Heroj i antiheroj: Džona Terija pamtićemo po...

Autor:

Osvrt na karijeru velikog igrača, tvorca istorije Čelsija i Premijer lige, ali i negativca kome smo ipak najlakše i najbrže praštali

Heroj i antiheroj: Džona Terija pamtićemo po... Foto: Guliver/Getty images/Mike Hewitt

Početkom juna 2003. godine, na stadionu u Lesteru, fudbaleri iz Srbije i Crne Gore prisustvovali su stvaranju nove, euforično dočekane reprezentacije Engleske.

"A" selekcija sveže formirane i kratkotrajne državne zajednice "SCG" izgubila je od domaćina golovima novih snaga "Albiona", predvođenih strelcima Stivenom Džerardom, Džoom Kolom, tinejdžerom Vejnom Runijem, kao i defanzivcem koji je te večeri prvi put nastupio za reprezentaciju - Džonom Terijem.

Rezultat utakmice (2:1) nije dugo ostao upamćen, kao ni gol Nenada Jestrovića u gužvi, kao ni činjenica da je to bio prvi međusobni susret naše i ostrvske reprezentacije od raspada SFRJ. Ulazak mladog Terija (22) umesto sadašnjeg selektora Gereta Sautgejta podatak je zbog kojeg u Engleskoj taj meč najčešće pominju. Pogotovo ovih meseci.

Foto: Guliver/Getty images/Ben Radford



Terijeva poruka da će posle ove sezone definitivno napustiti Čelsi mnoge je podsetila na tu lestersku noć i na stupanje najvećeg i najznačajnijeg igrača u istoriji kluba sa Stamford bridža na veliku scenu.

U međuvremenu, on je celu karijeru proveo u istom timu i učestvovao je u osvajanju čak 64 odsto svih Čelsijevih trofeja od osnivanja. Dakle, od 1905. godine, kada je Fulam odbio da koristi Bridž i kada su "plavci" osnovani da bi iskoristili neupotrebljen stadion, pa do danas, nije bilo značajnijeg igrača tog kluba.

Njegova karijera prožeta je velikim uspesima, neretkim padovima, ali su i oni koji ga nisu voleli vremenom shvatali da su pratili karijeru jednog od najvažnijih engleskih fudbalera novije istorije.

--------------------------------

Aplikacija MONDA ponovo na Google Play Store! PREUZMITE JE!

ŠEST MEČEVA ZA FOREST

Džon Teri Čelsi Foto: Guliver/Getty images/Phil Cole

Kao dečak od 11 godina, 1991. priključio se omladinskom pogonu Vest Hema i to kao igrač sredine terena. U kasnijim osvrtima trenera "čekićara", uvrštavan je u "Veličanstvenu sedmorku", koja je učila fudbal na Apton parku i koja je mogla da klubu donese velike uspehe, ali nije.

Uz Terija (rođen 1980), tu sedmorku činili su i Rio Ferdinand (1978), Frenk Lampard (1978), Džo Kol (1981), Majkl Kerik (1981), Glen Džonson (1984) i Džermejn Defo (1982).

Navijao za Junajted

Iako je legenda Čelsija, Džon Teri dugo nije prikrivao činjenicu da je kao klinac bio pristalica Mančester junajteda. U intervjuu za Gardijan 2006. godine rekao je da je podržavao ekipu Aleksa Fergusona, uz objašnjenje: "Logično je da želiš da podržiš tim koji osvaja sve". Potom se "izvukao" kod navijača "plavaca" objašnjenjem: "Ipak, od prvog dana u Čelsiju znao sam da je ovo klub u kojem želim da budem i ostanem":

Teri se kratko zadržao među "čekićarima", jer je već 1995. prešao u Čelsi, koji ga je prekomandovao u odbranu zbog nedostatka štopera i ponudio mu profesionalni ugovor kada je napunio 17 godina. Za prvi tim je debitovao u oktobru 1998, u utakmici Liga kupa protiv Aston Vile.

Nedugo potom, dogodio se i njegov dosad jedini odlazak iz Čelsija - u Notingem Forest, kome je pozajmljen 2000. i za koji je odigrao šest utakmica.

"Sećam se treninga po snegu, kada su svi momci izašli na teren potpuno obučeni, dok je Teri istrčao u šortsu", pamti njegov saigrač iz Foresta, Kristijan Edvards. "Bez problema je uklizavao i bacao se po snegu dok su svi razmišljali: 'Šta on to radi?'. Već tada mogli ste da vidite da je rođeni vođa".


