Časovi fizičkog osnov za zdravlje đaka!

Alarmantan je podatak da je broj gojazne dece u svetu, pa tako i u Srbiji, značajno uvećan i da konstantno raste kao posledica nezdravog života i smanjene fizičke aktivnosti.

Stručnjaci upozoravaju da oko 70 odsto dece koja su gojazna u školskom uzrastu ostaju takva i kasnije, što dovodi do pojave hroničnih nezaraznih bolesti, kao što su hipertenzija, rana ateroskleroza, šećerna bolest, ali i do endokrinih, ortopedskih i  psihosocijalnih poremećaja.

Evropska komisija za obrazovanje i Evropska asocijacija profesora fizičkog vaspitanja formirala je u junu ove godine komisiju za povećanje broja časova fizičkog vaspitanja u Evropi. Pojedine države već su u svom obrazovnom sistemu preuzele konkretne mere. U Mađarskoj i Sloveniji broj časova fizičkog vaspitanja povećan je na pet, a slična situacija je i u mnogim drugim državama koje su odlučno krenule u rešavanje ovog problema.

Informacija koja je nedavno osvanula u medijima kao najava ministra prosvete u Vladi Republike Srbije Miloša Šarčevića da će informatika biti uvedena kao obavezni predmet u osnovne škole umesto izabranog sporta, naišla je na oštre kritike nastavnika fizičkog vaspitanja.

U vezi s tim, na Fakultetu za sport i fizičko vaspitanje u Beogradu u četvrtak je održan okrugli sto na temu "Fizičko vaspitanje u novom nastavnom planu za osnovnu školu", kojem su, između ostalih, prisustvovali savetnik ministra Miloš Blagojević i pomoćnica za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje Vesna Nedeljković.

 U konstruktivnom razgovoru razmenjeni su stavovi sa predstavnicima najznačajnijih institucija iz oblasti fizičkog vaspitanja, školstva i prosvete uopšte: Nacionalnog prosvetnog saveta, četiri državna fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja, Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, Srpskog saveza profesora fizičkog vaspitanja i sporta i Udruženja pedagoga fizičke kulture Beograd.

Profesor dr Dragoljub Višnjić, cenjeni stručnjak iz oblasti teorije i metodike fizičkog vaspitanja, otvorio je skup analizirajući aktuelnu situaciju i upozorivši na posledice smanjenja časova fizičkog vaspitanja, pogotovo za mlađe osnovce.

"Sastanak ima za svrhu da odavde ka ministru dostavi prave informacije i da se interpretiraju određeni problemi kako bi se najodgovornijima raširila razmišljanja. Svesni smo da se fizičko vaspitanje nalazi na raskršću. Pred ministartsvom je težak zadatak, gde će morati da preseče i donese odluku, koja možda neće biti za dobrobit fizičkog vaspitanja", rekao je profesor Višnjić, napomenuvši da škola nije izgubila samo vaspitnu, već i socijalnu funkciju.

On je ocenio je psihofizičko stanje kod dece znatno lošije u odnosu na period od pre deset-dvedeset godina i da tome svedoče mnogobrojna stručna istraživanja.

Navodni predlog ministra prosvete bio je da se uz dva časa fizičkog vaspitanja, predmet izabrani sport transformiše u sportske aktivnosti koje bi se realizovale preostala tri dana od po 30 minuta.

"Predloženi model sportskih aktivnosti '3x30 minuta' nema uporište sa organizacijskog, didaktičko-metodičkog, niti zdravstvenog aspekta nastave fizičkog vaspitanja, i nema nikakve veze sa edukacijom učenika – nastavom, niti se ijedna fizička aktivnost u predloženom trajanju može nazvati sportom", stava je profesor Višnjić.

Pomoćnica za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje Vesna Nedeljković odmah na početku izlaganja akcentovala je da model "3x30" nikada nije bila ideja ministartsva i da ne zna kako je završila u medijima.

