Srbija ekologija pregovori sa EU Poglavlje 27
MONDO, Lana Stošić 

  Pred Srbijom je naredne godine izuzetno veliki izazov - otvaranje pregovora sa EU o Poglavlju 27 (ekologija, odnosno zaštita životne sredine), koji će, prema opštim procenama, Srbiju mnogo koštati da bi se "poklopila" sa evropskim standardima.

Državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine, Ivan Karić obavestio je danas javnost da bi Srbija trebalo da između aprila i juna naredne godine u pregovorima sa EU otvori Poglavlje 27 i objasnio da je Srbija namerno usporila proces.

"Iako se očekivalo da poglavlje bude otvoreno krajem ove godine, mi smo usporili taj proces jer hoćemo da se dobro pripremimo i ne dođemo u situaciju kao Bugarska, Hrvatska i Rumunija, koje su više para potrošile na plaćanje penala, jer nisu dobro pregovarale, nego što su dobili sredstava iz pretpristupnih fondova", rekao je Karić na Međunarodnom forumu Miteko, u Beogradu.

Srbija pred VELIKIM IZAZOVOM - ekologija!


Istakao je da Srbija već ima "plan implementacije" i "plan transpozicije" i sada završava "plan implementacije posebnih direktiva" EU.

Karić je rekao da se razmišlja i o tome da Srbija nađe državu mentora koja bi joj pomagala, lobirala i savetovala je u pregovorima o Poglavlju 27.

"To je sve još na nivou razmatranja i o tome će odlučivati predstavnici više ministarstva", rekao je on.

ŠTA SVE OVO PODRAZUMEVA?

Pre svega, usklađivanje zakona sa propisima EU, sprovođenje tih propisa na adekvatan način (moguće je da EU finansijski kažnjava države-članice koje se ne pridražavaju standarda)...

U ceo taj set oko zaštite životne sredine spadaju: kvalitet vazduha, kvalitet vode, zaštita prirode, industrijsko zagađenje i upravljanje rizicima, upravljanje hemikalijama, kao i klimatske promene.

Zapadni Balkan sve TOPLIJI, saradnja rešenje


Na polju ekologije, da se ne lažemo, Srbija stoji veoma loše. Zbog toga je vrlo realna pretpostavka da će to poglavlje, biti najkomplikovanije, najteže i NAJSKUPLJE za Srbiju, jer je stanje na vrlo niskom nivou. 

Priznao je to i ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan koji je nedavno istakao da Srbija trenutno izdvaja 0,2% BDP-a (Bruto društvenog proizvoda) za ekologiju, a da bi trebalo da izdvaja 10 puta više za te namene.

"Srbija u zaštitu životne sredine treba da uloži oko 15 milijardi evra u narednih 25 do 30 godina", izjavio je Trivan.