Tokom tog leta, Teri se vratio u Čelsi i pokazao da zaslužuje mesto u startnih 11, kraj šampiona kao što su Marsel Desai i Frank Lebef, pa je već od jeseni bio redovni kandidat za početnu postavu.

PRVI SKANDAL: NAPAD NA AMERIKANCE

Džon Teri, Frenk Lampard i Vilijam Galas Foto: Guliver/Gettxy images/Ben Radford

Dok je postajalo potpuno očigledno da Teri poseduje sve kvalitete za vrhunskog defanzivca, nije prošlo mnogo vremena pre nego što je pokazao i problematičnu stranu svog karaktera, koja ga je pratila praktično kroz celu karijeru.

Bio je 12. septembar 2001, dan posle terorističkog napada na Svetski trgovinski centar, kada je sa Frenkom Lampardom, Džodijem Morisom, Eidurom Gudjonsenom i tada već bivšim igračem "plavaca" Frenkom Sinklerom maltretirao i plašio američke turiste na londonskom aerodromu.

Čelsiju je bila naprasno odložena utakmica protiv Levskog, a problematična petorka je najpre uz veliku buku rušila stvari po aerodromu, a potom otrčala i u najbližu kuglanu i bacala se niz staze ka čunjevima. Predstavnici kluba i menadžer Klaudio Ranijeri kaznili su fudbalere novčano, a ta sredstva donirali su za pomoć porodicama stradalih u njujorškom napadu.

"Bili su zaista pijani", rekao je za Bi-Bi-Si o tom incidentu menadžer Hitrou aerodroma.

ULAZAK U ISTORIJU, REKORDNI UGOVOR

Džon Teri Čelsi Foto: Guliver/Getty images/Richard Heathcote

Godine su prolazile, a Teri je napredovao, najavljivao velike stvari, pa počeo da ih ostvaruje. Krajem 2001. na jednoj utakmici je poneo kapitensku traku, kao dokaz da je sticao sve veće poverenje Klaudija Ranijerija. Uostalom upravo ga je Italijan 2003. postavio za prvog zamenika Marsela Desaija.

Već sledeće godine na "Bridž" je stigao Žoze Murinjo, a Teri je potpuno eksplodirao. Predvodio je dotad najbolju odbranu u istoriji Premijer lige (primila samo 15 golova!), podigao je šampionski pehar i dobio najvažnije priznanje, koje dodeljuju sami fudbaleri najjače lige na svetu, a oni su ga proglasili najboljim među njima.

Dotad se nije dogodilo da defanzivac dobije tu izuzetnu titulu!

Nedugo potom, u leto 2007, potpisao je novi, petogodišnji" ugovor i postao najplaćeniji fudbaler u istoriji Premijer lige, sa nedeljnom platom od 135.000 funti, što je u tom trenutku bilo više i od zarada Andreja Ševčenka i Mihaela Balaka (po 121.000).

"Nadam se da navijači vide da želimo ovde da napravimo velike stvari, a ja želim da budem deo svega toga", rekao je nakon potpisivanja ugovora i osvajanja dve od svoje četiri titule.

MOSKOVSKO FINALE, KLIZANJE I SUZE

Džon Teri, Teri finale Lige šampiona Foto: Guliver/Getty images/Alex Livesey

Sledećeg proleća, 2008, Teri je doživeo jedan od najbolnijih trenutaka u karijeri. Promašio je penal za osvajanje Lige šampiona.

Posle 90 minuta rovovske borbe u Moskvi, rezultat je bio 1:1. Kristijano Ronaldo doveo je Mančester junajted u vođstvo udarcem glavom na centaršut Vesa Brauna, a Frenk Lampard je izjednačio u 45, ubacivši iza leđa Van Der Sara loptu koja se nesrećno odbila o leđa Rija Ferdinanda. Odluka o šampionu Evrope donesena je jedanaestercima.

Tim iz Mančestera prvi je šutirao i posle dve realizovane serije (Tevez, Kerik - Balak, Beleti), Petr Čeh je "pročitao" da će Ronaldo šutirati u desno i tako doneo "plavcima" prednost.

