Ni SAD, ni evropske sile izgleda da nisu znale da su Rusija i Turska pregovarale o prekidu vatre i evakuaciji iz sirijskog grada Alepa,
Pošto su taj uništen, ali svima važan grad zauzele snage predsednika Bašara al-Asada, možda nastaje nova normalnost u Siriji - u kojoj je Zapad više posmatrač nego aktivni učesnik,piše u komentaru koji je objavila američka agencija Blumberg.
Nemački mediji za zapanjeni time da je i njihova zemlja sve vreme bila "u mraku", a javnost sve postaje sve svesnija da izveštavanje iz Sirije nije bilo objektivno.
Dok na diplomatskom terenu razne strane, kao i obično, krive jedna drugu, razgovori se nastavljaju, a zapadne zemlje u njima ne učestvuju. Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov izjavio je u sredu da je "besmisleno" da razgovara sa SAD i da su pregovori s Turskom "efikasniji od mnogih meseci sedenja sa Sjedinjenim Državama".
Dok je zapadna štampa analizirala poruke na Twitteru iz poslednjeg uporišta pobunjenika u Alepu, Rusi i Turci su razgovarali s pobunjenicima i Asadovim režimom, pokušavajući da finaliziraju Asadovu pobedu.
Njihov dogovor obuhvata plan povlačenja pobunjenika koji će poštedeti civile daljeg krvoprolića, a Moskvi i Ankari omogućiti da istaknu svoje humanitarne aktivnosti i ogrnu se plaštom mirotvoraca, piše u komentaru. SAD nisu imale pojma o tome.
"Nije mi poznato da smo imali bilo kakve indicije da se vode bilateralni razgovori da bi se postigao takav aranžman", rekao je portparol Stejt departmenta Džon Kirbi na pitanje da li država zna da je Turska, saveznica SAD, uključena u te pregovore.
"Ne znam da li se prethodno za to znalo", rekla je Samanta Pauer, ambasadorka SAD u Ujedinjenim nacijama, iznenađena pošto je u Savetu bezbednosti UN održala optužujući govor, kriveći režim Asada, Siriju i Iran za "stezanje omče oko vrata civila" i zapitala ih: "Da li ste zaista nesposobni da se stidite?".
To se dešava kada sile Zapada ne žele ni da se bore, niti da sklapaju dogovore, piše u komentaru. Američka i evropska "pretnja prstom" malo je pomogla ljudima u Alepu što što će se zapamtiti zajedno s krvoprolićem i bezobzirnošću Asadovog režima. Zemlje koje su bile spremne i da se bore i da pregovaraju, jačale su kao pravi igrači, ukazuje Blumberg.
Međutim, interesi tih igrača nisu savršeno usklađeni. Rusija i Turska imaju oprečne interese u Siriji. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je zakleti neprijatelj Asada, a Putin je njegov saveznik.
Za Erdogana je veliki problem enklava Kurda u Siriji, za koje on veruje da destabilizuju stanje u Turskoj. Putin je tiho podržao Kurde, a Rusija je insistirala da učestvuju u svim pregovorima o budućnosti Sirije.
Pre godinu dana, turska avijacija je oborila ruski ratni avion pošto je, navodno, nakratko upao u turski vazdušni prostor blizu granice, što je dovelo do konfrontacije Putina i Erdogana koja je trajala dok Putin nije brzo i nedvosmisleno podržao turskog lidera kada je letos protiv nega pokušan vojni udar.
Ne postoji očigledno rešenje rusko-turske razlike o Siriji, osim podele te zemlje na "rusku zonu" i "tursku zonu", duž linije od pre Prvog svetskog rata tadašnjeg Irana između Rusije i Velike Britanije, piše u komentaru. Možda stvari kreću prema takvom rešenju jer Putin i Erdogan su razgovarali telefonom pre svakog velikog pokreta u Siriji. Ni jedan od njih nije osetio potrebu da u to uključi zemlje Zapada.
Sada je jasno, piše na sajtu Blumberga, da je Rusija pregovore sa SAD o prethodnom primirju za Alepo iskoristila kao paravan za operacije koje su imale samo jedan cilj - vojnu pobedu režima Asada.
Tursko oklevanje da im to kaže bi trebalo da više zabrinjava SAD, ali ne i da ih čudi. Turska je jedina članica Severnoatlantskog saveza koja se usudila da obuje čizme i ode na teren u Siriji. Ona ima vojnu sposobnost za osvajanje bez pomoći SAD. Za to je ruski pristanak važniji od odobrenja saveznika u NATO.
Humanitarna kriza u Alepu, vojna pobeda Asadovog režima i postepen razvoj rusko-turskog odnosa u Siriji označavaju veliki poraz spoljne politike SAD. Ona će ođekivati širom Bliskog istoka i dolazećoj administraciji Donalda Trampa ostaviti težak izbor: da igra sporednu ulogu u regionu ili da pokuša da zategnu mišiće, sprečavajući Rusiju i Tursku u podeli sfera uticaja, piše na kraju komentara na sajtu Blumberga uz uobičajenu naznaku da "tekst nužno ne odražava stav uredništva i vlasnika".
Nemački mediji: U sirijskoj klanici nema nevinih
Sirijski pobunjenici napuštaju istočni deo grada Alepa, ali tu nije kraj, ocenjuju nemački mediji koji pišu da se "Evropa i Nemačka neće tako lako izvući, pod opsadama je i dalje 36 mesta u kojima je oko milion ljudi", prenosi "Dojče vele" (DW).
DW navodi da se u izveštavanju nemačkih medija o Alepu danas izdvaja intervju koji je radijskoj stanici Dojčlandfunk dao Jirgen Todenhefer, kojeg DW predstavlja kao "čuvenog kontroverznog novinara".
Navodi se da je u pitanju bivši poslanik demohrišćana koji je svojevremeno navodno isposlovao da čileanski diktator Pinoče oslobodi 4.500 političkih zatvorenika.
Poslednjih godina se ovaj 76-godišnjak aktivno bavi Bliskim istokom, boravio je na teritoriji "kalifata" Islamske države o čemu je napisao knjigu, a poslednjih meseci je dva puta bio u Alepu. Važi za dobro obaveštenog čoveka bez dlake na jeziku.
"U ovom ratu obe strane - i sirijska strana, pobunjenici i teroristi - čine grozomorne ratne zločine. Obe strane! Asadove zločine znamo, ali i o zločinima pobunjenika u Idlibu i Alepu je pre nekoliko meseci 'Amnesti internešnal' napisao sumorni izveštaj u kojem se pominju ratni zločini, mučenje, egzekucije, sve", rekao je on.
On tvrdi da zagovaram diplomatsko rešenje ovog rata u kojem se svako bori protiv svakog, a kojem, po Todenheferovom mišljenju nemački mediji "ne izveštavaju valjano".
