Budi EKO-POLICAJAC, prijavi napad na prirodu!

Beloglavi sup je spasen u Srbiji, ali ima drugih vrsta životinja koje su pred istrebljenjem. Pročitajte i zamislite se - šta ja mogu da uradim za našu planetu?

Budi EKO-POLICAJAC, prijavi napad na prirodu! Foto: Mondo/ Stefan Stojanović

Kada sam nedavno pitao drugaricu, biologa da mi objasni kakva je funkcija komaraca na planeti, osim da nam piju krv i zuje nam oko ušiju, nasmejala se i "poklopila me": "Tvoja funkcija na Zemlji je mnogo manja nego uloga komaraca u eko-sistemu".

Kada je poslanik Marijan Rističević nedavno u Skupštini Srbije predložio zakon o potrvrđivanju sporazuma o očuvanju populacije slepih miševa u Evropi, mnogi su se podrugljivo smeškali.

"Poljoprivrednici znaju koliko je ovo značajno, Jedan slepi miš za jednu noć pojede 3.000 insekata. Zato je zbog zaštite bilja veoma bitno naći stanište za slepe miševe", rekao je Rističević, dok su se ostali poslanici smejuljili, uključujući predsednicu parlamenta.

Rističević je ovaj svoj predlog iskoristio i za obračun sa političkim protivnicima, što je sastavni deo skupštinskog života, ali ma koliko zvučalo besmisleno to što je predložio JESTE IZUZETNO važno, a i ponašanje poslanika dovoljno govori koliko smo kao društvo neinformisani.

Činjenica je da mnogi ljudi žive loše ili teško i da razmišljanja "ma, kakvi slepi miševi, imamo važnijih problema" jesu dominantna.

NOVA VRSTA SLEPIH MIŠEVA U SRBIJI!

Ohrabrujuća informacija koja je saopštena u sredu uveče , jeste da je otkrivena nova vrsta slepih miševa koji nastanjuju Srbiju, a na Tari je otkrivena i nova vrsta tartufa. "To je veoma važna informacija i saznanje za ceo svet, ali čak ni na sajtu Nacionalnog parka Tara nema informacije o tome", rekao je direktor beogradskog Prirodnjačkog muzeja Milan Paunović.

Međutim, čovek je svojom prirodnom ekspanzijom doveo do toga da ugrožava opstanak mnogih divljih životinja, a samim tim, narušavanjem eko-sistema, dovodi u opasnost i sopstveni opstanak. Zato slepi miševi JESU važni, kao i sve ostale vrste na planeti. A "zahvaljujući" čoveku tih vrsta je sve manje.

Rečju, SEČEMO GRANU NA KOJOJ SEDIMO.

Osnovni problemi jesu, pre svega, u NAŠIM GLAVAMA, nepostojanu sistematske zaštite i kontrole staništa i životinjiskih vrsta, jer je sve prepušteno entuzijastima, društvima, doduše i Zavodu za zaštitu prirode, korupciji (neki Italijan tutne 50 evra da krivolovi po Srbiji, a onda prepelicu proda luksuznom restoranu u Italiji koji potom to servira po visokim cenama)...

Uz to, zakonodavstvo treba da prati trendove i da bude brže menjano, a ne da kaska za dešavanjima u prirodi, kao i da inspekcija bude na terenu, da bude stalno u toku, i da sudovi budu efikasniji i oštriji za raznorazne prekršaje u prirodi, pa i krivična dela.

Čuvajmo živi svet, podaci su ALARMANTNI



"Stalno se priča o tome kako smo siromašna zemlja, pa nemamo uslova i resursa da se sada bavimo i zaštitom životinjskih vrsta. Ali, dokle god nastavimo tako da se ponašamo, nećemo postati dobrostojeće društvo. U SAD u Nacionalnim parkovima postoje rigorozne zabrane, a u Srbiji su retke zatvorske kazne za razne stvari koje ugrožavaju prirodu", rekla je Duška Dimović iz Svetske organizacije za prirodu (WWF) na tribini u Kulturnom centru Beograda na kojoj se govorilo o zaštiti divljih životinja u Srbiji i uopšte o očuvanju prirode.

Spomenut je Nacionalni park Kopaonik na kojem je izgrađeno na desetine objekata, a nije se vodilo računa o životinjskom staništu i vrstama.

DA LI BISTE BILI EKO-POLICAJAC?

