Žandarm: Zašto nisam izvukao pištolj na napadača

Rane će na Borisu još dugo biti vidljive. I kada ih zaleči, one psihičke još ostaju. Kaže, takav je posao. Kada se te noći sa suprugom vraćao od prijatelja, primetio je dvojicu mladića u autu, na parkingu. Tu su bili i kada je Boris tek dolazio u zgradu, ali i kada je iz nje izlazio.

Kako je prethodno završio smenu na poslu, Boris je kod sebe imao službeni pištolj. Iako postoje jasni zakonski kriterijumi koji određuju kada mogu da upotrebe vatreno oružje, kaže da je svakom policajcu teško da to i učini.

"Vrlo je teško u tom trenutku, posle toliko udaraca, posle toliko svega, doneti ispravnu odluku, a razmišljati o posledicama i on supruzi i o svemu doneti odluku o korišćenju vatrenog oružja, jer to opet nosi odgovornost, da ja sutra ne bih završio na optuženičkoj klupi, jer sam mogao povrediti neko dete ili prolaznika, jer mi je bilo nekako lakše da iznesem sav taj bol, i sve što se dešavalo, da ja trpim, a da ne ugrozim bezbednost građana, to mi je bilo na prvom mestu", kaže Jevrosimov.

Službeni pištolj je imao. U napadača ga, ipak, nije uperio. Desilo se suprotno.

"On je bio ovde za pojasom i on je izvukao pištolj, ja sam video da ga izvlači i onda sam uhvatio pištolj levom rukom za kraj cevi, a desnu sam stavio na navlaku pištolja i vukao sam, on je vukao za dršku pištolja, a ja sam vukao nazad i u tom trenutku je došlo do opaljenja".

On kaže da je zabravio čauru u pištolju i da zato nije došlo do prepunjavanja metka. "Time sam da kažem na neki način i dobio na vremenu dok nisu stigle kolege i da sačuvam život svoj i supruge svoje”, kaže Jevrosimov.

Od 2000. do 2016. život je izgubilo 13 policajaca, 3.960 njih je povređeno.