"O slabosti, ime ti je žena", Vilijem Šekspir.
…
Srpski fudbalski cirkus radi punom parom. Nema zastoja. Ne zna se ko je bio luđi, a čija tačka spektakularnija.
Doktor Terzić, kome se ne sviđa Vujović?! Profesor Vuletić, koji hvali institucije Saveza!? Siroti klubovi koji ničim izazvani šalju u javnost ko zna čija saopštenja!?
Obradović, koji ne vidi očigledno. Vučelić, koji okrivljuje pogrešnog. Majo, koji secka igru zbog straha od greške. Ni bolji ni gori od onih kojima deli pravdu.
Bunjevčević, koji sažaljeva Stolicu i predlaže trenera Čukaričkog za selektora mlade reprezentacije.
Neko mi reče da nije on postavio Lalatovića. Dozvolite, na pitanje da li razmišlja o Sivićevom nasledniku, Kokeza je na Kipru doslovno odgovorio:
"Nije to moj posao. Imam puno poverenje u tehničkog direktora i njegove saradnike".
Molim lepo.
Da se razumemo, Lalatović uopšte nije loše rešenje. Orlićima u Poljskoj treba motivator i neko koga ne mogu da foliraju.
Suština je u principu. Kada ga jednom pogazite, gubite kompas i postajete konfuzni. A sa konfuzijom, nema ni vizije.
…
Cirkuzanti STOP! Danas dame imaju prednost. Kada ne bi bilo žena, dijamant bi bio samo običan kamenčić.
…
…
Žene sve češće dobijaju mesto pod fudbalskim suncem. Tamo gde su do skoro bile nepoželjne i nezamislive. Ne na naslovnim stranama sportskih tabloida. U svojstvu pratilja slavnih fudbalera. Ne. Evo ih na ključnim pozicijama u ozbiljnim organizacijama, u kancelarijama velikih institucija.
I ne samo tu! Ima ih i na trenerskoj klupi, u kopačkama, sa pištaljkom i u novinarskim ložama. Čak i na tribinama. U ulozi vođa navijačkih grupa.
…
Nivo kulture jednog muškarca, određuje se odnosom prema ženi. Jedinom stvorenju koje plače i smeje se iz istog razloga. Često i istovremeno.
…
Ovo je priča o najmoćnijim damama svetskog fudbala.
…
Gospođi Klinton se nije posrećilo na izborima za predsednika Amerike, ali u Francuskoj se i te kako oseća 'Hilari efekat'.
Ključevi francuske fudbalske federacije pripadaju gospođi Natali Boj de La Tur. Nominaciju 48-ogodišnje majke dvoje dece niko nije shvatao ozbiljno. Ona je od 2013. aktivna u fudbalu kao član Saveta francuskih prvoligaša i štićenica čuvenog Žana Mišela Ole. Koliko predsednik Liona veruje u Natali govori podatak da joj je poverio rukovođenje Fondacijom svog kluba, jer se već dokazala u tom poslu osnivanjem Salona fudbala 2004. i Fondacije fudbalskog saveza Francuske 2008. godine.
"U to vreme nisam znala ništa o fudbalu", priznala je Natali neposredno posle izbora za predsednika federacije. Zahvaljujući iskustvu u velikim internacionalnim preduzećima, gospođa de La Tur se razume u neke druge stvari, kao što su rukovođenje, trgovina i komunikacije.
Ona će u naredne četiri godine voditi glavnu reč u francuskom savezu, pošto je ubedila 66 odsto delegata Skupštine da ima bolji program od svog protivkandidata i bivšeg selektora reprezentacije Rajmona Domeneka.
Izbor Natali de La Tur za čelnika francuske federacije samo je nastavak trenda koji u poslednje vreme vlada u svetskom fudbalu i širom otvara vrata osobama nežnijeg pola na najvažnijim funkcijama raznih organizacija.
Najbolji primer je odluka prvog čoveka FIFA Đanija Infantina da na jedno od najodgovornijih mesta u svetskoj kući fudbala postavi Fatmu Samuru. Ova 54-godišnja Senegalka je prva žena na funkciji generalnog sekretara u istoriji Svetske fudbalske federacije.
Istovremeno, Italijanka Evelina Kristilin je Uefin 'izaslanik' u Glavnom odboru Infantinove organizacije.
U Francuskoj su žene i pre Natali uspele da se izbore za svoje fudbalsko 'Ja'. Tako je Korin Dijakre već tri sezone na klupi muškog tima Klermon Ferana sa kojim je prošle sezone bila na korak od ulaska u Prvu francusku ligu. Završila je prvenstvo sa 7 bodova zaostatka u odnosu na Mec.
Korin je postavila temelje ženskog fudbala u Francuskoj. Igrala je na poziciji štopera u ekipi Sojo, 12 godina branila boje reprezentacije, a u periodu od 2007. do 2013. bila u stručnom štabu kao prvi asistent selektora ženskog nacionalnog tima.
Nju je u Klermon Feran dovela Sonja Suid, biša učesnica izbora za Mis Francuske koja sada ima 30 godina i bavi se poslom fudbalskog agenta. Ima pod svojom kontrolom 40-ak fudbalera i fudbalerki u Francuskoj.
Trenutno u Drugoj ligi Francuske, Klermon Feran ima tri boda više od Red Stara, kluba iz Pariza koji nema trofeje i slavu gradskog rivala PSŽ-a, ali ima najmoćnijeg čoveka u državi na svojoj strani. Predsednik Olan navija za Red Star, vlasnik kluba je Jevrejin, sportski direktor katolik, u timu ima najviše muslimana, a na funkciji generalnog direktora nalazi se jedna dama. Reč je o Polin Gamer. Rodom iz Marseja, ima 33 godine, dinamična i odlučna o čemu svedoči nadimak 'Tačer'.
Dakle, 'Gvozdene Lejdi' francuskog fudbala.
Gamer je u mladosti često odlazila na utakmice Olimpika i vodila navijanje na stadionu Velodrom. Istim 'poslom', ali u drugom klubu, trenutno se bavi izvesna Olivija Detivel. 45-ogodišnja majka dvoje dece, zaposlena u jednoj lučkoj kompaniji, od 1997. obavlja ulogu vođe navijača na čuvenom Kopu 'Ciel Et Marine', gde su smeštene najvatrenije pristalice Avra.
"Najgluplja žena može da upravlja pametnim čovekom, ali upravljati budalom može samo pametna žena", Radjard Kipling.
…
Ber-Ševa. Po mnogo čemu specifičan grad. Najveći u pustinjskoj oblasti Negev, jednom od najneimućnijih područja u Izraelu. Procentualno, ima najveći broj šahovskih velemajstora na planeti u odnosu na broj stanovnika. Osam od 183.000.
Uprkos pustinjskom ambijentu, to je moderan univerzitetski centar koji se razvija i konstantno napreduje. Možda i zahvaljujući železničkoj mreži koja ga povezuje sa prestonicom Tel-Avivom.
Tu, u strogom centru pustinje, nalazi se stadion Turner, kapaciteta 16.000 mesta. Simpatičan fudbalski objekat, sve do 2007. bio je poprište beznačajnih okršaja u nižim rangovima takmičenja.
Preporod Hapoela vezuje se za jedno ime. Eli Barkat. Izraelski multimilioner. Pravi maher u oblasti haj-tek medicinske biotehnologije. I još važnije, brat gradonačelnika Jerusalima.
Ovaj magnat kupuje klub za 1,4 miliona evra i odmah ga prepušta svojoj ženi Aloni.
"Ma da. To će trajati dok ona ne izgustira igračku", pomisliše mnogi.
Daleko od toga. Gospođa Barkat ozbiljno shvata poveren zadatak. Klub i čitava regija počinju da napreduju i ubrzo staju uz rame metropolama poput Jerusalima, Tel-Aviva i Haife.
"U početku su me svi gledali čudno. Kao što službenici neke banke gledaju u novu direktorku", opisuje Alona.
Strast za fudbalom i mudri potezi brzo daju rezultate. Hapoel 2009. ulazi u ligu, a sedam godina kasnije postaje šampion.