Na tribini na kojoj su govorili oni koji sa mnogo entuzijazma brane prirodu od nas samih, muzičar Rambo Amadeus je, u svojstvu voditelja tribine, predložio da svako od nas postane "EKO-POLICAJAC" (on je rekao "eko-pandur), odnosno da prijavljuje svaki "napad na prirodu", dok su ostali govorili o svojim iskustvima u odbrani prirode od čoveka.

"Ljudi je sve više na planeti i tehnološkim razvojem ubrzano trošimo resurse. Svako od nas troši više nego što bi trebalo - vode, struje, hrane... Ranije niko nije jeo tunu osim Japanaca, a sada ceo svet jede tu vrstu ribe. Populacija atlantske tune smanjila se na svega 7% u poslednjih 50 godina! Imamo dobru šansu da tune više ne bude u narednih 10 godina", rekla je Duška Dimović.

Ona je je istakla da u izveštaju organizacije u kojoj radi o životu na planeti postoje zabrinjavajući podaci o trošenju održivih kapaciteta na zemlji.

"Ujedinjeni Arapski Emirati troše devet planeta, a imamo jednu… Srbija troši dve i po planete, a imamo jednu. U avgustu kao čovečanstvo trošimo sve resurse na planeti koje imamo na raspolaganju za godinu dana. To je veliki problem. Kad razmišljamo o prirodi treba da se ponašamo kao da razmišljamo o sebi, jer ne možemo da živimo bez određenih organa. Tako je i sa prirodom", istakla je Duška Dimović.

"Dakle, NAJEB**LI smo u svakom slučaju, šta nam je činiti?", zapitao je Rambo Amadeus, pomenuvši primer Černobilja, gde je, posle strašne nuklearne katastrofe, život počeo sam da se obnavlja. Ali, samo zato što se tamo čovek nije vratio...

"Posle ćemo da gledamo film o nekoj tetki koja je živela sa majmunima. Znam kako joj je", rekao je Rambo Amadeus u svom stilu.

"Tamo su se obnovile sve životinjske i biljne vrste. Znači čovek je problem. Na planeti zemlji postoji oko dva miliona nama poznatih različitih vrsta… Od kada se čovek razmahao, recimo negde od industrijske revolucije, dnevno zauvek izumiru različite vrste živog sveta", rekao je Rambo Amadeus.

On je napomenuo da čovek povećava količinu ugljen dioksida u vazduhu.

"Kada bi smanjili zemaljsku kuglu na jedan metar, sloj vazduha koji dišemo bio bi manji od jednog milimetra… Najvažniji resursi su vrlo ograničeni, a da toga ljudi nisu svesni i ako danas imamo alate da te promene registrujemo", rekao je Rambo Amadeus.

SIMBOL NEMANJIĆA JE SPASEN, ALI SIMBOL DANAŠNJE SRBIJE IZUMIRE!

nemanjići izložba, barjak, dvoglavi orao Foto: MONDO/Stefan Stojanović



Saša Marinković i Milan Ružić su "diskretni heroji" prirode. Zahvaljujući entuzijazmu Saše Marinkovića i njegovih saradnika, populacija beloglavog supa u Srbiji raste. A bili su na ivici istrebljenja.

"Govorili su mi da dignem ruke...", priseća se Marinković, ali je neverovatnom voljom, uz saradnju meštana pojedinih krajeva Srbije, uspeo u gotovo nemogućoj misiji.

Ovaj lešinar je izuzetno važan za prirodni lanac. Beloglavi sup je "čistač" prirode, jede ostatke životinja i doprinosi da ona bude "umivena".

Supova u Srbiji danas ima oko 500 (nekad ih je bilo tek nekoliko) i uglavnom su nastanjeni oko Uvca i na području oko Sjenice.

Spas supova urađen je u saradnji sa meštanima. Beloglavi sup oduvek je smatrana polubožanstvom, jer se verovalo da je veza između ovog i "onog" sveta, predviđa oluje, a bila je i simbol Nemanjića.

Zato i nije bilo teško napraviti dogovor sa meštanima, kaže Marinković, koji su pristali da odnose hranu za supove. Ovaj lešinar može da gladuje čak 27 dana i nije lovac. On nalazi hranu i hrani se "po principu slučaja", rekao je Marinković, ukazujući zašto su oni važni u lancu prirode.

Međutim, Marinković je ukazao na to da zbog čoveka i ova staništa često bivaju ugrožena, što zbog nemarnih lovaca, što zbog velikog broja turista.