Oven Hargrivs i Nani pogađali su u četvrtoj i petoj seriji za Junajted, a Ešli Kol za Čelsi. Potom je usledio momenat koji Džon Teri nikad neće izbrisati iz pamćenja.

"Išao sam ka lopti, znajući da je samo taj gol potreban da pobedimo i da je sve na meni. Ono što se potom dogodilo proganjaće me do kraja života", rekao je nedelju kasnije, opisujući šta mu je prolazilo kroz misli pre trenutka odluke:

Okliznuo se.

Junajted je potom pogocima Andersona i Rajana Gigsa osvojio drugu titulu prvaka Evrope pod Aleksom Fergusonom, a promašaj Nikolasa Anelke u osmoj seriji pao je u drugi plan pred jednim od trenutaka koji je u velikoj meri obeležio Terijevu karijeru.

"Mnogo, mnogo mi je žao što sam promašio penal i uskratio navijačima, saigračima, članovima porodice i prijateljima šansu da postanu šampioni Evrope", izjavio je uplakani Teri posle utakmice.

AFERA SA DEVOJKOM SAIGRAČA

Vejn Bridž i Džon Teri Foto: Guliver/Getty images/Jamie McDonald

Naredne, 2009. godine, Džon Teri uradio je nešto što se takođe godinama vezuje uz njegovo ime - bio je u tajnoj vezi sa devojkom Vejna Bridža, svog saigrača iz Čelsija i reprezentacije.

Kada se za tu višemesečnu aferu pročulo, preko noći je postao jedan od najvećih negativaca u fudbalu, i to ne samo u Engleskoj. Navijači bi mu na gostovanjima glasno i ciljano zviždali kad god bi primio loptu, a bilo je i pesama: "Čelsijevci, gde god da ste, ne ostavljajte supruge sa Terijem".

Bridž je pre toga imao toliko poverenje u kapitena da mu je davao i ključeve od svoje vile, u koju je Teri dovodio ljubavnice pre nego što se 2007. oženio. Jedna od njih izjavila je: "Džon mi nikad nije govorio o svojoj verenici (sada supruzi) Toni. Pretpostavljam da me je zato vodio u Vejnovu kuću", izjavila je Šalimar Vimbl, jedna od devojaka koja je javno govorila da je bila u "šemi" sa Terijem.

Epilog afere izrečen je na sudu, gde je presuđeno da tabloidi moraju da odštampaju izvinjenje tada već bivšoj Bridžovoj devojci Vanesi Peronsel, dok je ona od starta negirala da se bilo šta uopšte dogodilo između Terija i nje.

Teri je zbog ove afere trpeo posledice i u reprezentaciji, gde mu je selektor Fabio Kapelo prvi put oduzeo kapitensku traku i dodelio je Riju Ferdinandu.

U međuvremenu se sa Bridžom sretao i na utakmicama, ali nekadašnji saigrač nije hteo da mu pruži ruku (gornja slika).

"SLUČAJ FERDINAND"

Džon Teri i Anton Ferdinand Foto: Guliver/Getty images/Julian Finney

Upravo je Anton, mlađi Ferdinandov brat, bio u centru sledećeg velikog Terijevog skandala. Dogodilo se to 2011, tokom utakmice Čelsija i Kvins Park Rendžersa, kada je kapiten "plavaca" snimljen kako jasno govori štoperu protivnika: "Crna p****".

Nekoliko nedelja kasnije, Teri je morao na saslušanje u policiju zbog tog incidenta, a nedugo potom, protiv njega je pred državnim organima pokrenut i zvanični postupak zbog rasizma. Fudbalska asocijacija Engleske tada mu je drugi put oduzela kapitensku traku reprezentacije.

Na suđenju, u julu 2012, utvrđeno je da niko nije čuo Terija kako izgovara psovku, ali je ona bila zabeležena na video snimcima. Profesionalni čitači sa usana utvrdili su da ne može da se utvrdi da li je te reči uputio direktno Ferdinandu i u kojoj formi (pitanje, ironija ili nešto treće), ali mu je posle višemesečnog suđenja ipak izrečena definitivna kazna od četiri utakmice neigranja i 220.000 funti.

Teri je zbog toga i napustio reprezentaciju posle 78 nastupa, objasnivši da ga je postupak federacije doveo u "neodbranjivu" situaciju.