Na dan velike pobede, 23. maja 2016, kada je definitivno obezbeđena titula, đaci su išli u školu u crvenim dresovima, a nastavnici sa klupskim šalovima.
Angažman Baraka Bakara bio je od presudnog značaja. Ambiciozni trener nema veliko iskustvo, ali važi za najperspektivnijeg stručnjaka u Izraelu. Svojevremeno optužen za dezerterstvo i primoran da se vrati iz inostranstva kako bi odslužio vojni rok do kraja, Bakar je brzo potvrdio svoj trenerski potencijal.
Shvatio je da veliki ciljevi podrazumevaju i mentalnu pripremu igrača. Nije se libio da svom stručnom štabu priključi najpoznatijeg izraelskog psihologa Ektana Azariju.
Stvorio je sve uslove za najviše domete. Skoro sve. Bila je još jedna sitnica za koju se pobrinula Alona Barkat. Lično.
Navijači Hapoela važili su za ekstreme sklone svakoj vrsti huliganizma. Klub je plaćao silne kazne zbog njihovih marifetluka, a mešanje u klupsku politiku postala je praksa kojoj ni država nije imala leka (zvuči poznato). Još je u svežem sećanju način na koji su oterali sa klupe trenera Gija Azurija.
Alona im je pronašla slabu tačku. Organizovala je sastanak, saslušala njihove rezone, razmenila brojeve telefona sa vođama i rešila problem. Od tada, na svakoj gostujućoj utakmici, predsednica ne sedi u loži. Ona je dole na šipki. Zajedno sa najvatrenijim tifozima izdaje naređenja i vodi navijanje!
"Često sam u kontaktu sa okorelim liderima navijačkih grupa. Slušam njihove ideje, ne bežim od kritike, prihvatam savete, ali odluke donosim sama".
Originalno, nema šta.
Kada je Hapoel Beer-Ševa priredio senzaciju na startu Lige Evrope i pobedio Inter na Meaci, navijači Milana su peckali svoje rivale da su izgubili od tima koji u svom nazivu ima 'pivo' i nadimak Andreja Ševčenka.
Alona Barkat je jedina osoba ženskog pola u Izraelu koja ima zvaničnu funkciju u profesionalnom fudbalu. Njen Hapoel je prošle sezone osvojio šampionsku titulu. Treću u klupskoj istoriji, a prvu posle ravno 40 godina.
Eliminacijom Olimpijakosa, priredili su jedno od najvećih iznenađenja u kvalifikacijama za Ligu šampiona, a malo je falilo da izbace i slavni Seltik.
Za predsednicu je fudbal pre svega zabava:
"Nema više mesta za rasizam i netoleranciju. Kod nas igraju jevreji, arapi i hrišćani. Angažujemo igrače na osnovu kvaliteta, a ne na bazi njihove verske pripadnosti. To je pozitivan signal koji šaljemo društvu u celini".
Hapoel danas vredi deset puta više nego 2007. kada je Alona dobila rođendanski poklon od svog supruga. Naleti ponekad na nekog provokatora koji je upita da li zna šta je ofsajd. Ona se samo nasmeje i produži dalje.
Vuče poteze i sve drži pod kontrolom. Pardon. U mat poziciji. Ipak je reč o Beer-Ševi, zar ne?
…
Zovu je "Special Two". Nalazi se na korak od ulaska u petu deceniju života, a pravo ime joj je Marina Granovskaja. U junu 2013. imenovana je za generalnog direktora Čelzija.
Praktično, ona je desna ruka Romana Abramoviča.
"Ne samo desna ruka, nego njegove uši i oči", šapuće se među zaposlenima na Stamford Bridžu.
Nije sklona eksponiranju i retko ćete u britanskim i ruskim tabloidima videti njenu sliku ili neki članak. Svoje zadatke obavlja sa strogom diskrecijom i to najbolje objašnjava 17 godina trajanja u senci Čelzijevog bosa.
Marina Granovskaja je dama koja je odigrala ključnu ulogu u povratku Murinja na klupu Plavaca. Nije bilo teško postići dogovor između "Special One" i "Special Two". Za ovaj uspešan poslvni poduhvat, Abramović je Marinu nagradio funkcijom generalnog direktora. Posle tri godine šegrtovanja u klupskom Bordu.
Marinina priča počinje devedestih godina prošlog veka kada je diplomirala na Državnom Univerzitetu u Moskvi. U vreme kada je Rusiju potresala postkomunistička kriza.
Dve osobine koje karakterišu njenu crtu ličnosti pomogle su joj da se izdigne iznad proseka i skrene pažnju na sebe. Ambicioznost i inteligencija. Kao poliglota koji perfektno govori ruski, engleski i francuski jezik, brzo se snašla u surovom svetu profesionalizma. Lepota je odradila ostatak posla.
Godine 1997. počinje da radi u Sibneftu, još jednoj u nizu Abramovičevih kompanija. Ruski oligarh 2003. postaje vlasnik Čelzija i odmah zove Marinu kod sebe u London.
Sedam godina je Granovskaja delovala iz senke i završavala najkomplikovanije poslove, od kojih su mnogi presudno uticali na uspon Čelzija i osvojene trofeje.
Nije imala neku konkretnu funkciju, ali je na perfektan način predstavljala sponu između sportskog sektora i rukovodećeg kadra.
Igrači su je obožavali jer se u svakoj situaciji stavljala na njihovu stranu braneći njihove interese. Retke fotografije mogu da ovekoveče njenu bliskost sa zvezdama određenih perioda. Poput onih sa Drogbom ili Salomonom Kaluom.
Od 2010. počinje da prisustvuje sastancima administracije, a u januaru 2011. igra ključnu ulogu u transferima Fernanda Toresa i Davida Luiza. Leta iste godine stavlja potpis na ugovor sa Huanom Matom, a upravo je ona pečatirala otkaze Anćelotiju, Viljašu Boašu i Di Mateu.
U proleće 2013, odlučujuća misija: uspeva da ubedi Murinja da zaboravi način na koji je napustio London 2007. i da se ponovo prihvati posla na Stamfordu. Nije to bilo nimalo lako, poznavajući sujetu ljudi u svetu surovog profesionalizma. Marina je morala da odigra ulogu ambasadorke mira. Perfektno miksujući autoritet i strast uspela je da pomiri Murinja i Abramoviča i da na zadovoljstvo armije Čelzijevih navijača izdejstvuje sudbonosno "Da" portugalskog trenerskog maga.
Konte hita ka titulu. Uskoro ga očekuju razgovori o novom ugovoru. Kada sedne za sto, moraće da barata jakim argumentima. Jer kad bi žene vladale svetskim poslovima, ukinule bi sva oružja – osim jezika.
…
Pitao sam Dekija Stankovića kako se kao Balkanac miri sa činjenicom da žene uzimaju fudbalske stvari u svoje ruke:
"Hajte molim vas, pa bar sam ja navikao da žena komanduje. Doduše u kući, ali šta je važnije od kuće i porodice. Meni to ne smeta nimalo i nisam nikada po tom pitanju bio Balkanac. Ravnopravnost je osnova života. Ako neko poseduje kvalitet, kakve veze ima kojeg je pola, boje kože ili nacionalnosti. Ne čudi me što ima toliko žena u fudbalu".
Ima i onih sa suprotnim stavom:
"Lepo je videti žene na rukovodećim mestima, ali je meni draže kada su u kuhinji". kaže za Mondo legendarni jugoslovenski golgeter Josip Skoblar.
…
Srpski fudbal je prepun doktora i profesora. Samo nema pravih i sposobnih funkcionera. Možda nam treba žena da nas nauči pameti. Makar bila čudna i misteriozna.
Jer žene nisu stvorene da bi bile shvaćene, već da bi bile voljene. Bez njih bi početak našeg života bio lišen pomoći, sredina zadovoljstva, a kraj utehe.
Dame, gospođe i gospođice - srećan Osmi mart!
…
Nebojša PETROVIĆ
