"Novi toplotni talas već se formira iznad Atlantika. Prema prognozama, u Portugalu i južnoj Španiji temperature će ove nedelje dostići 43 stepena Celzijusa. Francuska i zemlje Beneluksa pripremaju se za novi udar vrućine, dok se delovi centralne Azije već prže na temperaturama iznad 40 stepeni", dramatično je upozorio regionalni direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za Evropu, dr Hans Henri P. Kluge.
Zbog ove hitne i ozbiljne situacije, šef SZO za Evropu sazvao je vanredni sastanak na kojem su učestvovali predstavnici 41 države članice, Evropske komisije i organizacija civilnog društva.
Kako navodi Kluge, više od 130 učesnika jasan je znak da države ekstremne vrućine konačno počinju da tretiraju kao vanrednu javnozdravstvenu krizu, a ne samo kao običnu vremensku prognozu.
Pitanje je bilo direktno: šta smo naučili iz dosadašnjih toplotnih talasa i da li smo spremni za ono što tek dolazi?
Planovi spašavaju živote, ali ih polovina Evrope uopšte nema
"Odgovori država pokazali su stvaran napredak, ali i propuste koje jednostavno ne možemo sebi da dozvolimo. Nacionalni akcioni planovi za zaštitu od vrućina doslovno spašavaju živote. Zemlje koje ih imaju reagovale su brzo i koordinisano", istakao je Kluge.
On je naveo primere Italije, koja praćenjem smrtnosti u 45 gradova dobija podatke u realnom vremenu, Španije, koja sarađuje sa medijima u komunikaciji rizika, kao i Austrije, Belgije i Francuske, koje su uspešno rasteretile zdravstveni sistem. Međutim, Kluge je upozorio na poražavajuću činjenicu i najveći propust u celoj priči.
"Najalarmantniji propust jeste to što ni polovina zemalja evropskog regiona uopšte nema nacionalni akcioni plan za zaštitu zdravlja od ekstremnih vrućina. Mnogi ljudi i dalje ne prepoznaju da su lično ugroženi, čak i kada se aktivira crveno upozorenje. Države su prijavile da im nedostaju klimatizovana javna skloništa, a poseban problem predstavlja spora birokratija - u nekim zemljama proglašenje toplotnog talasa kasni zbog proceduralnih razloga, što ozbiljno usporava reakciju zdravstvenih službi", rekao je direktor SZO.
"Ekstremna vrućina je bezbednosna pretnja"
Kluge naglašava da širom Evrope domovi za stare, beskućnici i socijalno izolovani građani i dalje često ostaju van domašaja pomoći, kao i da zdravstvena infrastruktura mora postati otpornija na klimatske promene.
Ipak, ističe da je sastanak pokazao i jedan važan pozitivan pomak - države su konačno počele da povezuju službe za vanredne situacije, urbaniste i ministarstva zdravstva i zaštite životne sredine.
"Ta koordinacija unutar vlada - izgrađena oko zajedničkog priznanja da je ekstremna vrućina pretnja zdravstvenoj bezbednosti, a ne problem samo jednog sektora - jedna je od najvažnijih promena koje smo videli. SZO će sada prikupiti sve lekcije i staviti ih na raspolaganje za svih 53 države članice, a spremni smo da pružimo i direktnu tehničku podršku svima koji žele da ojačaju svoje sisteme", naveo je Kluge.
"Sada radimo na dva fronta: moramo hitno da popravimo ono što je zakazalo prethodnih nedelja pre nego što stigne novi toplotni talas, ali i da izgradimo zdravstvene sisteme koji su dugoročno spremni za ekstremne vrućine", zaključio je regionalni direktor SZO za Evropu.
BONUS VIDEO:
