Mišić je u Prvom svetskom ratu postao vojvoda. Učestvovao je u svim srpskim ratovima od 1876. godine do 1918. godine. Neposredno je komandovao srpskom Prvom armijom u Kolubarskoj bici, a u proboju Solunskog fronta je bio načelnik Vrhovne komande.
Rođen je 19. jula 1855. godine u Struganiku kod Mionice, kao 13. dete Radovana i Anđelije, ali je tek osmoro njegovih braće i sestara bilo živo kada se rodio.
Mišić je 1874. godine upisao Vojnu akademiju.
Na početku četrdesetogodišnje službe, kao pitomac Artiljerijske škole, učestvovao je u dva oslobodilačka rata protiv Turske, 1876. godine i 1877—1878. godine, kao komandant Kolubarskog bataljona Valjevske brigade 2. klase.
Pored četvorogodišnje Artiljerijske škole završio je austro-ugarsku školu gađanja u Bruku na Lajti i dvogodišnju pripremu za generalštabnu struku u srpskoj vojsci.
Učestvovao je i u Srpsko-bugarskom ratu 1885. godine kao poručnik i komadant 5. puka Drinske divizije.
Od 1898. godine do 1904. predavao je strategiju na Vojnoj akademiji.
Posle majskog prevrata u kojem je 1903. godine ubijen Aleksandar Obrenović, Mišić je penzionisan kao generalštabni pukovnika, navodno zbog uticaja organizacije "Crna ruka", pošto je smatran bliskim svrgnutoj dinastiji Obrenovića.
Mišić je reaktiviran 1909. godine, tokom aneksione krize, a na lični zahtev načelnika Vrhovne komande generala Radomira Putnika, koji ga je postavio za svog pomoćnika.
Mišić je pomogao Putniku da sastavi srpski ratni plan u slučaju rata protiv Austro-Ugarske.
U balkanskim ratovima Mišić je bio pomoćnik i desna ruka načelnika štaba Vrhovne komande vojvode Putnika i "u najtežim trenucima svojim optimizmom i čvrstinom karaktera održavao Putnika u uverenju u dobar ishod operacija srpske vojske".
Neposredno je sarađivao na planiranju i rukovođenju operacijama protiv turske Vardarske armije, zbog čega je posle Kumanovske bitke unapređen u čin generala.
Posebno se istakao pravilnom procenom situacije prvog dana bitke na Bregalnici, kada je srpska Vrhovna komanda u Skoplju razmatrala pitanje na kojoj liniji će primiti odsudnu bitku.
Usvajanje njegovog predloga imalo je presudan uticaj na dalji tok i konačan ishod odlučujuće bitke Drugog balkanskog rata. Po završetku ovog rata, Mišić je po drugi put penzionisan.
Ipak, pred samo izbijanje Prvog svetskog rata, opet je reaktiviran i postavljen za pomoćnika načelnika štaba Vrhovne komande.
Tokom Kolubarske bitke, Mišiću je predata komanda nad Prvom armijom, tada u vrlo teškoj situaciji, da zameni njenog ranjenog i bolesnog komadanta generala Petra Bojovića.
Najviše zahvaljujući Mišićevim ličnim naporima i znanju, Prva armija se od jedinice u rasulu pretvorila u formaciju sposobnu za borbu.
Mišić je insistirao, što je tada smatrano rizičnim, na dubljem povlačenju da bi se celoj srpskoj vojsci dalo vremena za odmor i popunu zaliha, što je dovelo do napuštanja Beograda.
Rizik se isplatio, jer je austro-ugarska vojska previše raširila svoje linije snabdevanja i teško je poražena u srpskom kontranapadu, koji je počeo Mišić, čija je armija odigrala odlučujuću ulogu.
To je jedna od najvećih bitaka u srpskoj istoriji i Mišić je unapređen u čin vojvode.
Posle novog združenog napada nemačke, austro-ugarske i bugarske vojske na Srbiju u oktobru 1915. godine, kada se srpska vojska povukla na Kosovo, Mišić je predložio kontranapad.
Predlog su odbili ostali zapovednici armija na sastanku u Peći, i usledilo je povlačenje srpske vojske preko Crne Gore i Albanije.
Na Solunskom frontu 1916. Mišić je komandovao Prvom armijom koja je zaustavila i naterala na povlačenje bugarsku vojsku u bici kod Gorničeva.
Pred kraj rata u junu 1918. Mišić je postavljen za načelnika Vrhovne komande i komandovao je srpskom vojskom prilikom proboja Solunskog fronta u septembru 1918.
Umro u Beogradu 20. januara 1921.
VOJVODA MIŠIĆ O HRVATIMA I JUGOSLAVIJI
Mišić je marta 1919. godine kao načelnik Štaba Srpske vrhovne komande, na predlog regenta Aleksandra, otišao u Hrvatsku kako bi se lično obavestio o političkoj situaciji. Dvočasovni razgovor sa Aleksandrom, održan po povratku iz Splita, Mišić je prepričao svom ratnom sekretaru Miloradu Pavloviću Krpi. U nekim tekstovima objavljenim na internetu tvrdi se da je Krpa zapisao sledeće rečenice:
"Jugoslovenstvo nije narodnost, nego ideologija", rekao je vojvoda Mišić regentu Aleksandru.
"Jugoslovenstvo ne može da posluži kao temelj za izgradnju jedne realne državne celine, nego je to fiktivna ideja za koju valja pripremiti teren i naraštaje koji su daleko od shvatanja jedne celine", naveo je Vojvoda.
Mišić je na osnovu razgovora sa hrvatskim političarima, književnicima, novinarima, sveštenicima, učiteljima i običnim ljudima, shvatio da oni svi misle "da je nastao čas da Hrvatska dobije svoju samostalnost i nezavisnost".
"Svi oni jednako misle, to je svet za sebe, ma sa kakvim predlogom da se pojaviš stvar je propala. Ništa se neće moći učiniti. To nisu ljudi na čiju se reč možeš osloniti. To je najodvratnija fukara na svetu, koja se ne može zajaziti ničim što bi joj se ponudilo. Ja sam duboko uveren da se mi sa njima nećemo usrećiti. Ti su ljudi, svi odreda, prozirni kao čaša, nezajažljivi, i u takvoj meri lažni i dvolični da sumnjam da na kugli zemaljskoj ima većih podlaca, prevaranata i samoživih ljudi... Ne zaboravite, visočanstvo, moje reči", upozorio je vojvoda.
On je regentu predložio da se mora odmah otcepiti od njih, "dati im državu, nezavisnu samoupravu, pa neka lome glavu kako znaju".
Razgovor s regentom vojvoda Mišić je okončao rečima: "Ako ovako ne postupite, siguran sam da ćete se ljuto kajati".
"Dok sam živ, plakaću za njima": Goran Vesić kroz suze objasnio zašto podnosi ostavku (Video)
Zvezda od dominacije do problema u Pioniru: Trojkaška rapsodija, drama i pobeda u derbiju kola!
Zvezda bez sedmorice važnih igrača na Barselonu: Muke za Milojevića, startna postava se već zna
Dominacija Partizana u Železniku: Ubedljiva pobeda za 7-0, razigrao se i Vašington
Goran Vesić podnosi ostavku!