"Dnevno imamo po nekoliko desetina, pa i stotina turista. Taj broj treba ograničiti. Dešava se da 'lokalci' dpvedu prijatelje, pa viču i udaraju kako bi se supovi sklonili da bi oni slikali gnezda. Dešava se i da lovci dođu i ubiju supove. Tako nam je uništeno 12 gnezda supova", rekao je Marinković.

Ukazao je i na to da je u Aziji gotovo uništena populacija ovih lešinara i to zbog antibiotika koji je ubacivan u hranu za stoku, a u Africi se dešava da lovokradice stave u otrov slonova koje su prethodno nezakonito ubili, pa lešinari, koji hitro reaguju, odmah navale i pootruju se.

"Imamo više orlova krstaša na grbu nego u prirodi"

dunav, zemun, led, labudovi, zima, labud, ptice Foto: Mondo/ Goran Sivački



"AGRESIVNI" POVRATAK LABUDOVA

Saša Marinković iz Fondacije za zaštitu ptica grabljivica rekao je da su labudovi nekada bili ugrožena vrsta, ali da je zahvaljujući merama zaštite u zapadnoj Evropi njihova populacija sada velika i da su zato došli i kod nas. "Labud je ptica iz bajke i teško je ljudima objasniti da njihova ekspanzija može da bude opasna. Njih toliko sada ima da su postali invazivna vrsta, jer su krupni i teraju ostale vrste iz okoline svojih staništa. Postoji problem zbog toga, jer gubimo druge vrste", ukazao je Marinović.

Osim supova, u Srbiju su se "vratili" dabrovi, risovi, vidre, šakali koji su u velikoj ekspanziji, i medvedi. Ali, dok je lov na medvede u Srbiji zabranjen, dotle je u susednoj Bosni i Hercegovini dozvoljen, a medvedi su poznati kao "pešaci" i često menjaju staništa.

I supovi odlaze i nastanjuju se na drugim mestima, pa su tako "srpski" supovi primećeni na Bliskom istoku - Iraku, Jemenu, Izraelu, u Ukrajini.

Za razliku od supova i pomenutih drugih vrsta životinja postoje vrste ptica koje su na ivici istrebljenja u Srbiji.

Na to je ukazao Milan Ružić iz Društva za zaštitu ptica koji već 15 godina ide sa "dvogledom" i pokušava da spasi što se spasiti može.

Najugroženije vrste u Srbiji su orao krstaš, za koga se veruje da krasi današnji grb Srbije, kao i velika droplja, simbol Panonske nizije.

"Sve ptice su naše, čovečije, nisu samo srpske, jer ptice lete, za njih nema granica", poručuje Milan Ružić, dok se Rambo Amadeus ubacio doskočicom: "Samo virus putuje bez pasoša".

Borba za spas droplji u Mokrinu



zastava srbije, srbija, grb Foto: Mondo/ Stefan Stojanović



Ružić je ispričao kako su se borili da spasu jedini par orlova krstaša koji danas krstari nebom Srbije.

"Naša volonterka je ČETIRI MESECA spavala u šatoru kako bi motrila na gnezdo orlova krstašana Fruškoj gori. Tokom oluje gnezdo je palo, ali je uspela da ga spasi", rekao je Ružić, navodeći primer da je nedavno primećen još jedan orao krstaš, ali da je, nažalost, ustreljen.

"Srbija nije bezbedno mesto za ptice", konstatovao je Ružić, dodajući i da na Fruškoj gori postoji plan da se dovedu bizoni(!).

"Eto, dovode bizone, a dopustili su da orlovi odlete...", rekao je on. 

Šta nam je činiti?

Najpre, da podignemo svest u našim glavama koliko je važno čuvati prirodu. Potom da zaštitimo staništa, dugoročno, sistematski, da zaustavimo krivolov, da prestanemo da zagađujemo zemlju, reke, da ne bacamo đubre van korpi za otpatke, da ne basamo stare šporete pored reka...

Zašto OVAKO??? (FOTO)

Nosi đubre sa sobom, ne prljaj prirodu!



Uostalom, čeka nas izuzetno komplikovano Poglavlje 27 u pregovorima sa Evropskom unijom. Pogađate, reč je o zaštiti životne sredine.

Srbija pred VELIKIM IZAZOVOM - ekologija!



"Kad dođe do poglavlja, sprečićemo bezglavlje", konstatovao je Rambo Amadeus.

Povezano

Sve vesti