Veliki Lionel Mesi odigraće ovog utorka meč osmine finala Svetskog prvenstva protiv Egipta i kao najbolji strelac Mundijala povešće prvaka sveta ka četvrtfinalu. Leo izlazi na tu utakmicu sa 39 godina, koliko je napunio 24. juna i to što je zagazio u 40. ne sprečava ga da sa Kilijanom Mbapeom i Erlingom Holandom trči trku za najboljeg strelca turnira.
Za razliku od dve godine starijeg Ronalda, Mesi je i u poznoj fazi karijere u stanju da na svojim leđima nosi Argentinu ka završnici još jednog Svetskog prvenstva. Ako uspe u velikoj nameri da opet bude prvak sveta, biće to prvi put u istoriji njegove zemlje da je "Albiseleste" dva puta u nizu osvojio Mundijal.
To Argentina nije uspevala ni sa Dijegom Maradonom u sastavu - prvi put kada je na njegovom debiju na SP 1982. neuspešno branila titulu u Španiji, a ni kada je kao prvak 1990. stigla u Italiju, sa njim kao 30-godišnjakom. Ono što jeste uspela i vredno je divljenja je da je sa Maradonom te 1990. zaigrala u finalu na Olimpiku protiv Nemačke. I tako je malo nedostajalo da trofej još jednom završi u rukama za mnoge najvećeg svih vremena. Bilo je nerešeno do 85. minuta kada je slavni Andreas "Andi" Breme postigao gol odluke iz penala, učinivši Nemačku šampionom.
Ko je veći, Maradona ili Mesi?
Nažalost, mnogo burniji život živeo je Maradona od Mesija i on mu nije davao šansu. Mesi je dostigao najveću slavu na svom petom Mundijalu, na kojem je doneo Argentini titulu u Kataru, a sada na šestom pokušava da je odbrani, dok Maradona na tim turnirima uopšte nije ni igrao. Tačnije, 1994. godine je izbačen sa svog četvrtog Svetskog prvenstva zbog dopinga, a 1998. godine je kao 38-godišnjak već bio penzioner.
Teško je i danas gledati kako Maradonu poraženog odvode sa Svetskog prvenstva na doping kontrolu, tamo ga pred kamerama čekaju da mokri i kako mu ne daju da se vrati u tim.
Na kultnom Mundijalu 1994, Maradona je dao gol protiv Grčke, pa otrčao do kamere, da joj uputi najbesniji pogled. Ispostavilo se da je to bio njegov poslednji gol za reprezentaciju, jer je posle toga u trijumfu protiv Nigerije namestio dva (za pobedu 2:1), a onda je morao da napusti sve.
U Dijegovom nalazu je nađena nedozvoljena supstanca, za koju je tvrdio da je koristio uz dozvolu nadležnih, jer mu je pomagala da smrša pred turnir. Nažalost, to je bio i kraj njegove karijere u reprezentaciji.
"El Pibe" završio je karijeru u Boki 1997. godine.
Ovo je bio 39-godišnji Dijego Maradona
Na molbu svog velikog rivala i prijatelja Lotara Mateusa, prisustvovao je u maju 2000. njegovom oproštaju na Olimpijskom stadionu u Minhenzu. Imao je tada godina kao Mesi sada.
Kao 39-godišnjak, Maradona je na Mateusov poziv obukao dres Bajerna, u njemu zaplesao pred Nemcima i pokazao zašto je najveći. Igrao je na svoju neskrivenu radost, a na oduševljenje svih na terenu i navijača.
Da je sve bilo drugačije...
Da su se Dijegov život i karijera drugačije odvijali, da nije u njima bilo mafije u Napulju i kokaina, sigurno bi i duže trajao. Sa druge strane, nemoguće je retroaktivno postavljati stvari i "meriti" njegovo trajanje, a ne podsetiti i na okolnosti u kojima je odrastao i živeo, počev od preteških uslova i teške sirotinje u Vilji Fjorito, predrađu Buenos Ajresa, iz kojeg je krenuo.
Priču o njegovom razvoju teško je pratiti i van šireg društvenog konteksta u kojem je odrastao u Argentini, u kojoj je izvršen vojni udar kada je debitovao za prvi tim Argentinos juniorsa. Dogodilo se to 1976, dve godine pre osvajanja Svetskog prvenstva 1978. na koje selektor Sezar Luis Menoti nije hteo da vodi Maradonu kao 17-godišnjaka, smatrajući da je premlad.
Decenijama kasnije, Mesi je 2006. sa 18 postao najmlađi debitant i strelac Argentine u istoriji svetskih prvenstava, a selektor Hose Pekerman ušao je u istoriju kao trener koji mu je dao šansu kao tinejdžeru na Mundijalu. Onu koju Maradona nije imao.
Da nije prošao sve što jeste, da li bi Maradona stekao baš takav karakter i da li bi postao buntovnik sposoban da "Božijom levicom" prevari i pobedi Engleze i bio odlučan da u Italiji otme fudbalsku slavu bogatom severu, da bi je preneo na siromašni jug, u Napulj.
Nažalost, i da li bi radio mnogo puta na svoju štetu, poput onog čuvenog psovanja cele Italije pred finale 1990, jer je zviždala njegovoj himni. "Ku*vini sinovi, ku*vini sinovi", svi su mogli da čitaju psovku sa njegovih usana. Zato je i polako i glasno i govorio pred kamerom.
Uostalom, da sve to nije bio Maradona, da li bi se uopšte o njemu pričalo i 2026. kao najvećem svih vremena i da li bi Dijego Batistuta prekinuo pre nekoliko dana intervju za "Gazetu" zbog pitanja da li je Mesi prestigao Maradona?
