Diploma fakulteta u Srbiji odavno nije dovoljan adut za dobar posao, istaknuto je danas na panel diskusiji na temu "Zapošljavanje mladih", u kojoj je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu danas menadžere za ljudske resurse velikih kompanija, stručnjake sa Beogradskog univerziteta i iz NSZ, kao i studente, okupila inicijativa "Savez za mlade" kompanija Nestle.

"Diplomu danas 'svi imaju', a ono što može daje prednost u konkurenciji za posao je dobra radna praksa stečena uz studiranje. Zbog toga studenti koji su na poslednjim godinama studija moraju da aktivno traže mogućnosti, da 'targetiraju' ako ne određene firme i poslodavce a onda bar struku kojom mogu i žele da se bave", kaže Nikola Milosavljević, operativni direktor Adecco, svetske kompanije koja se bavi posredovanjem u zapošljavanju.

Milosavljević je čak prisutnim studentima, kojima za koji godinu prestoji potraga za poslom i profesijom, predložio da u svojoj proaktivnosti idu dotle da i pre nego što se pojavi oglas za neki posao šalju mejlove kompanijama sa dobrim motivacionim pismom i iskažu interesovanje i kvalitete koje bi dobar poslodavac mogao da prepozna.

"Ako stigenete, volontirajte i na trećoj godini studija, jer tržište je sve složenije i sve više traži od mladog čoveka", predlaže Katarina Manojlović-Nikolić, koordinator u Centru za razvoj karijere i savetovanje studenata Univerziteta u Beogradu.

NE PIŠITE OVO U CV-JU

Mladi pri traženju posla i javljanju na oglase greše već na prvom koraku - pisanju radne biografije - popularnog CV-ja, kažu okupljeni stručnjaci.

"CV se piše tako da morate da znate da objasnite i obrazložite svaku stavku koju ste napisali, a koja bi interesovala poslodavca", upozorava Jovana Uzelac, direktor ljudskih resursa u Nestle Adriatic.

"Nemojte iz CV-ja izbacivati ništa što ima i najmanjeg razloga da se tu nađe. Ne znate šta je kom poslodavcu zanimljivo, i ne stidite se poslova koje ste radili jer svi oni donose određeno iskustvo. Ako ste se bavili konobarisanjem, to znači da znate rad s ljudima, kako se radi popis ili radi sa kasom... Nema tu nikakve sramote", napominje Mia Melegi, , asistent u upravljanju ljudskim resursima u Ernst & Young, koja je i sama konobarisala kao student.

Druga veliki problem je motivaciono pismo - obavezni pratilac CV-ja.

"Ne možete slati isto motivaciono pismo ni na dve adrese, a kamoli isto svim poslodavcima. Morate ga ubediti da želite baš taj posao, i baš kod njega", kaže Katarina Manojlović-Nikolić.

Standardna greška tu je opisivanje sebe kao "kreativnog i komunikativnog".

"Nemojte to da radite jer i svi drugi su tako 'kreativni i komunikativni' a mi kao poslodavac ćemo proceniti da li se to iz svega onoga drugog što nam napišete i prezentujete", savetuje Mia Melegi.

I poslednji savet za dobar CV je - ne lažite.

"Budite iskreni kada pišete CV, jer svaka stavka kod koje u obrazlaganju postanete sumnjivi može biti i poslednja u tom vašem intervjuu", kaže Nikola Milosavljević.

POSLOVNA PRAKSA - NOVO "MUST HAVE"

Aposlovnih praksi u firmama u Srbiji ima, i "onaj koji traži" a ima kvalitet naći će ih, kažu poslodavci.

Kompanija Nestle ih sprovodi globalno, čak je u to ime pokrenula inicijativu i okupila partnere u "Savezu za mlade" (Alliance for Youth, All4Youth). Tom inicijativom, u kojoj je sada više do 300 kompanija, je od 2013. zaposleno više od 18.000 mladih globalno, a od čega u Srbiji u samo prethodne dve godine 84 mladih a dobilo priliku da steknu iskustva u praksi za njih 101.

"Mladi diplomci tu imaju priliku da steknu stručnu praksu, da usavrše neke veštine, prođu radionice. Imaju neka stručna znanja, ali treba im i ona osnovna praksa, kako se piše CV, šalje poslovni mejl, kako se ponaša na intervjuu, oglašava na LinkedIn...", kaže Jovana Uzelac iz Nestle Adriatic.

Poslovne prakse organizuju i u revizorskoj kući Ernst&Young i, kako kažu, potraga za poslom odavno je prestala da bude samo "odlazak na intervju".

Klasično intervjuisanje više nije zanimljivo ni kandidatima ni poslodavcima. Sada se već organizuju takmičenja za posao, i to mora da se vežba na radionicama, kaže Mia Melegi.

"Ako se neko ne bori za sebe, aktivno traži svoje zaposlenje, neće se kasnije boriti ni za firmu, i takav nije interesantan poslodavcu", kaže Melegi.

A takvih koji "čekaju posao" u Srbiji ima i suviše, pogotovo među mladima koji su i globalno, a kod nas pogotovo, najranjivija grupa za zapošljavanje.

"Kada je nezaposlenost inače velika, i konkurencija su stariji sa znanjem i iskustvom, jedina prednost mladog čoveka je što je veoma blizak sa korišćenjem interneta i kompjutera, i zbog toga mora poslodavcu doneti i još nešto - entuzijazam, recimo", kaže Mirjana Sakić, savetnik za planiranje karijere u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

(G.M.Š.)