- Aleksa Janković iz Niša je pre četiri godine počinio samoubistvo posle višemesečnog maltretiranja vršnjaka. Za osam meseci, tukli su ga osam puta, vređali, jurili, pretili, čak i pred nastavnicima, koji nisu reagovali.

Trojica maloletnika zbog ovog nasilja osuđena su na maksimalne kazne za svoj uzrast. Vođa grupe dobio je pojačan vaspitni nadzor šest meseci do dve godine, a druga dvojica po ukor suda. Školu je sud kaznio sa pola miliona dinara, a direktorku Suzanu Popović Ickovski sa 50.000.

- Dečak (13) iz Zemun Polja nedavno je polomio obe noge i povredio slezinu pošto su ga drugovi naterali da skoči sa krova vrtića “Bubamara” u ovom beogradskom prigradskom naselju.

- Pre oko godinu dana 17-godišnjeg učenika srednje tehničke škole “Mileva Marić“ u Titelu, koga su vršnjaci tukli, vređali, sipali mu deterdžent u oči.

- Početkom godine Anu R. (13) iz Arilja školski drug D. N. je nakon kraćeg verbalnog duela "zakucao" glavom pri čemu joj je razbio arkadu i zatvorio oko.

-----------------------------

Ovakvih slučajeva iz školskih klupa, ali i onih priča o nasilju u porodici, čini se, iz dana u dan je sve više. A otkud toliko nasilja i delinkvenata među našom decom, otkud toliko diskiminacije i netrpeljivosti - kako po rasnoj, etničkoj ili nekoj drugoj osnovi.

Na ova pitanja nam velikom delom odgovor daje upravo knjiga "Delinkvencija i viktimizacija maloletnih lica u Srbiji - Rezultati Međunarodne ankete samoprijavljivanjem delinkvencije“ koja se bavila diskriminisanom decom, ali i onima sa druge strane - delikventima.

Jedna od autorki knjige dr Sanja Ćopić, naučna saradnica Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja i predsednica Upravnog odbora Viktimološkog društva Srbije, kaže da je istraživanje pokazalo da je stepen delinkventnog ponašanja veoma visok (pritom se misli na pisanje grafita, vandalizam, nošenje oružja, tuče, krađe, zlostavljanje životinja, konzumiranje alkohola i narkotika).

”Čak dve trećine ispitane dece je učestvovalo u nekoj vrsti delinkvetnog ponašanja, a ono što je negde i očekivano je da si se u delikventno ponašanje uglavnom upuštali dečaci - čak 71.9 odsto, a najčešće je reč o vandalizmu, nošenju oružja, tučama. Takođe, utvrđeno je da što su deca starija to češće ispoljavaju takve vrste ponašanja. (inače ispitanici u ovom istraživanju su bili stari od 12 do 19 godina.)

Kada je reč o rizičnim ponašanjima izdvaja se konzumiranje alkohola - čak 80 odsto dece je konzumiralo alkohol, a razlike kada je reč o polovima gotovo da i nema. Narkotike je konzumirala jedna četvrtina učenika.

Ono što je alramantno i što poziva nadležne na reakciju u što kraćem roku jeste činjenica da su deca najčešće nasilna u školi, odnosno školskom dvorištu. Oni nasilje ispoljavaju i na drugim mestima poput gradskog prevoza, javnih parkova, ali autorke knjige i učesnice današnje konferencije za medije ističu, da je škola postala poprište sukobljenih navijačkih grupa, netrpeljivosti prema različitosti.

U prilog tome govori i činjenica da 40,8 odsto dece u školu nosi hladno oružje i to radi sopstvene zaštite, dok 10 odsto s nožem, palicom, lancem dođe u školu s nemerom da nekoga napadne!

 Sa policijom je u kontaktu bilo 10 odsto njih, i uglavnom su prošli sa neformalnim opomenama, a jedna trećina je dobila i formalnu opomenu od suda ili tužilaštva. Među njima su i oni koji su narušavali javni red i mir (izazivanje buke, uriniranje na javnom mestu, nošenje baklji, petardi).

SVE KREĆE IZ PORODICE... ALI I ŠKOLE

Prof. dr Vesna Nikolić-Ristanović, redovna profesorka Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu i direktorka Viktimološkog društva Srbije kaže da je isztraživanje pokazalo da su za razvoj delinkventnog ponašanja u velikoj meri zaslužni roditelji.

”Odnosi sa roditeljima su jedan od bitnih pokazatelja funkcionalnosti porodice, i to bi mogao biti značajan faktor u objašnjavanju takvog ponašanja. Kada posmatramo pojedinačne oblike delikvencije trebalo bi naglasiti da su loši odnosi sa ocem u najvećoj meri povezani sa konzumiranjem droge i krađom iz automobila, dok se loši odnosi sa majkom mogu dovesti u vezu sa konzumiranjem droga i učestvovanju u trgovini drogama”, kaže dr Vesna Nikolić Ristanovič.

Ono što koautorka knjige i organizatora ovog istraživanja ističe je da je sa delikventnim ponašanjem povezana i neupućenost roditelja u to gde im je dete, šta radi.

Tako, ukoliko roditelji ne znaju gde im je dete kada je van kuće, to u velikom meri može da utiče da dete počne da konzumira droge, da ih prodaje, da učlestvuje u grupnim tučama, priovalnim krađama...

Ukoliko roditelji ne znaju kako deca troše džeparac, to takođe, može da izazove delinkventno ponašanje, pa će to dete učestvovati u vandalizmu, konzumiraće drogu, nosiće oružje, učestvovati u grupnoj tuči.