U međuvremenu, između svađe sa Ferdinandom (koji takođe nije želeo da mu pruži ruku) i izricanja kazne, ostvario je najveći uspeh u karijeri.

DANI SLAVLJA I ISTORIJSKA TITULA

Foto: Guliver/Getty images/Alex Livesey



Što nije uspeo u Moskvi, Teri jeste postigao u Minhenu, 2012. godine. Postao je šampion Evrope.

Nesmotrenim i nepotrebnim startom na Aleksisa Sančeza u polufinalu (kolenom sa leđa, bez lopte) zaradio je crveni karton tokom istorijskog revanša Barselona - Čelsi na Nou Kampu i stoga nije mogao da pomogne saigračima u borbi za titulu protiv Bajerna.

U izvinjenju navijačima i ekipi ponovo je, kao i četiri godine ranije, objasnio da oseća da je sve ostavio na cedilu. Ipak, na njegovu sreću i na sreću Čelsija, taj njegov gest nije presudno uticao na ishod finala, u kojem su "plavci" prvi put osvojili najprestižniji kontinentalni trofej.

Slavlje sveprisutnog Terija u Minhenu potom je postalo i hit na internetu. Sišao je sa tribina, obukao dres i bio najveća zvezda proslave.

BROJKE KAŽU: NIKO KAO TERI

Džon Teri i Nemanja Matić Foto: Guliver/Getty images/Ian Walton

Sabirajući Terijeva ostvarenja, za potpunu sliku potrebno je i u ciframa istaći neka od njegovih dostignuća:

- U istoriji Premijer lige nijedan defanzivac nije postigao više golova od Terija - 40. Upravo u sezoni u kojoj je osvojio Ligu šampiona postavio je svoj rekord od sedam pogodaka u takmičarskoj godini.

- Samo su četiri Engleza odigrala više utakmica od njega u Ligi šampiona. Vrh te liste izgleda ovako: Pol Skols 130, Geri Nevil 115, Dejvid Bekam 113, Džon Teri 111, Ešli Kol 108 i Frenk Lampard 107.

- Teri je kao kapiten izveo ekipu Čelsija 578 puta na teren. Za "plavce" je odigrao čak 713 utakmica i jedan je od samo trojice u istoriji kluba koji su premašili cifru "700".

- U sezoni 2014/15 postao je tek drugi igrač "u polju" koji je odigrao sve prvenstvene utakmice u jednoj takmičarskoj godini od početka do kraja. Na kraju je osvojio svoju četvrtu titulu. Tada je imao 34 godine!

- Tokom 2007. postao je prvi kapiten koji je podigao trofej (FA kupa) na novom Vembliju, a istoriju tog stadiona ispisao je i postigavši prvi gol na utakmicama reprezentacija, u remiju Engleske i Brazila.

"SAMO SE DŽON NIJE TRESAO"

Džon Teri Engleska Foto: Guliver/Getty imagesf/Laurence Griffiths



Iako su Teri i on prolazili kroz različite faze odnosa, Fabio Kapelo protivio se odluci Fudbalske asocijacije (FA) da defanzivcu 2012. drugi put "skine" kapitensku traku zbog vređanja Ferdinanda. Iako je Teri znao i javno, u toku Mundijala, da kritikuje Italijanov izbor ekipe za određene utakmice, čuveni trener ipak je bio svestan značaja slavnog štopera za ekipu.

Uostalom, rasprava sa čelnicima FA oko disciplinovanja Terija bila je i uvod u Kapelovu ostavku, koju je podneo samo nekoliko dana posle tog čina. Potom je izjavio: "Mislio sam da bi Džon trebalo da ostane kapiten, to sam rekao i zvaničnicima, jer smatram da neko ne može biti kažnjen dok građanski sud ne odluči da li je uradio to za šta je optužen".

U neformalnom razgovoru sa britanskim novinarima, Kapelo im je okrivao najslikovitiji razlog zašto je uvek pozivao Terija i zašto ga je uporno stavljao u tim i kada je za to bilo prepreka, objektivnih i subjektivnijh.

Italijan je dao prosto objašnjenje:

"Kada god bih se uoči važne utakmice osvrnuo po svlačionici, obično bi Džon Teri bio jedini igrač koji nije ćutao kao zaliven, koji nije bio u grču i koji se nije, grubo rečeno, 'u**rao' pred važnošću utakmice, pod teretom dresa Engleske".

Sve vesti