Dok raste napetost između Vašingtona i Moskve, ruska vojska upozorava SAD da je sposobna da obori američke stelt avione F-22, F-35 i B-2 koji bi mogli da lete iznad Sirije.
Rusi kažu da bi to mogli da učine sa S-400, S-300V i drugim raketnim sistemima, piše američki "National interest".
Međutim, zapadni zvaničnici i analitičari su sumnjaju u te tvrdnje i ističu da su F-22 i F-35 specijalno napravljeni za izbegavanje tih ruskih oružja.
"Ruski S-300 i S-400 angažovani u Siriji imaju domet koji može da prepadne bilo koju neidentifikovanu metu u vazduhu. Operateri ruskih protivvazdušnih sistema neće imati vremena da identifikuju ko tačno napada i odgovor će biti trenutan. Razočaravajuća stvarnost će raspršiti sve iluzije o 'nevidljivim' avionima", rekao je portparol ruskog Ministarstva odbrane general Igor Konašenkov.
Ipak, dok Moskva izriče smele tvrdnje o anti-stelt sposobnostima S-400 i S-300V, činjenica je da i ako ruski niskofrekventni radari mogu da uoče i prate "nevidljive" avione poput F-22 i F-35, radari koji operišu u opsezima C, X i Ku ne mogu da "ofarbaju" slabo uočljive avione na maloj udaljenosti.
Stelt ne znači, a nikada nije ni značilo, nevidljivost ali omogućava kasno detektovanje, pa lovac ili bombarder može gađa metu pre nego što neprijatelj može da reaguje.
Stelt lovci moraju da budu napravljeni tako da neutrališu visoke frekvencije poput C, X i Ku, i to je, jednostavno, pitanje fizike.
Radarski odsjaj slabo uočljive letelice se menja kada talasna dužina pređe određeni prag i izazove rezonantni efekat.
Rezonancija se javlja kada je veličina dela aviona, poput repa, osam puta veća od talasne dužine.
Avioni veličine stelt lovaca koji nisu dovoljno veliki i nemaju nosivost dovoljnu da budu presvučeni sa 60 centimetara debelim materijalom za apsorbovanje talasa koje emituje radar mogu da upiju talase samo određene frekvencije.
To znači da niskofrekventni radari, poput S ili L, mogu da uoče i prate neke stelt avione.
Da bi neutralisali dejstvo niskofrekventnih radara, neophodno je da veći stelt avioni poput B-2 i B-21 imaju oblik krila bez uspravnog repa, jer se tako izbegava rezonancija.
Konstruktori, međutim, ne pokušavaju da na opsezima UHF i VHF talasnih dužina avione učine nevidljivim, nego se nadaju da će uspeti da radarski sistem koji će se uklopiti u pozadinsku buku svojstvenu niskofrekventnim radarima i tako ih neutralisati.
Niskofrekventni radari mogli bi se koristiti i kao radari sistema za kontrolu vatre. U toku su pokušaji razvijanja radara za otkrivanje meta koji bi radili na malim frekvencijama. Niskofrekventni radari za kontrolu vatre, međutim, postoje samo u teoriji i do njihove upotrebe u stvarnosti vodi dugačak put.
"Stelt tehnologija znači 'kasno uočavanje' detekcija i to kašnjenje se smanjuje. Radari zemlja-vazduh prebacuju svoje frekvencije na niže frekventne opsege, na kojima su američke stelt letelice više uočljive", odavno je rekao Mark Gemon, programski menadžer u Boingu za avione F/A-18E/F i EA-18G.
"Radari za rano upozorenje su u VHF spektru, u kojem stelt tehnologija ima ograničene mogućnosti, ako ih uopšte ima. Ti radari su povezani sa radarima zemlja-vazduh i snabdevaju ih podacima", naveo je Gemon.
Niskofrekventni radari, međutim, ne mogu da vode projektil do mete. Postoje različite tehnike koje su predložene za upotrebu niskofrekventnih radara u tu svrhu, ali nijedna se nije pokazala kao uspešna.
Američki vazuhoplovni pukovnik Majkl Pijetruča opisao je jedno od mogućih rešenja, ali ono nije naišlo na odobravanje u vrhu vojske.
"Ako je nešto tehnički moguće, to ga ne čini automatski taktički izvodljivim", rekao je jedan zvaničnik američke vojne avijacije sa značajnim iskustvom sa stelt letelicama.
