Više od 2,5 miliona ljudi u Srbiji živi u siromaštvu sa mesečnim prihodima ispod 15.000 dinara, podaci su Tima Vlade Srbije za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva. Svetska banka: "Koridor i reforme daće rezultate".
U apsolutnom siromaštvu sa procecnim prihodom od 11.340 dinara mesecno živi 630.000 ljudi, rekla je predstavnica tima Biljana Mladenovic na predstavljanju publikacije Svetske banke "Mapa siromaštva u Srbiji".
U administrativnom siromaštvu sa 7.900 dinara mesecno nekako preživljava 268.000 stanovnika Srbije.
Cak 1,8 miliona gradana živi u relativnom siromaštvu sa mesecnim prihodima od 14.920 dinara, dok u izraženoj materijalnoj deprivaciji, odnosno nemogucnosti ispunjenja materijalnih potreba, živi dodatnih 1,7 miliona ljudi, a 4,6 miliona gradana veoma teško sastavlja kraj s krajem.
"Broj apsolutno siromašnih u Srbiji izuzetno je alarmantan. Država je uspela da zaštiti samo deo tih ljudi, a po oceni Saveta Evrope nivo (državnih) davanja najugroženijem stanovništvu je izrazito neadekvatan, jer ne omogucava zadovoljenje osnovnih životnih potreba", rekla je Biljana Mladenovic.
Ona je istakla da je apsolutno siromaštvo u Srbiji veoma izraženo, bez tendencije smanjivanja, kao i da je Srbija po relativnom siromaštvu, u poredenju sa državama Evropske unije, u samom vrhu po udelu populacije koja je pod rizikom siromaštva.
U poredenju sa EU, Srbija je u stabilno u samom vrhu po udelu populacije koja je izraženo materijalno deprivirana.
Srbija je, kada se poredi sa Evropskom unijom, na prvom mestu i po procentu gradana koji ocenjuju da teško i veoma teško sastavljaju kraj sa krajem.
Biljana Mladenovic rekla je za Mondo da je socijalna pomoc po prvom odraslom clanu domacinstva iznosi 7.900 dinara mesecno, a da sledeci odrasli clan domacinstva dobija pola od tog iznosa, a za dete se smanjuje na trecinu iznosa.
Predstavnik Saveta Evrope Fransoa Vandam rekao je da Srbija ne ispunjava elemente Evropske socijalne povelje koji se odnose na visinu socijalne pomoci i da ima nedostatke u poredenju sa ostalim državama.
SOCIJALNA POMOC 167 DINARA DNEVNO
Državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja Nenad Ivaniševic rekao je da prosecna pomoc po clanu domacinstva, iznosi oko 5.000 dinara i da to pomaže primaocima da zadovolje najosnovnije potrebe.
Na pitanje koje potrebe mogu da se zadovolje sa 166,66 dinara dnevno, Ivaniševic je odgovorio da su "tolike budžetske mogucnosti".
Ivaniševic je, medutim, najavio bolje dane. "Moram da se pohvalim, uskoro ce biti završena strategija i akcioni plan i mi u ministarstvu smo zadovoljni zbog toga", rekao je Ivaniševic.
Državni sekretar je zadovoljan i jer se sredstva za socijalna davanja troše namenski.
NAJSIROMAŠNIJI U TUTINU, NAJBOLJE U NOVOM BEOGRADU
Državni sekretar u Ministarstvu državne uprave lokalne samouprave Ivan Bošnjak rekao je da su siromaštvom najugroženija ruralna podrucja u kojima žive Srbi i nacionalne manjine.
Mapa siromaštva u Srbiji pokazala je da je stopa siromaštva najveca u Tutinu, gde je siromašno dve trecine stanovnika, odnosno 66,1 odsto, dok je najmanje siromašnih u Novom Beogradu, gde stopa siromaštva iznosi 4,8 odsto.
Beda je najveca na jugoistoku Srbije, gde više polovine stanovnika živi u siromaštvu - Preševo 63,6 odsto, Bojnik 63,4 odsto, Bujanovac i Lebane 54,6 odsto, a slede Babušnica, Bosilegrad, Vladicin Han, Gadžin Han, Doljevac, Žitorada, Medveda, Trgovište i Crna Trava.
Nešto manje od polovine stanovnika siromašno je u Krupnju, Vladimircima, Novom Pazaru, Novoj Crnji, Koceljevi i Merošini,
U Šapcu je siromašan svaki treci stanovnik (32,3 odsto) a, svaki cetvrti siromašan je u Kragujevcu (23,7 odsto), Valjevu (24,5) i Cacku (24,3) dok u Užicu stopa siromaštva iznosi 17,9 odsto.
Najbolje se živi u Beogradskom regionu gde prednjaci opština Novi Beograd sa stopom siromaštva od 4,8 odsto, a slede Vracar (5,3), Stari grad (5,4) i Savski venac (5,7).
SVETSKA BANKA: KORIDOR CE DA POMOGNE
Šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Toni Verhejen naglašava da je ta tema upravo ono cime se Svetska banka bavi, a to je smanjenje siromaštva i pospešivanje privrednog rasta identifikacijom, prepoznavanjem onih koji su u najvecem riziku od siromaštva, gde žive i zašto su zapravo ti regioni pogodeniji u odnosu na druge.
"Ako pogledamo mape, vidimo da je najveci rizik siromaštva u jugoistocnoj Srbiji i delovima Vojvodine. Uzrok je nedostatak infrastrukture u tim regionima. Pitanje saobracajne povezanosti, a iznenadujuce da u tim regionima postoje velike razlike izmedu opština i okruga", kaže Verhejen.
Prema njegovom mišljenju, da li ce neke aktivnosti na lokalnom nivou pomoci da se te razlike ujednace, pitanje je koje još traži odgovor, a to ce, kako smatra, pomoci da se razume uticaj drugih reformi na kojima Svetska banka saraduje sa vladom.
"Na primer, Koridor 11, koji ce povezati jug Srbije, otvorice mogucnosti za razvoj nerazvijenih delova Srbije", rekao je Verhejen.
Istraživanje je uradeno na osnovu popisa iz 2011. godine i ankete o prihodima i uslovima života.
