EEA je predstavila rezultate velikog istraživanja, sprovedenog u 41 evropskoj zemlji, od 2000. do 2014. godine, koje je pokazalo da je više od 85 odsto stanovništva izloženo povećanom stepenu zagađenja.

Vazduh u Srbiji: Nosite maske, kažu lekari!

Posledice su uznemirujuće. Prema proceni EEA, zagađenje u Evropi u 2013. godini je odnelo skoro 500.000 života, a u Srbiji je od posledica suspendovanih čestica, azot-doksida i ozona u vazduhu umrlo 12.390 ljudi, piše "Kurir".

Ogromni troškovi

"Srčane bolesti i šlog su najčešće posledice zagađenja vazduha i najviše su odgovorne za preuranjenu smrt. Slede plućne bolesti i kancer pluća, ali zagađenje vazduha je odgovorno za čitav niz drugih oboljenja koja imaju kratkoročne i dugoročne posledice, navodi se u izveštaju.

Vlatka Matković Puljić iz Udruženja za zdravlje i životnu sredinu (HEAL) koja ima sedište u Briselu, upozorava da je zagađenje direktno u vezi sa smanjenjem očekivanog životnog veka.

Zbog zagađenog vazduha umiremo ranije!

"Procenjuje se da Srbija godišnje izdvaja oko četiri miliona evra na ime zdravstvenih troškova nastalih kao posledica zagađenja iz termoelektrana na ugalj. Tu spadaju troškovi bolnice zbog prijema bolesnika, lekovi, ali i ekonomski gubici zbog bolovanja i slično", objašnjava ona i dodaje da sve zemlje Evrope moraju raditi zajednički kako bi se smanjila emisija opasnih materija u vazduh.

SZO: Zagađen vazduh u Srbiji

Tihomir Popović, načelnih Odeljenja za kontrolu kvaliteta vazduha pri Agenciji za zaštitu životne sredine, tvrdi da dve trećine stanovništva u Srbiji živi u područjima sa zadovoljavajućim kvalitetom vazduha.

Ima i gorih

"Treba imati u vidu da se istraživanje koje je objavila EEA zasniva na procenama, a na ove procene su uticali statistički parametri koji nemaju veze sa zagađenjem. U Srbiji jedna trećina stanovništva živi u mestima sa zagađenim vazduhom, ali naša zemlja nije u najnepovoljnijem položaju u odnosu na druge evropske države", rekao je Popović za taj list.