U Japanu, na primer, žene uopšte ne dobijaju poklone od muškaraca, već one nešto poklanjaju njima. Mesec dana kasnije, 14. marta, muškarci "uzvraćaju" poklonom na dan koji je tamo poznat kao Beli dan.

U Južnoj Africi postoji običaj da dame na papirić u obliku srca napišu ime osobe koju vole i zakače je za svoj rukav.

Veoma neobično, u Nemačkoj se svinja smatra simbolom sreće i požude, pa je često upravo ova životinja najčešće nacrtana na čestitkama za Dan zaljubljenih ili na ukrasnim papirima za poklone.

U Finskoj i Estoniji 14. februar se obeležava kao Dan prijatelja. Dakle, za njih je to povod da slave prijateljske, a ne ljubavne odnose.

Ako ne slavite Dan zaljubljenih, znajte da niste jedini i da biste u Saudijskoj Arabiji imali dobro društvo jer je tamo zabranjen. Pokazivanje emocija za tamošnji svet je tabu tema i zakonom je kažnjivo. U prilog tome govori i činjenica da se crvene ruže prodaju "na crno".

Na Filipinima se na Dan zaljubljenih orgranizuje masovno venčanje, kada stotine parova izgovara sudbonosno "da".

Brazil ima svoj Dan zaljubljenih (Dia dos namorados), koji se obeležava 12. juna. Sledećeg dana, 13. juna, slave Svetog Antonija, zaštitnika brakova. Tog dana devojke izvode rituale, u nadi da će naći dobrog muža.

U Engleskoj parovi tradicionalno razmenjuju poklona, a u okrugu Norfolk se neko od muškaraca preruši u Džeka Valentajna i nosi deci poklone.

U Francuskoj se ranije tradicionalno slavio Dan zaljubljenih, ali su vlasti to kasnije zabranile jer se situacija otrgla kontroli. Naime, samci (muškarci i devojke) okupljali su se u kućama okrenutim jedna naspram drugoj i sa terasa uzvikivali ime osobe koja im se dopada. Muškarci koji nisu bili zadovoljni svojim parom, mogli su da zamene devojku drugom, a dame koje bi ostale neuparene kasnije bi se okupljale i spaljivale fotografije muškaraca. Dakle, jasno je zašto je zabranjeno.