Srbiju zaista tera maler. U Manili smo strepeli nakon što je u naizgled bezazlenom duelu Boriša Simanić dobio udarac u bubreg, a u Rigi je dok je trčao u kontru, bez kontakta sa protivnikom Bogdan Bogdanović završio Eurobasket.
Pukla mu je zadnja loža, čekala je Srbija i nadala se dva dana, a onda su došle najgore moguće vesti. Kapiten je završio Eurobasket i neće ga biti do kraja turnira. Veliki je to hendikep za naš tim. Ne samo igrački, košarkaški, na terenu, već i liderski, u svlačionici. Videli smo kako na jedan tim može da utiče i mnogo manji šok kao što je isključenje Filipa Petruševa protiv Portugalaca.
Ipak, to je za momke koji su u Rigi i dodatna motivacija i obaveza. Njihov drug, saigrač, ali i lider koji ih je vodio pravo u istoriju ima neka nedovršena posla. A posao koji nije završio započeo je na tom istom mestu, u Rigi 2011. godine.
Hajde sada momci, uzmite to zlato za kapitena
Ne fali medalja Bogdanu Bogdanoviću u karijeri. Ima ih šest sa reprezentacijom, ali pet medalja je srebrno, a jedna je bronzana. Počeo je da skuplja odličja 2011, upravo u Rigi kada je naš tim do 19 godina izgubio finale Mundobasketa od Litvanije. Preko Valančlijunasa se nije moglo, kao ni posle preko Dragića, Dončića, Španaca i Amerikanaca, Nemaca i Argentinaca...
Prvi turnir sa seniorima bio mu je 2013. godine u Sloveniji kada ga je Duda Ivković zvao u tim. Prvu medalju osvojio je sledeće godine protiv sa selektorom Aleksandrom Đorđevićem na Mundobasketu. Od tada je ređao srebra - sve do Pariza 2024. godine i Olimpijskih igara kada je uzeo bronzu,
Suze mu nikad nećemo zaboraviti
Od svih poraza najteže mu je pao onaj 2017. Tada je prilično ranjena i već oslabljena Srbija stigla do finala koje je izgubila od Slovenije. Bolji su bili Dončić i Dragić, a nakon poraza Bogdan nije mogao da zadrži suze.
"Ne toliko što sam promašio taj šut, već što sam ostao bez snage. Nema veze, teško je, ali ćemo izdržati. Izvući ćemo pouke posle, ovo je najbolje i teško je pričati posle poraza. Srebro je uspeh, ali na težak smo način izgubili. Krivo mi je što nisam imao više energije na kraju“, jedva je rekao Bogdan novinarima posle tog meča.
Kapiten koji je uvek tu. Zato ga čekamo 2029
Postoji jedno pitanje koje se nikada nije postavljalo kada je Bogdan Bogdanović u pitanju, a to je da li će igrati za reprezentaciju. Svi pamtimo onu njegovu "drago mi je što sam tu, majke mi", kada se tim skupio za Svetsko prvenstvo u Manili 2023. godine. Nije prošlo mnogo od tog "majke mi" do onoga "trči Bogdan u istoriju" kada je Darko Plavšić izgubio glas u prenosu gledajući kapitena kako stavlja tačku na nadu Kanade da nam mogu nešto u polufinalu.
Sada su mu 33 godine, napunio ih je 18. avgusta, a mi ga čekamo. Čekamo i nadamo se da će se nekim čudom pojaviti opet na ovom turniru, a ako to ne bude slučaj čekamo ga 2029. Za četiri godine puniće pred Eurobasket 37, pa šta? Ako je mogao Skola da tera do 40, zašto ne bi i naš Bogdan?
Nadajmo se da će 14, septembra stati pred srpske novinare u Rigi i reći im opet: "Drago mi je što sam tu. Majke mi". Ovoga puta sa pobedničkog postolja.
(MONDO, Nikola Lalović)
BONUS VIDEO:
