ČOVEK GODINE - IGOR JURIĆ

U novogodišnjem intervjuu za MONDO ovaj hrabri čovek najavljuje još žešću borbu protiv monstruma koji ne biraju načine da povrede slabije od sebe i ističe da od te borbe nikada neće odustati.

Na prvom mestu je neophodno uvođenje sistema "Amber alert" koji bi omogućio brzo alarmiranje cele zemlje o nestanku deteta, a onda i pooštravanje kazni za počinitelje najtežih zločina nad decom, efikasniji rad lokalne policije, kao i izrada sajta za nestale, ali i uključivanje psihologa i nadležnih službi koji će pomoći porodicama žrtava.

"Mi smo imali veliki problem zato što nismo znali kako se poneti, šta raditi. Nađete se odjednom u izuzetno teškoj situaciji. Nama niko u državi tada nije pružio ruku, ne žalim se, ali je jednostavno bila takva situacija. Niko ne razmišlja kako je tim ljudima kada dete nestane. Tijanina majka, i moja supruga Mirjana, nije spavala šest, sedam dana i to su situacije u kojima ti je potreban psiholog, neko ko će se baviti tvojim problemom",rekao je Jurić.

TIJANIN ZAKON, ZAŠTO SE ČEKALO?

Svedoci smo i da se neki zakoni u Srbiji nakon donošenja, ipak nisu implementirali kako je bilo planirano, ali to nije slučaj i sa Tijaninim zakonom, koji je usvojen, za mnoge nažalost, prekasno, jer mogao je i ranije da pomogne da mnogi životi budu sačuvani kao što je to slučaj sada.

"Meni se redovno ljudi javljaju kada neko dete nestane, ali mi se javljaju i kada se neko dete pronađe. I kažem da imam jako dobra iskustva – četiri porodice, četvoro dece su pronašli zahvaljujući brzoj reakciji. Isti taj zakon da je postojao i da je policija reagovala onako kako sada reaguje Tijana bi bila spasena", rekao je Jurić i dodao da je ipak napravljen veliki pomak, kao i da poštuje kako policija sada radi.

Međutim, još uvek postoji problem u radu policije, ali na prvom mestu u manjim mestima.

"Policija u lokalnim zajednicama nije dovoljno obučena i to je veliki problem. U Beogradu se takvi slučajevi dešavaju svakodnevno zato što je to milionski grad, ali u malom mestu kao što je Bajmok, to se dešava jednom ili nijednom, i zato policija jednostavno nije spremna da odreaguje", kaže Jurić.

Prema njegovim rečima, sistem brzog alarmiranja "Amber alert" već godinama postoji u drugim državama, i pokazao se izuzetno efikasnim - kada se alarm pokrene u 90 odsto slučajeva je dete pronađeno, ali njega bi trebalo koristiti isključivo uz odobrenje policije i stručnjaka koji bi procenili u kolikoj opasnosti se dete nalazi.

"Uvek kao reper stavljam dve devojčice – moju Tijanu i devojčicu Ivanu Podraščić – i onda tu vidite da kada je jedna devojčica, u ovom slučaju Tijana nestala, digla se cela zemlja, imali smo ogromnu podršku, znalo se da je dete nestalo. Dok je u slučaju nestanka male Ivane situacija bila drugačija – o njoj niko ništa nije znao, a mi upravo želimo da svako dete dobije istu šansu. Tu smo videli jednu veliku nepravdu bez obzira što je Tijana naše dete, ali smo videli da je Ivana u tom slučaju bila zapostavljena, a istih su godina", ističe Jurić.

ŠTA JE SISTEM BRZOG ALARMIRANJA?

"Prekidaju se svi televizijski programi i daje se obaveštenje da je dete nestalo, objavljuje se njegova fotografija i druge informacije, koje je godište, šta je imalo na sebi... Operateri šalju SMS ili MMS poruke s istim tim podacima i drugim mogućnostima da se dete identifikuje, granični prelazi se zatvaraju...", kaže Jurić i ističe da je u Belgiji taj sistem bio tri puta pokrenut i troje dece je spaseno.

Jurić je upravo kao dobar primer, naveo rad policije i alarmiranje javnosti kada se dogodio slučaj otmice trogodišnje devojčice Maše u Beogradu.

Kako je spasena mala Maša a otmičari uhapšeni!

"Statistika je vrlo poražavajuća – kada dete nestane ukoliko se ne spasi u roku od tri sata, smrtnost je 75 odsto. To je važnost te brzine i zašto želimo da takve sisteme uvedemo u zemlji", naveo je Jurić i istakao da je taj sistem dobio ime po devojčici Amber koja je nestala u Americi na isti način kao i Tijana.

