Dakle u Čačaku su namerili da dronovima snime zgrade i parcele, u milimetar izmere površinu, a time i obaveze grđamna i firmi, i sve to smeste u glavno skladište podataka, gradski računar, piše "Politika".

Kada bi ti podaci ukrstili, recimo koliko kvadrata stana ili hale ima obveznik plaćanja, a koliko ima prijavljeno za plaćanje grejanja ili odvoženja smeća, tada bi se tačno koliko gde treba naplatiti.

"Nameru Gradske uprave da po određenoj metodologiji obrazuje jedinstvenu ličnu kartu koja bi sadržala prepoznatljive oznake svakog građanina, korisnika usluga. Taj komunalni broj imali bi u svojim računarima svi davaoci usluga u gradu, a naum je da se ova tehnologija proširi na čitavu Srbiju. Nijedan od naših gradova, osim delom Beograda za usluge Infostana, nije stigao do ove tačke", kaže za beogradski dnevnik Ljubomir Sikora, direktor JKP Komunalac u Čačku.

A podaci su daleko ode tačnih, pokazalo je jedno istraživanje mr Zorana Jevremovića, sa Fakulteta tehničkih nauka u Čačku. Poređenjem podataka koji su JKP Komunalac prijavili korisnici, zatim onih iz Katastra i na kraju dobijenih sa orto-foto snimaka, došlo se do tri veoma različita broja.

Za 752 snimljena objekta u Čačku Komunalac ima prijavljeno 38.739 kvadratnih metara, Katastar 48.476 a orto-foto 126.175 kvadrata. Razlika - 6,3 miliona dinara gubitka samo na račun neprijavljene obaveze za iznošenje komunalnog otpada.

Test poređenjem baze podataka korisnika JKP Čačak i JKP Komunalac došlo se do frapantnih činjenica - u jednoj ulici u centru grada (Balkanska 6-24) jedno preduzeće ima prijavljeno 168 korisnika a drugo 36, dok je u drugoj (Devet Jugovića 11-23) taj odnos 71 prema 30. A trebalo bi da broj korisnika bude isti. Ako je prosečan stan od 45 kvadrata, gubitak na neprijavljenoj kvadraturi je veći od 230.000 dinara godišnje.