Nikolić-Ristanović napominje da je škola jedan od važnih faktora delinkventnog ponašanja, pa će deca koja beže sa časova, koja se tuku, nose oružje u školu sigurno biti sklonija lošem ponašanju.

”E, tu bi trebalo škola i sve nadležne institucije da reaguju i nađu način za rešenje problema, odnosno da se smisli neki način prevencije, ali i utiče na toleranciju učenika, da se nauče da na bolji način prihvataju sve koji su drugačiji”, kaže direktorka Viktimološkog društva Srbije.

Svakako, na delinkvenciju utiče i sredina u kojoj deca odrastaju i rizično ponašanje prijatelja.

A KO SU DISKRIMINISANA i ZLOSTAVLJANA DECA?

Ovo istraživanje pokazuje da je većina maloletnih lica koja su obuhvaćena uzrokom bila izložena različitim vidovima povređivanja, odnosno viktimizacija, kako tokom života, tako i tokom godine koja je prethodila istraživanju.

Ono što se uočava je da su maloletnici ugroženiji viktimizacijom različitim oblicima nasilja u porodici nego drugim oblicima kriminaliteta.

Kada je reč o diskriminaciji van porodice, izdvajaju se diskriminacija imovinskim kriminalitetom ( misli se na razbojništva iznudom, krađe) i elektronsko vršnjačko nasilje.

Kao što su dečaci mnogo češće nasilnici i delinkventi od devojčica, tako su i žrtve diskriminacije mnogo češće dečaci.

Kada je reč o porodičnoj viktimizaciji oba pola su podjednako izložena, ali su dečaci više izloženi težim vidovima porodičnog nasilja - fizičko kažnjavanje i nasilje od strane roditelja.

“Kada je, pak, reč o okruženju van porodice, dečaci su češće žrtve razbojništva i iznude, fizičkog napada i zločina iz mržnje.Takođe je evidentno da su starija deca izloženija fizičkom i psihičkom nasilju od strane roditelja - kako neposrednom, tako i posrednom, a pritom se misli na posredno zlostavljanje usled ozbiljne svađe ili tuče roditelja i blaže fizičko nasilje od strane brata ili sestre”, naglasila je dr Ćopić.

Ono što se već zna jeste postojanje diskriminacije na nacionalnoj osnovi. Dokazano je da su deca romske nacionalnosti u većoj meri bila izložena zločinima iz mržnje i elektronskom vršnjačkom nasilju u odnosu na druge grupe.

Takođe, maloletnici čije su porodice u lošijoj ekonomskoj situaciji su izlioženiji viktimizaciji, ali isto tako i skloniji delinkventnom ponašanju. I opet... još jedan zastrašujući podatak - 61,7 odsto diskriminacije se dešava u školi. Uglavnom je dete žrtva grupe i opet to su najčešće dečačke grupe.

DELINKVENT JE ŽRTVA, A ŽRTVA JE DELINKVENT

Istraživanjem je utvrđeno i da je visok udeo žrtava među maloletnim delinkventima i obrnuto, visok udeo delinkvenata među ispitanicima koji su odgovorili da su bili žrtve viktimizacije.

Razlike između delinkvenata i nedelinkvenata su najveće među maloletnicima koja su bila žrtve tako što su posmatrali fizičkog nasilja između roditelja, ili bilo podvrgnuti fizičkom kažnjavanju ili težim fizičkim nasiljem od strane roditelja.

Ukazuje se da su deca koja su žrtve roditelja, imaju veće šanse da postanu delinkventna, ali i da njihovo delinkventno ponašanje može uticati na ponašanje roditelja.

Ono što je još važno istaći je da je percipiranje sebe kao srećne ili nesrećne osobe u velikom meri povezano sa iskustvom viktimizacije, ali i delinkvencijom.

Maloletnici koji smatraju da su nesrećni bili su žrtve viktimizacije znatno više od onih koji smatraju da su srećni. Kada je reč o delikvenciji tu razlike nisu toliko velike.

Istraživanje u Srbiji je sprovedeno tokom 2013. i 2014. godine na uzorku od 1344 učenika osnovnih (VII i VIII razreda) i srednjih škola (I do IV razreda) u Beogradu i Novom Sadu.

Istraživanjem su, prvi put, na reprezentativnom uzorku, dobijeni podaci o maloletničkoj delinkvenciji (kako registrovanoj tako i neregistrovanoj) i faktorima koji utiču na njeno javljanje, kao i viktimizaciji maloletnih lica u Srbiji.

Knjiga Delinkvencija i viktimizacija maloletnih lica u Srbiji - Rezultati Međunarodne ankete samoprijavljivanjem delinkvencije predstavlja rezultate empirijskog istraživanja maloletničke delinkvencije u Srbiji, koje je realizovano u okviru treće Međunarodne ankete samoprijavljivanjem delinkvencije. Autorke radova u kojima su predstavljeni rezultati istraživanja su: Vesna Nikolić-Ristanović, Sanja Ćopić, Ljiljana Stevković, Danica Vasiljević-Prodanović i Milica Kovačević.

Treća Međunarodna anketa samoprijavljivanjem delinkvencije se prema standardizovanoj metodologiji primenjuje u 35 država sveta.

Istraživanje u Srbiji je rezultat saradnje Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu i Viktimološkog društva Srbije. Realizovano je sklopu projekta koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.