BARBARE JOŠ UVEK NEMA...

Roditelji devojčice Barbare Vitez iz Sente, koja je nestala 25. novembra, već nedeljama proživljavaju pravu dramu, a njihove ćerke još uvek nema. Prema sadašnjem toku istrage, Barbara (15) je upala u reku u Tisu s mosta između Sente i Čoke dok je s prijateljima išla u grad na proslavu rođendana. Pretraga Tise teče sporo, a pomaka u istrazi i nema, bukvalno se samo čeka. Barbarini roditelji na svu tu muku u jednom trenutku su čak dobili i anonimno pismo koje je potreslo celu Sentu.

Prema Jurićevim rečima, roditelji su slučaj nestanka ćerke odmah prijavili policiji, međutim, to nije bilo dovoljno.

"To su roditelji koji su iz malog mesta, koji govore slabije srpski jezik i oni nisu u mogućnosti i nisu dovoljno sposobni da alarmiraju i društvo i javnost. Uključio sam se u njihovu priču jer sam želeo da im pomognem. Oni su jednostavno nemoćni", kaže Jurić i ističe da se u slučaju nestanka male Barbare javio problem jer “lokalna policija nije dovoljno upoznata kako treba da odreaguje na terenu”.

"Postoje neke verzije, ali ja i dalje verujem da je Barbara živa. Iz druge zemlje ću pokrenuti akciju i pokušati da dovedem obučene ljude sa psima tragačima i osam kvalitetnih ljudi koji se upravo tim poslom bave, da bi mogli da pomognu našim ljudima koji rade na tom terenu. Činjenica je da se tamo ne traži dovoljno dobro, činjenica je da je tamo jedan čovek koji patrolira i bukvalno se čeka da telo izroni, što po meni nije pravo rešenje", naveo je Jurić.

On je rekao da u Barbarinom slučaju prvi korak nije dobro odrađen i da se zbog toga, ni dan danas ne zna šta se desilo s devojčicom.

"Kod nas kada su stigli ljudi iz Beograda kada je Tijana nestala, Saška (Tijanina sestra) je svedok, došli su pravi profesionalci, i kad s njima razgovaraš stičeš povrenje, vidiš da su kvalitetni. Dok su tamo u Bajmoku, kao i sada u Senti, ljudi koji nisu dovoljno obučeni i ne mogu da pomognu", kaže Jurić.

RODITELJI, ČUVAJTE SVOJU DECU

Ljudi iz Fondacije Tijana Jurić koja je osnovana 2. juna 2015. godine, nepunih godinu dana od Tijaninog ubistva, predano rade kako bi omogućili da deca u Srbiji imaju veću bezbednost, ali i kako bi sama mogla da se zaštite. Pretnje dolaze sa svih strana, a jedna od najopasnijih s kojom većina roditelja u Srbiji još nije dovoljno upoznata je upravo ona koja dolazi s Interneta, odnosno društvenih mreža, najčešće Facebooka.

"Mi kada idemo po školama u Srbiji i razgovaramo s decom shvatamo da su uglavnom najveći problem roditelji. Danas je ostalo još neko verovanje - da kada nam je dete u kući ono je bezbedno i ne može ništa da mu se desi. I ja sam dok nisam ušao u celu tematiku, i dok nisam počeo da radim na sebi i edukujem se kakve opasnosti prete s društvenih mreža, nisam bio dovoljno svestan. Sada, imao sam uvid u neku policijsku dokumentaciju gde sam video zaista neverovatne slučajeve u našoj zemlji, i tebi kao normalnom čoveku ne može da padne na pamet do kakvih načina dolaze ti ljudi da bi došli do naše dece", rekao je Jurić.

Kako kaže, nedavno ga je kontaktirala jedna majka čije dete je bilo u opasnosti, a nije imala dovoljno poverenja u policiju i tražila je pomoć. "Ona je odmah reagovala i zahvaljujući njoj, devojčica je imala poverenje u svoju majku i njoj se poverila, majka je nastavila komunikaciju s tim čovekom i taj čovek je danas u zatvoru, samo zahvaljujući prisebnosti majke i poverenju između majke i deteta".

Jedan od problema što su deca u Srbiji "laka meta" za monstrume koji ne biraju sredstva da unište nečiji život je to što roditelji nemaju dovoljno vremena, strpljenja, a često su i nervozni...

“Uvek govorim koliko je važan momenat kada ti dete priđe i želi nešto da ti kaže, i kada ti ispustiš taj momenat, možda je dete baš tada odlučilo da ti se poveri i kaže da ima problem, i ako ti taj problem tog momenta ne saslušaš, dete ti se možda neće više poveriti i u sledećem momentu će se priča možda završiti tragično”, istakao je Jurić.

ZAŠTO SU RODITELJI VEĆI PROBLEM NEGO DECA?

Kroz rad Fondacije Tijana Jurić i česte posete po školama u Srbiji, Jurić kaže da je video da je veliki problem uopšte doći do roditelja i razgovarati s njima.

"Mi dolazimo lako do dece kada idemo po školama, ali do roditelja je teško doći i animirati ih, niko nema vremena da dođe. Ali oni koji dođu i razgovaraju sa stručnjacima, onda ostanu još sat vremena. Mi im tu pružamo načine da vide kako deca nešto kriju, kako se dopisuju s drugarima, imaju nekog ko je potencijalna opasnost, kako je deci prići najlakše...", kaže Jurić.

Ipak, prema njegovim rečima, jako ih malo dolazi i verovatno smatraju da je to nešto nevažno i da se takve stvari ne dešavaju kod nas.

"Mi smo svedoci da jedna porodica koja se ni po čemu ne ističe u odnosu na druge porodice, ni po bogatstvu, ni po slavi, isto tako smo misili da to ne može da nam se desi, da je to moguće samo na filmu, ali eto, desilo se i nama, i to je svuda oko nas", upozorava naš sagovornik.

"Tijana je prvi put u životu ostala sama tih sedam prokletih minuta kada je osetila potpunu sigurnost i nije želela da ide s nekim drugarom i osetila se dovoljno sigurnom. Ja kažem danas, koliko god da si siguran nemoj ako ne moraš negde da ideš sam, pozovi roditelje, jer svaki će roditelj želeti da dođe po svoje dete i da im pomogne. Mi roditelji moramo mnogo više da vodimo računa o svojoj deci i njihovoj bezbednosti, koliko god mi bili sigurni da su čak i u svojoj kući, bezbedni, nažalost, više nisu. Zato su razgovor i poverenje od presudnog značaja", istakao je Jurić.

Iako vas deca nekada ne razumeju, morate da znate da je odnos i poverenje roditelja i dece najvažnije.

DOŽIVOTNA ZA MONSTRUME!

Fondacija Tijana Jurić uskoro će podneti predlog Vladi Srbije da se još pooštre kazne i uvede doživotna robija za počitelje najgorih krivičnih dela prema deci, nakon što se kazni izvršitelj svirepog ubistva trogodišnje Anđelije iz Zaječara. Plan je i potpisivanje peticije, ne iz hira, već zato što je to potreba našeg društva!

“Naši pravnici pomoći će porodici male Anđelije da se taj mladić ni slučajno ne izvuče od maksimalne kazne. Smatram da je to nešto gde ne treba pravna pomoć, ali jednostavno, ne želimo da prepustimo slučaju. Kada se taj slučaj završi i ako zaista dobije 40 godina, onda ćemo mi Vladi Srbije podneti predlog zakona i činjenice i pokazati statistiku – desila se mala Katarina, pa Tijana, Ivana, mala Anđelija i svesni smo da to nije urodilo plodom i da takve ljude moramo da odstranimo s ulice i da takvi ljudi nikad više ne mogu da šetaju s normalnim ljudima, jer uvek će biti pretnja”, istakao je Igor Jurić.

On kaže da je njemu, kao Tijaninom roditelju, veliki i strašan problem to što bukvalno svaki mesec ubica njegovog deteta šalje razne molbe da bi se suđenje ponovi da bi možda dobio neki otpust.

“I to je nešto čega se plašim – možda će jedan dan doći sudija koji će reći – pa dobro možda se on popravio. Verujte, ukoliko neko ubije dete od 14 ili 15 godina, da ne pričamo o detetu od tri godine kao što se desilo u Zaječaru, smatram da njemu više nikad ne sme da se dozvoli da šeta među drugom decom i drugim ljudima, niko mi ne može reći da će se on jednog dana oporaviti, za mene to ne može da bude normalno”, naveo je Jurić.

Heroj, i po izboru redakcije MONDA “Čovek godine”, koji je se nakon stravičnog gubitka posvetio većoj bezbednosti dece i stvaranju bolje i sigurnije Srbije, za kraj poručuje da cela zemlja mora da se podigne na noge i da shvati da su deca prioritet, a da je monstrumima mesto iza rešetaka.

IGORE, HVALA!