovo iznenađenje, voda je počela da menja boju. Naučnici pretpostavljaju da neobična boja vode potiče od čestica aluminijum-hidroksida.
2. Stene koje zvone
Na vrhu brda u Pensilvaniji, SAD, prostire se polje čudnih stena, a još niko nije uspeo da dokuči otkud stene na tom mestu. Nema više tačke u okolini sa kojeg su mogle da se skotrljaju, a Indijanci su stene na brdu posmatrali kao prirodni fenomen. Dodatnu misteriju stvara zvuk koji stene proizvode. One, naime, kada se udara po njima prozivode zvuk sličan zvonjavi, a potpuno različit od zvuka koji očekujete kada kucnete kamen. Postoje različita objašnjenja, ali nijedno nije prihvaćeno kao potpuno tačno. Jedan istraživač tvrdi da kamenje zvoni samo od sebe. Kada udarite stenu čekićem, ona ispušta ton niske frekvencije koji ljudsko uho ne može da čuje. Kada spojite stene, tonovi se mešaju i to je zvuk koji se čuje.
1. Svetlost plave lave
U Indoneziji je čuveni rudnik sumpora u vulkanu, a radnici u noćnoj smeni ne moraju da koriste veštačko svetlo - mesto je osvetljeno čudnom, plavom svetlošću koja potiče od materije koja se sliva poput lave. Kava Idžen se često opisuje kao vulkan plave lave, iako naučnici znaju da nije reč o lavi, nego o sumporu. Sumporni gasovi se greju u vulkanu i kuljaju bacajući plavu jezike plave vatre i do pet metara uvis. Gasovi se kondenzuju u tečni sumpor, koji se sliva niz planinu, što izgleda kao tečna neonsko plava lava. Vazduh je na tom mestu otrovan i istraživači i fotografi moraju da nose gas maske. Radnici u rudniku sumpora, međutim, ne nose gas maske i udišu otrovna sumporna isparenja dok rade pod plavičastim svetlom koje ih polako ubija.
