Na današnji dan pre 25 godina, Rusija je priznala nezavisnost Hrvatske. Ruski ambasador u Zagrebu Anvar Azimov u autorskom tekstu koji je preneo zagrebački "Jutarnji list" podsetio je na pojedine značajne detalje iz novije istorije odnosa Rusije i Hrvatske.

Tako je, naveo je on, nekadašnji predsednik SSSR-a Mihail Gorbačov, oktobra 1991. godine sprečio da tadašnja JNA bombarduje Zagreb.

"Jedan od događaja koji su izgradili naš odnos dogodio se početkom oktobra 1991. godine kada se nad glavni grad Republike Hrvatske nadvila pretnja bombardovanjem. Uz pomoć dezertera iz JNA i iz prisluškivane komunikacije Štaba Vrhovne komande u Beogradu hrvatsko rukovodstvo na vreme je saznalo za napad koji se sprema na Zagreb i velika industrijska postrojenja u zemlji. Budući da su SAD i Zapad zauzeli nefleksibilan stav te su, podržavajući celovitost Jugoslavije, smatrali da su sve akcije JNA legitimne, hrvatsko vođstvo se za pomoć tada obratilo Moskvi. Zahvaljujući, između ostalog, i našim operativnim akcijama i obraćanju Mihaila Gorbačova rukovodstvu Jugoslavije i JNA 6. listopada 1991. godine, s pozivom da se suzdrže od upotrebe sile, Zagreb je uspešno spašen od razaranja i ozbiljnih civilnih žrtava", piše ruski ambasador.

Podsetio je da je sovjetsko rukovodstvo, od početka sukoba u bivšoj Juigoslaviji bilo za obustavu vatre, za mirno pronalaženje rešenja i to na osnovu poštovanja suvereniteta naroda i jednakosti Republika Srbije i Hrvatske kako bi se osigurao trajan mir i dobrosusedski odnosi Srbije i Hrvatske.

U međuvremenu, SSSR se raspao, ali je Rusija nastavila da se zalaže za mir. Međutim, inicijativa po tom pitanju prešla je na zemlje Zapada, a rat koji je postao jedan od najkrvavijih u istoriji moderne Evrope, nije se uspeo izbeći.

Ruski ambasador u Hrvatskoj Anvar Azimov naglasio je da je Rusija nastavila da pruža pomoć Hrvatskoj "kad god je to bilo moguće".

"Nije tajna da je upravo rusko vazduhoplovstvo prekinulo vazdušnu blokadu Hrvatske u vreme sukoba. Poslednji avion za Zagreb do uvođenja blokade i prvi nakon nje bili su ruski. Poznato je da su se tokom sukoba u bivšoj Jugoslaviji samo ruski vozači usudili dovoziti međunarodnu humanitarnu pomoć do najtežih delova fronta, a i delovanja ruskih mirovnih snaga u tom razdoblju su zaslužila najviše pohvale", podseća Azimov.

Rusija: Prvi smo priznali Hrvatsku, veliki planovi

Ruski ambasador navodi da su se u proteklih 25 godina ekonomski odnosi Rusije i Hrvatske konstantno razvijali, kao i da je Rusija u hrvatsku privredu uložila više od 600 milona dolara (što je 12 puta više nego SAD).

"Trgovinski promet naših zemalja dosegao je tri milijarde dolara godišnje, a godinu dana pre sankcija iznosio je 2,1 milijardu dolara (dva puta više od trgovinskog prometa Hrvatske sa SAD, baltičkim zemljama, Poljskom i Ukrajinom zajedno). Razvoju hrvatske privrede u velikoj meri je doprineo bankovni kapital iz Rusije. Na primer, za širenje samo jednog Agrokora ruski Sberbank je odobrio kredite veće od milijardu evra. U brodogradilištima u Rijeci, Puli, Splitu i Trogiru je od 1993. godine za Rusiju sagrađeno pedesetak brodova vrednih više od 1,5 milijardi evra, a sve to rezultiralo je otvaranjem radnih mesta i ulaganjem u budućnost zemlje".

Ambasador Rusije u Hrvatskoj kaže i da su veze naroda Rusije i Hrvatske "istorijske" i da se "broje stotinama vekova", što je doprinelo realizaciji projekata u kulturi.

"U 2017. godini Moskva je pokrenula inicijativu da povodom 25. godišnjice uspostavljanja diplomatskih odnosa jedan od svojih trgova preimenuje u čast Zagreba. Taj projekat je trenutno u izradi, a na spomenutom trgu planira se postavljanje spomenika hrvatskom teologu Jurju Križaniću koji je dugi niz godina živeo u Rusiji i koji je kao malo ko drugi osećao važnost borbe za slovensko jedinstvo", piše ruski ambasador i dodaje:

"Rusija je, konačno, postala bliža i hrvatskim turistima. Od prošle je godine, uz direktne letove Zagreb - Moskva, uspostavljen i dodatni let Zagreb - Sankt Peterburg. Sada je moguće za tri sata doletjeti do jednog od najlepših gradova Rusije, koji se ubraja i među deset najjeftinijih turističkih destinacija na svetu. U tu je svrhu maksimalno je pojednostavljen i postupak za dobijanje vize pa je hrvatskom turisti dovoljno da ima pasoš, osiguranje i kopiju turističkog vaučera po propisanoj formi koju može izdati većina ruskih hotela i putničkih agencija".

Uz opasku:

"Nema smisla previše govoriti o tome da je hrvatsko gostoprimstvo tokom ovih godina postalo posebno drago stotinama hiljada ruskih turista koji, kako je već i primećeno, darežljivo odgovaraju na hrvatsku gostoljubivost".

Ipak, ruski ambasador naglašava da odnosi Rusije i Hrvatske nisu trenutno "ružičasti", podsetivši da se Hrvatska pridružila ostalim članicama Evropske unije u uvođenju sankcija Rusiji, da učestvuje u akcijama NATO, da podržava Ukrajinu u sukobu oko Krima i Donbasa, što je, ističe Azimov, za Rusiju ta pozicija neprihvaltjica, kao i da "ponavlja neutemeljene optužbe o vođenju hibridnog rata", da doprinosi destabilizaciji Balkana...

"Uprkos tome što se naši bilateralni odnosi danas teško mogu nazvati ružičastima, mi ostajemo i dalje verni svojim načelima: otvoreni smo za partnerstvo, saradnju i prijateljstvo s onima koji su spremni da nam budu prijatelji i da sarađuju sa nama. Za razliku od mnogih naših zapadnih partnera, mi ne težimo tome da kontrolišemo druge i namećemo im svoje norme i odluke, nego smo spremni da zajedno radimo na uspostavljanju globalne bezbednosti i stabilnosti, učestvujemo u obezbeđivanju mira i ekonomskog prosperiteta u Evropi i celom svetu", naglasio je ruski ambasador i poručio Hrvatskoj:

"Ako hrvatsko rukovodstvo pokaže političku volju, Rusija je spremna za dalji sveobuhvatni razvoj obostrano korisne i konstruktivne saradnje naših zemalja, ali za to je danas 'lopta' na hrvatskoj strani".