STRAŠNO: 50 miliona dece raseljeno širom sveta

Intenziviranje krize sa kojom se suočavaju deca izbeglice i migranti, koji je UNICEF danas objavio, predstavlja nove podatke koji pokazuju zabrinjavajuću sliku o životu i stanju miliona dece i porodica pogođenih nasilnim sukobom i drugim krizama zbog kojih im se čini da je bezbednije da rizikuju sve na opasnom putovanju nego da ostanu kod kuće.

Širom planete je raseljeno gotovo 50 miliona dece - 28 miliona dece su iz njihovih domova isterali sukobi koje ona nisu izazvala, a još milioni njih migriraju u nadi da će naći bolji, bezbedniji život, pokazuju podaci UNICEF-a.

Često traumatizovana zbog sukoba i nasilja od kojih beže, deca se na putu suočavaju i sa drugim opasnostima, uključujući i rizik da se udave pri prelasku mora, od neuhranjenosti i dehidracije, trgovine ljudima, kidnapovanja, silovanja, pa čak i ubistva. I u zemljama kroz koje prolaze i na svojim odredištima često se suočavaju sa ksenofobijom i diskriminacijom.

"Neizbrisive fotografije dece - malo telo Ajlana Kurdija koje su talasi izbacili na plažu pošto se udavio u moru ili krvavo lice Omrana Dakniša dok je šokiran sedeo u vozilu hitne pomoći nakon što mu je razoren dom - zaprepastili su svet. Svaka takva fotografija, svaka devojčica ili dečak, predstavljaju mnogo miliona dece u opasnosti - a to zahteva da naše saosećanje sa pojedinačnom decom koju vidimo bude u istoj meri praćeno akcijom za svako dete", rekao je izvršni direktor UNICEF-a Entoni Lejk.

IZVEŠTAJ"RASELJENI"

 - Deca predstavljaju nesrazmerno velik i sve veći deo onih koji su potražili utočište izvan svojih domovina: ona čine približno trećinu svetske populacije i oko polovine svih izbeglica. U 2015. godini je oko 45 procenata sve dece izbeglica pod zaštitom UNHCR-a došlo iz Sirije i Avganistana.

- 28 miliona dece je isterano iz svojih domova zbog nasilja i sukoba unutar i preko granica: 10 miliona su deca izbeglice, jedan milion tražioci azila čiji izbeglički status još nije utvrđen, i otprilike 17 miliona deca koja su raseljena unutar sopstvenih zemalja. Svima je preko potrebna humanitarna pomoć i pristup ključnim uslugama.

- Sve više dece samostalno prelazi granice. U 2015. godini je više od 100.000 maloletnika bez pratnje podnelo zahtev za azil u 78 zemalja - trostruko više nego 2014. godine. Deca bez pratnje su među onima koji su izloženi najvećem riziku od iskorišćavanja i zlostavljanja, između ostalih od strane krijumčara i trgovaca ljudima.

- Oko 20 miliona druge dece migranata u svetu napustilo je svoje domove iz raznih razloga, uključujući ekstremno siromaštvo ili nasilje bandi. Mnogi su izloženi posebno velikom riziku od zlostavljanja i lišavanja slobode jer nemaju nikakvu dokumentaciju, imaju neizvestan pravni status i jer se njihova situacija ne evidentira niti prati na sistematski način, tj. deca se gube u sistemu.

Prema izveštaju "Raseljeni", u Turskoj se nalazi najveći ukupan broj skorašnjih izbeglica i vrlo verovatno najveći broj dece izbeglica na svetu. U odnosu na broj stanovnika, Liban ima daleko najveći broj izbeglica. U Libanu je približno 1 od 5 ljudi izbeglica, dok je, na primer, u Velikoj Britaniji približno 1 izbeglica na svakih 530 ljudi, a u Sjedinjenim Američkim Državama 1 osoba na svakih 1 200 ljudi. Kada se, međutim, zemlje u kojima izbeglice borave, odnosno zemlje domaćini, posmatraju po visini dohotka, najveću koncentraciju izbeglica imaju Demokratska Republika Kongo, Etiopija i Pakistan.

U izveštaju se tvrdi da tamo gde postoje bezbedne i legalne rute, migracija može da pruži priliku i deci koja migriraju i zajednicama u koje ona dolaze. Analizom uticaja migracije u zemljama sa visokim dohotkom, utvrđeno je da su migranti više doprineli kroz poreze i uplate socijalnih doprinosa nego što su primili; da su popunili nedostatak i visokokvalifikovane i niskokvalifikovane radne snage na tržištu rada; i da su doprineli ekonomskom rastu i inovacijama u zemljama domaćinima.

Međutim, ključni problem je što deca koja su napustila ili su prinudno raseljena iz svojih domova često gube potencijalne koristi od migracije, kao što je, na primer, obrazovanje koje je važan pokretački faktor za mnogu decu i porodice koje odluče da migriraju. Pet puta je veća verovatnoća da školu neće pohađati dete izbeglica nego dete koje nije izbeglica. A kada i mogu da pohađaju školu, ona je mesto gde se deca migranti i izbeglice najverovatnije susreću sa diskriminacijom - uključujući neravnopravan tretman i maltretiranje.

Izvan učionice, zakonske prepreke sprečavaju decu izbeglice i migrante da koriste usluge pod istim uslovima kao i deca koja su rođena u toj zemlji. U najgorim slučajevima, ksenofobija može da preraste u direktne napade. Samo u Nemačkoj, vlasti su registrovale 850 napada na izbegličke centre u 2015. godini.

"Koliku cenu ćemo svi mi platiti ukoliko ne obezbedimo tim mladim ljudima mogućnost da se obrazuju i imaju normalnije detinjstvo? Kako će moći da pozitivno doprinesu svom društvu? Ako ne budu mogli da daju svoj doprinos, ne samo da će biti ugrožena njihova budućnost, već će to naškoditi i interesima njihovog društva", rekao je izvršni direktor UNICEF-a Entoni Lejk.

U izveštaju se ukazuje na šest konkretnih aktivnosti koje će zaštiti i pomoći raseljenoj i deci izbeglicama i migrantima:

- Zaštita dece izbeglica i migranata, a naročito dece bez pratnje, od eksploatacije i nasilja.

- Okončanje lišavanja slobode dece koja traže status izbeglice ili migriraju uvođenjem niza praktičnih alternativa.

- Držanje porodica na okupu kao najbolji način da se deca zaštite i da im se da pravni status.

- Obezbeđivanje obrazovanja i pristupa zdravstvenim i drugim kvalitetnim uslugama za svu decu izbeglice i migrante.

- Vršenje pritiska za delovanje kako bi se otklonili osnovni uzroci kretanja izbeglica i migranata velikih razmera.

- Promovisanje mera za borbu protiv ksenofobije, diskriminacije i marginalizacije.