Na današnji dan, pre tačno 100 godina, u Nici je umro srpski vojvoda Radomir Putnik, slavni vojskovođa u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu.
Radomir Putnik roden je 24. januara 1847. u Kragujevcu, a preminuo je na današnji 1917. godine.
Prezime Putnik njegova porodica je dobila u vreme kada su se njegovi preci, tacnije pradeda Arsenije, doselili s Kosova u velikoj seobi Srba (1690) u Belu Crkvu.
Kada su njegovog pradedu, koji je tada imao oko sedam godina, upitali kako se zove, odgovorio je da je on putnik u nepoznatom pravcu. Po oslobodenju Srbije u XIX veku, porodica se iz Austro-Ugarske preselila u Srbiju. Otac Dimitrije je bio ucitelj u Kragujevcu.
Radomir Putnik bio je vojnik i vojskovoda srpske vojske punih cetrdeset godina. Vojnicko zvanje je stekao na Artiljerijskoj školi u Beogradu. Posle mnogih rasporeda i napredovanja u službi 1903. godine unapreden je u cin generala i postavljen za nacelnika Glavnog generalštaba. Godine 1906. bio je prvi put imenovan za ministra vojnog.
Tokom bitke na Ceru, uz pomoc promucurnog komandanta Druge armije Stepe Stepanovica naneo je Austrougarima veliki poraz. Protivio se srpskoj ofanzivi u pravcu Srema, ali je na pritisak vlade organizovao ofanzivu na neprijateljsku teritoriju. Nakon pocetnih uspeha, zbog gomilanja neprijateljskih snaga na Drini, povukao je vojsku i spremio se za novu odbranu Srbije.
Slava junacima Cerske bitke
Njegova odluka da napusti Beograd i skrati front za vreme Kolubarske bitke je bila presudna, jer je srpska vojska dobila vreme da se oporavi i odmori. Preporodenu srpsku vojsku je poveo u ofanzivu koja je nanela odlucujuci udarac Austrougarima kod Suvobora, nakon cega je austrougarska vojska potisnuta s teritorije Srbije.
Kada je pocela cetvrta ofanziva na Srbiju, Putnik je vec teško oboleo i nije imao mnogo udela u operativnim odlukama. Ipak, u okolnostima koje su bile veoma nepovoljne po Srbiju, uspeo je da organizuje povlacenje srpske vojske preko albanskih i crnogorskih planina, na albansko primorje.
VOJVODA STEPA: Sve za otadžbinu, bez privilegija
Vojvoda Putnik je, prenosi Riznica srpska, bio od srpskih vojskovoda koji se nisu kitili ordenjem i znamenijem. "Moje su dekoracije ispod mundira" govorio je Putnik, koji ordenje nikada nije nosio.
Teško bolestan, Putnik je stigao u Skadar 6. decembra 1915. godine, a 9. januara 1916. je prebacen na Krf, gde se lecio do septembra iste godine. Sa Krfa je otišao u Nicu da nastavi lecenje...
Teško oboleo prenet je na rukama svojih vojnika preko Albanije. Regent je vec poceo da optužuje Vrhovnu komandu, "što je u toku povlacenja prekinula veze sa drugim armijama, uz insinuacije i preterivanja kao i uvek kada vojska nije bila zauzeta operacijama..." Putnik je zatražio da mu se odobri petomesecno odsustvo za lecenje koje mu je Kralj odobrio. Prebacio se u Italiju, odakle je pošao na lecenje u Nicu. Vec 9. decembra 1915. godine zamenjen je.
Vojvoda Mišic: Protiv Jugoslavije, nisu ga slušali
"Mnogo sam patio i mnogo sam mucen. Ali sve praštam — sve zaboravljam. Samo me boli to što sam sa položaja nacelnika štaba Vrhovne komande uklonjen onako, kako ja ni svog rdavog posilnog nisam terao natrag u komandu. Da ni posilnog dobar oficir ne tera od sebe ovako i na ovaj nacin. A mene, tek mene su oterali kao najgoreg, jer je trebao neko da plati ceh. I to me boli i bolece me do groba".
Umro je 17. maja 1917. godine u Nici gde je kovceg s njegovim posmrtnim ostacima ostavljen u crkvi na Ruskom groblju. Jedan od srpskih novinara prolazeci sedam godina kasnije tuda zaprepašceno je pisao: "Veliki voda naše vojske još uvek leži u crkvenom prozoru i otadžbina ne može još uvek da se seti svog velikog sina kome toliko duguje". Na to su mu dva francuska denerala rekla: "Ili ga prenesite u svoju zemlju i sahranite, ili dajte da ga mi Francuzi sahranimo".
Novembra 1926. godine, više od devet godina od njegove smrti na beogradsku železnicku stanicu stigli su posmrtni ostaci Vojvode Putnika, Stojana Novakovica i Andre Nikolica.
Sahranjen je 7. decembra na Novom groblju uz sve državne i vojne pocasti. Tu mu je prilozima mnogobrojnih poštovaoca, podignut veliki spomenik.
"Istorija ce, Veliki vojvodo, najbolje reci zasluge koje si stekao za vojsku, i zasluge za oslobodenje i ujedinjenje",rekao je govornik na sahrani.
