Master prava, a čisti klozete!

Poslednjih godina poslovi na prekookeanskim brodovima postali su veoma popularni, jer za relativno kratko vreme donose odličnu zaradu. Kada se na zaradu od 1.000 pa do čak 2.000-3.000 evra mesečno doda da u Srbiji vladaju hronični nedostatak posla i siromaštvo, jasno je zašto su zahtevi za radne dozvole sve češći, piše novosadaski portal 021.

Agencije svoje klijente veoma često vrbuju na društvenim mrežama, a propratni materijal jesu fotografije sa nasmejanim ljudima i luksuznim brodovima. Međutim, master prava Milorad Sekulić, koji je na kruzerima proveo 15 meseci, kaže da su fotografije jedno, a stvarnost nešto sasvim drugo. Percepcija okoline da je na kruzerima "posao dobar, a para laka" nije tačna.

"Kada sam kročio na brod imao sam šta da vidim, zaista neverovatni luksuz, ali posao nije ni približno kao što su govorili u agenciji. Ribanje ve-ce šolja me nije mnogo iznenadilo, jer sam to negde i očekivao. Zaprepastilo me je kada sam odveden u prostoriju gde sam morao da odvajam smeće. Tamo sam svašta video, a to agencija nije ni pominjala. Zapitao sam se dokle sam stigao, diplomiraš i završiš u klozetu, a nažalost, nisam bio jedini",priča ovaj Novosađanin.

Da bi uopšte došli do broda, zainteresovani, nastavlja priču Novosađanin, moraju da prođu kurseve i da izvade papire, što uglavnom košta oko 500 evra. Takođe, na prvom poslu se teško dobija viša pozicija.

Pored novca, ono što privlači mnoge jeste i obećano proputovanje celog sveta. Ipak, zbog smena i obaveza to baš i nije tako. Kada se stigne do kopna najpre se čeka izlazak gostiju, spremaju sobe ili se prilikom smena gostiju radi takozvani "turn over", tokom kojeg se sprema ceo kruzer. Tada je veoma teško doći do kopna.

Direktor agencije "Safe Cruise" Đorđe Leštanin kaže da se nude razni poslovi, od kojih su najtraženiji kuvari, ali da mladi prihvataju bilo koji posao.

"Mladi su zainteresovani za bilo koju poziciju jer samo žele da odu i da zarade novac. Mi šaljemo na razne poslove naše klijente i to su uglavnom naporni poslovi, radi se svaki dan, tako da svako ko se odluči na rad na brodu mora biti svestan toga. Mi testiramo njihovu motivisanost, jer je to najbitnije, i upravo zbog toga prvo saopštavamo da je reč o teškom radu, ali i dobrom novcu i proputovanju. Većinom se vraćaju sa pozitivnim iskustvima, jer su svesni u šta se upuštaju i zbog čega", navodi Leštanin.

Međutim, kada je reč o putovanju, što je pored novca, za mlade najveća motivacija, Sekulić iz sopstvenog iskustva upozorava sve oni koji budu putovali da to ne znači doslovno da će videti ceo svet, već da im mnogo toga zavisi od smena koje budu imali.

"Vidi se dosta toga, ali se dosta toga i propusti. Tri puta sam bio usidren u Njujorku, a nijednom nisam posetio taj grad. Jednom se dogodilo da 39 dana ne vidim kopno, tada postaneš i nervozan, neki ljudi počnu da piju i naviknu se na to. Imaš i svest o tome da si veoma zamenjiv i onda biraš da li ćeš raditi ili ćeš sve napustiti. I pored svega, ne smatram da je to bilo loša odluka, ipak sam nešto video, stekao iskustvo i poznanike, brojne reference za rad u oblasti ugostiteljstva i naravno, zaradio dosta novca. Možda je bitno da ne prihvatamo "niske" poslove, jer na kruzere često odlaze naši ljudi koji imaju iskustvo i znanje i ne bi trebalo da budu čistači ili slično", objašnjava Sekulić.

Njegova preporuka je da na brod ne idu oni koji imaju veliku porodicu, jer će ubrzo početi da im nedostaju. Kako kaže, u pitanju je vojnički dril, zna se kada je doručak i ako neko zakasni niko ga ne čeka. Oni koji žele zaradu moraju da budu spremni na rad, smene ponekad traju i do 15 sati.

Poziv za kruzer čeka još mnogo mladih u Srbiji, a jedna od njih je 21-godišnja Mirjana Rosić. Njeni razlozi za odlazak na prekookeanski brod su kao i kod većine - novac i putovanje. Trenutno radi kao konobarica u jednom kafiću, a dnevnica joj je između 800 i 1.000 dinara.

"Nisam prijavljena ili slično, ovde radnici praktično nemaju prava. Osim konobarisanja doda se i čišćenje samog lokala, što nije u opisu posla. Za to naravno niste dodatno plaćeni. Ovako ću spojiti lepo i korisno, videću malo sveta i zaraditi novac koji ovde ne bih ni za godinu dana uspela da sačuvam čak iako bih spojila sve plate. Ako se to platom može nazvati. Jedino oko čega mi nije svejedno jeste porodica, biće teško da se naviknem, ali mislim da je bolje da ja odem i da znam da su svi oni na okupu", zaključuje sagovornica tog portala.

Sekulić se najverovatnije više neće vraćati na brod, ali ističe da se na kraju nije pokajao. Iako je bilo teško, iskustvo mu je koristilo.

Osim toga, kako kaže, bolje je da godinu dana naporno radi i zaradi dosta novca, nego da godinu provede na birou ili na neplaćenom poslu van svoje struke.