Pacijenti u Srbiji će već krajem maja ili početkom juna propisane lekove moći da podižu u apoteci bez papirnog recepta. Ova novina biće moguća zahvaljujući uvođenju elektronskog recepta, pa će višečasovno čekanje ispred ordinacije u domu zdravlja kako bi se od lekara dobio recept - postati prošlost.
Uvođenje elektronskih recepata će posebno biti značajno za hronične bolesnike koji svakoga meseca gube dragoceno vreme da bi dobili neophodne lekove. Oni će ubuduće dobiti recepte za šestomesečnu terapiju.
Pacijenti će najpre odlaziti kod izabranih lekara koji će im prepisati terapiju i elektronski je upisati u kompjuter, kaže za "Politiku" Miroslav Pevac iz Ministarstva zdravlja, a zatim će ići u neku od 3.000 apoteka, bilo državnih, bilo privatnih, sa kojima RFZO ima potpisane ugovore, kako bi podigli lekove.
Umesto papirnog recepta, pacijent će farmaceutu u apoteci samo dati zdravstvenu karticu. Na ekranu kompjutera, apotekar će videti recepte koji su na raspolaganju za podizanje leka. U slučaju da se pogorša zdravstveno stanje, on će uvek moći da ode kod svog lekara radi korekcije terapije.
"Hronični bolesnici će dobiti šest recepata za jedan lek za šest narednih meseci i svaki će imati datum dospeća. Novim sistemom rada imaćemo tačne podatke koji lekar izdaje koliko recepata, što će biti dobro i za analize. Struka će posle tih analiza moći da kaže da li se lekovi previše propisuju i da li kljukamo ljude njima i kad ne treba. Činjenica je da jedan lekar u proseku dnevno propiše 60 recepata. Ima slučajeva i da je lekar propisao 142 u toku dana, kao i da je jedan pacijent dobio 15 recepata odjednom. Mislimo da je to zasita mnogo", naglasio je Pevac.
Osim dobrobiti za pacijente i lekare, zahvaljujući elektronskom receptu dosta će uštedeti i država jer se neće kupovati papiri i toneri za štampače. Pevac kaže da će se samo na tome godišnje štedeti oko dva miliona evra.
Analiza Doma zdravlja "Stari grad" pokazuje da je uvođenje elektronskog recepta za zdravstveni sistem važno, jer su lekari preopterećeni pacijentima koji dolaze samo zbog propisivanja terapije.
"Od 200 do 300 pacijenata mesečno kod svakog izabranog lekara dolazi samo zbog recepata. Lekari će moći da se posvete pacijentima a ne kuckanju recepata, odnosno konačno će moći da se bave svojim poslom na pravi način", kaže za "Politiku" dr Vesna Janjušević, direktorka DZ "Stari grad".
Da se dosta odmaklo u pripremama apoteka koje će primenjivati u svojim objektima elektronski recept, potvrđuje za list Jasminka Bjeletić, direktorka Apoteka "Beograd", i naglašava da je potrebno da se napravi jedinstvena baza podataka koja će umrežiti Republički fond za zdravstveno osiguranje, Ministarstvo zdravlja, zdravstvene ustanove i apoteke.
"Dobiće se na brzini izdavanja lekova i većoj sigurnosti, neće biti nenaplativih recepata, a Ministarstvo zdravlja moći će sa RFZO-om da prati potrošnju lekova. Na osnovu toga jasnije će se planirati nabavka medikamenata i planiranje zaliha", dodaje Bjeletićeva.
Zahvaljujući boljem pregledu situacije oko toga šta se propisuje, tačno će se znati koji su lekovi deficitarni i gde postoji problem, kaže Tatjana Žunić, rukovodilac Centra za informacije o lekovima Apoteka "Beograd". Listu medikamenata koji trenutno nedostaju ova ustanova svakog četvrtka objavi na svom sajtu.
Godišnje se u Srbiji ispiše oko 60 miliona recepata, koji se čuvaju u arhivama oko pet godina. To znači da se u svakom trenutku čuva oko 300 miliona recepata.
Tužna partija Partizana: Navijači promrzli i nisu videli ama baš ništa!
Temperatura pada na -15 stepeni! Čubrilo otkrio detaljnu prognozu za zimu, evo kada će u Srbiji biti najhladnije
Kraj serije "Sablja": Večeras gledamo finale trilera o ubistvu premijera Zorana Đinđića, evo šta nas očekuje
Putin je zbog ovog oružja naredio napad hipersoničnom raketom: Ubijen važan ruski general i 500 Severnokorejaca
Beograđanka za dva meseca dobila 3 kazne: Otkrivamo na kojim se sve lokacijama na auto-putevima meri brzina