"Uopšte nam to nije namera, niti je ministar ijednog trenutka govorio da će doći do raslojavanja. Tražimo model, imamo ideje, a od vas tražimo da kažete to može, ovo ne može. Govorimo o trećem času, gde nije ispoštovana izbornost, nje nema. Kamo sreće da je to realizovano na način na koji je zamišljeno. Ideja ministarstva je tri časa fizičkog, gde će treći biti strogo definisan", rekla je Nedeljković.

Ona je naglasila da škole ubuduće neće moći da izdaju fiskulturne sale pre 21 sat, kao i da postoji bojazan da li će svi profesori jednako odgovorno shvatiti koliko je važno fizičko vaspitanje.

Savetnik ministra je, takođe, decidirano rekao da "3x30" nikada nije bila ideja ministarstva i da se razmišlja o povećanju broja časova fizičkog vaspitanja, shvatajući njiihov sveobuhvatni značaj na razvoja deteta.

Profesor dr Višnja Đorđić metodičar sa Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje u Novom Sadu je primetila da okruglom stolu nedostaju predstavnici roditelja, čije mišljenje je takođe veoma važno da se čuje.

"Sama činjenica da smo ministarstvu predočili važnost trećeg časa fizičkog je pomak. Ukidanje istog bio bi veliki korak unazad i apsolutno u suprotnosti sa svim preporukama struke i vodećih tela u Evropi. Formirana evropska komisija za ovaj problem ističe da bismo morali da imamo najmanje pet časova fizičkog nedeljno, što su mnogi počeli da primenjuju. Da mi krenemo sa tri i bićemo zadovoljni. Nipošto ne želimo da taj treći čas nestane, da se izgubi u vannastavnoj zoni ili da se tretira kao opterećenje za učenika", rekla je profesor Đorđić.

"Časovi fizičkog vaspitanja su u funkciji i fizičkog i mentalnog zadravlja učenika. Gojaznost je tri puta veća, deca su kratkovida, po sedam sati sede za računarima i nema potrebe da se oko toga raspravljamo. Nama je potrebna aktivnost fizičkog vaspitanja u radnom danu i smatramo da tri jedinstvena časa ne bi izazvala nikakve turbulencije, a moglo bi mnogo koristi da donese".


Profesori su stava da ideja da se van nastave održavaju dodatni časovi fizičkog nije dobra.

"Iskustvo nam govroi da što nije u rasporedu i obavezno za sve, pozicionirano, ima velike šanse da se izgubi. Zato se struka protivi takvoj ideji", rekla je profesor dr Višnja Đorđić.

Predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS) Srbije Aleksandar Lipkovski kaže da se od predstavnika ministarstva vrlo jasno čulo da se ne radi o ukidanju trećeg časa fizičkog, već o promeni statusa i načina realizacije.

"Osnovno pitanje je zašto se to radi? Cela situacija u prosveti je teška i ako pogledmo malo bolje, sve promene nastavnih planova i programa su čista kozmetika. Neće se promeniti stanje u obrazovanju ako se promeni nastavni plan. Hoće ako iz budžeta izdvojimo više sredstava za obrazovanje i ako plata nastavnika ne bude 45.000 ili već koliko hiljada... Eto, juče sam čuo da u jednom preduzeću nekvalifikovani radnik ima preko 60.000 platu", rekao je profesor dr Lipkovski.

"Onog trenutka kada ovo društvo odluči da je profesija nastavnika poštovana profesija, a to se ne vidi samo kroz platu, već i uslove rada, onda ćemo imati boljitak", rekao je predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta.

Poruka profesora fizičkog vaspitanja je sledeća: "Oduzimanje jednog časa fizičkog vaspitanja direktan je atak na sposobnosti i zdravlje naše dece i omladine".

Učesnici okruglog stola su posle dva i po sata razgovora konstatovali da je veliki pomak napravljen samom činjenicom da se selo i konstruktivno raspravljalo o problemu.