Kako se dogodilo da Norveška od 5,5 miliona stanovnika dođe nazad na Svetsko prvenstvo posle 28 godina i da na njemu razbije Brazil, petostrukog šampiona, u osmini finala? Naravno da nije slučajnost i da ne može to da bude.
Britanski "Gardijan" objavio je analizu rada sa decom u Norveškoj i objasnio da iza ogromnog uspeha tamošnje reprezentacija na Svetskom prvenstvu stoji sistemski rad, započet još 2007. godine. U tom sistemu su odrasli i heroji reprezentacije, Erling Holand (25) i Martin Odegard (27) i razlikuje se od načina rada u mnogim drugim zemljama.
Norveški sportski savez (Norges idrettsforbund - NIF) 2007. godine je prilagodio "prava" koja je prvobitno usvojio još 1987, a koja određuju trenerima i sportskim organizacijama kako bi trebalo raditi sa decom. Cilj je da se zaštite učešće, bezbednost i radost svakog deteta koje se bavi sportom i pravila su obavezna za svaki klub i za svaki klub koji je registrovan u okviru NIF-a.
Kakav je norveški sistem? Potpuno suprotan onome u kojem su, na primer, odrasli Brazilci, u kojem je talenat za fudbal odmalena negovan i odgajan striktno kroz omladinske fudbalske selekcije, sve do prvog tima, reprezentacije, transfera u inostranstvo...
Dakle, kako to rade Norvežani?
Pre svega, deca uzrasta do devet godina igraju isključivo mečeve između svojih lokalnih timova. Nema tabele sa plasmanom timova, nema rangiranja rezultata i nema trofeja. Dečije ekipe uključuju se u regionalna takmičenja sa 11 godina, a i tada bez rezultata i bez tabela.
Tek kada napune 13, mladi Norvežani i Norvežanke počinju da se takmiče u nečemu što liči na državno prvenstvo.
Kako se boriti protiv ambicioznih roditelja?
Imaju Norvežani rešenje i zato, pa su zato smislili dva od navedenih osam "prava", a ona podrazumevaju pravo na razvoj veština i pravo na slobodu izbora.
U praksi, to znači da svako dete ima pravo da se oproba u više sportova, umesto da bude usmereno ka jednoj disciplini, a sve to pre nego što bude dovoljno zrelo da samo donese takvu odluku. Za posebno talentovanu decu to donosi dodatnu korist, jer veštine stečene u različitim sportovima mogu kasnije da prenesu u onaj za koji se na kraju opredele.
Erling Holand je najbolji primer
Navedene 2007. godine, Erling Holand imao je šest godina. Njegov otac, poznati fudbaler Alf-Inge Holand rekao je u jednom intervjuu da je njegov sin od 2007. do 2015. trenirao rukomet, atletiku i nordijsko skijanje. I tek uz to - fudbal.
Trenutno najbolji centarfor sveta toliko je bio uspešan u drugim sportovima da o njemu kolaju urbane legende, poput onih da je kao petogodišnjak postavio svetski rekord u skoku udalj iz mesta (1,63 metra), što potpada pod mit. Ipak, definitivno je to da je imao 14 godina kada su ga u rukometnom norveškom sistemu videli kao prototip igrača za budućnost, od kojeg bi reprezentacija mogla da ima korist.
"Pogledajte njegove golove imajući sve to na umu. Taj skok za udarac glavom verovatno ima deo eksplozivnosti zahvaljujući detinjstvu provedenom u rukometu, gde je skakao da bi uputio šut. Obratite pažnju i na to da njegov šut poseduje sabranu, nenametljivu snagu nekoga ko je naučio da efikasno stvara silu, baš kao skijaš na planini, gde se svaki suvišan pokret kažnjava. Naravno, ništa od toga ne može da zameni godine fudbalskog treninga koje su usledile, ali sportovi koje nije prerano napustio verovatno su i danas "u njegovim nogama", piše engleski list.
Holand nije jedini, samo najbolji norveški "proizvod"
U napadu Norveške igra Aleksander Sorlot (30), ofanzivac Atletiko Madrida, koji je proveo detinjstvo u Trondhajmu trenirajući fudbal, rukomet i brzo klizanje.
Kao i Holand, i njegova porodica je sportska, otac je igrao za reprezentaciju na SP 1994. godine, a majka je bila rukometašica. Kao i Erling Holand, i Sorlot je svoje veštine iz drugih sportova prilagodio fudbalu, da u njemu bude uspešan, na veliku dobrobit reprezentacije.
Primer za ovakav pristup je i golman Erjan Niland, koji je imao 17 godina kada su pravila uvedena, ali je i pored toga samoinicijativno trenirao rukomet i alpsko skijanje uz fudbal, pa se tek onda skrasio među stativama.
Ovo nije donelo rezultat samo u fudbalu
Norvežani su strpljivo gradili sistem rada sa decom kroz sport i takav su uspeh postigli da su u februaru bili najuspešniji na Zimskim olimpijskim igrama, sa čak 18 zlatnih medalja. Bili su uspešniji i od 60 puta većih država.
Primera radi, nordijski skijaš Johanes Hesflot Klebo (29 godina, na slici) najuspešniji je olimpijac na Zimskim olimpijskim igrama sa čak 11 zlatnih medalja. Norvežanin je ove godine na ZOI u Milanu i Kortini sa šest zlatnih medalja postao zimski olimpijac sa najviše najsjajnijih odličja na jednim Igrama.
Norvežani su znali kako i šta i napravili su puni pogodak kada su u zakon uveli obavezu da se bude strpljiv prema deci i da se sačeka da sama odaberu šta će trenirati, bez imperativa da se takmiče i da budu odmalena učeni da igraju "na rezultat".
"Ne vršite pritisak na decu"
"Tih osam 'prava' nikada nije napisano sa ciljem da Norveška jednog dana osvoji Svetsko prvenstvo. Napisana su kako bi dete moglo da igra loše, a da se zbog toga ne stidi. Da devetogodišnjak dovoljno dobar za prvi tim i dalje može jednostavno da bude - devetogodišnjak. Svet fudbala ovu generaciju pamtiće po pobedama, ali ono što su ta pravila od početka želela da zaštite bila je, pomalo paradoksalno, radost", tvrdi autor teksta.
Nekadašnji golman Norveške Erik Torsvent objasnio je u nekoliko rečenica srž norveškog pristupa.
"Cilj je da uživaš u fudbalu i da ti on bude ono što najviše voliš da radiš u životu. Najvažnije je da na decu ne vršite preveliki pritisak", kazao je on.
Bonus video: Norveška - Brazil 2:1
