Istorija odnosa Severne Koreje i SAD

Predsednik SAD Donald Tramp i severnokorejski lider Kim Džong Un sastaće se u utorak u Singapuru, na prvom sastanku lidera tih dveju zemalja.

Istorija odnosa Severne Koreje i SAD Foto: AP Photo/Ahn Young-joon



Agencija AP je sastavila listu istorijskih događaja u odnosima Sjedinjenih Država i Severne Koreje:

KOREJSKI RAT

Dve zemlje su se borile na suprotnim stranama tog trogodišnjeg rata početkom 1950-ih godina, u kojem su poginuli milioni ljudi, uključujući 36.000 američkih vojnika. Rat je počeo juna 1950. godine, kada je severnokorejska vojska u iznenadnom napadu prešla granicu na 38. paraleli. Slaba južnokorejska vojska u početku je gotovo bila poražena, a zatim su snage UN na čelu sa američkim potisnule napadače duboko u Severnu Koreju. Kineska vojska je potom intervenisala, odbacujući snage UN. Borbe su završene primirjem jula 1953. godine. Korejsko poluostrvo je i danas tehnički u ratnoj situaciji jer to primirje nije zamenjeno mirovnim sporazumom. Sjedinjene Države i dalje drže 28.500 vojnika u Južnoj Koreji.

ZAROBLJAVANJE ŠPIJUNSKOG BRODA

Januara 1968. čamci severnokorejske mornarice su napali i zarobili američki vojni brod "Pueblo". Jedan američki mornar je poginuo, a 82 su zarobljena. Severna Koreja ih je držala 11 meseci, gde su ih tukli i saslušavali. Pustili su ih pošto je glavni pregovarač SAD potpisao izjavu u kojoj se potvrđuje da je brod ilegalno ušao u teritorijalne vode severa. Severna Koreja je u Pjongjangu izložila "Pueblo" - jedini brod američke mornarice koji je zarobila neka strana zemlja.

UBISTVO SEKIRAMA

U leto 1976. dvojicu američka vojnika su sekirama ubili vojnici Severne Koreje tokom sukoba zbog pokušaja Amerikanaca da orežu jednu topolu u Demilitarizovanoj zoni između dveju Koreja. SAD su odgovorile slanjem aviona-bombardera B-52 nad Demilitarizovanu zonu, da bi zastrašile Sjevernu Koreju. Kriza se smirila kada je lider Severne Koreje Kim Il Sung - pokojni deda sadašnjeg vođe Kima Džonga Una, izrazio žaljenje zbog ubistva američkih vojnika.

KARTER U POSETI SEVERU

Juna 1994. tada već bivši predsednik SAD Džimi Karter je ušao u Severnu Koreju preko Demilitarizovane zone i imao dva sastanka s Kim Il Sungom u pokušaju da reši tek nastala nuklearna konfrontacija. Po povratku na jug, Kater je preneo ponudu Kim Il Sunga za međukorejski samit što je prihvatio južnokorejski predsjednik Kim Jung-Sam. Međutim, pošto je Kim Il Sung ubrzo umro, jula 1994. godine, prvi Korejski samit nije održan. Njegov sin Kim Jong Il je nasledio vlast i priredio prvi Korejski samit 2000. godine, s tadašnjim predsednikom Južne Koreje Kimom Dae-Džungom.

DOGOVORENI OKVIR

U oktobru 1994. Sjedinjene Države su potpisale važan sporazum o nuklearnom razoružavanju sa Severnom Korejom, čime je okončano nekoliko meseci ratnih strahovanja izazvanih pretnjom Severa da će se povući iz Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja i pretvoriti svoje zalihe nuklearnog goriva u bombe. Po paktu nazvanom "Dogovoreni okvir", Sever je "zamrznuo" svoje nuklearne aktivnosti i složio se da demontira svoje nuklearne objekte u zamenu za izgradnju dva nuklearna reaktora za proizvodnju električne energije, i za snabdevanje naftom. Dogovor je propao 2002. godine, kada su američki zvaničnici optužili Severnu Koreju da tajno sprovodi nuklearni program koristeći obogaćeni uranijum.

VICE-MARŠAL POSETIO SAD

U oktobru 2000. godine, glavni saradnik Kima Džonga, vice-maršal Čo Miong Rok, doputovao je u Sjedinjene Države kao najviši severnokorejski zvaničnik koji je posetio ratnog neprijatelja od kraja Korejskog rata. Čo se sastao s tadašnjim predsednikom Bilom Klintonom i uručio mu Kimovo lično pismo. Do te posete je došao dok su dve zemlje pokušavale da poprave odnose pošto je počelo popuštanje posle prvog međukorejskog samita te godine.

OLBRAJT NA SEVERU

Nekoliko nedelja nakon Čoovog putovanja, američka državna sekretarka Madlen Olbrajt je došla u uzvratnu posetu Pjongjangu kako bi pokušala da organizuje posetu Klintona Severnoj Koreji. Sastala se s Kim Džong Ilom i zajedno su gledali spektakularne masovnu priredbu "Arirang". Pomirljivo raspoloženje dve zemlje dramatično se promenilo kada je predsednik Džordž Buš od stupanja na dužnost januara 2001. godine zaoštrio politiku prema severu. Klinton je na kraju posetio Severnu Koreju kao bivši predsednik 2009. godine, da bi izdejstvovao oslobađanje dva pritvorena američka novinara.

PREGOVORI ŠEST ZEMALJA

Sjedinjene Države su se vratile pregovorima sa Severnom Korejom 2003. godine, tada u okviru šestostranih pregovora u kojima su učestvovale i Južna Koreja, Kina, Rusija i Japan. Tokom pregovora koji su trajali do 2008. godine, Severna Koreja je ponovo zaustavila nuklearne aktivnosti i onesposobila neke ključne delove svog glavnog nuklearnog kompleksa, u zamenu za bezbednost, ekonomsku i energetsku korist. Međutim, pregovori su propadali usred rasprave o tome kako potvrditi njene korake u razoružavanju. Severna Koreja se zvanično povukla s pregovora 2009. godine u znak protesta zbog međunarodne osude njenog inače zabranjenog lansiranja rakete dugog dometa.

SVE VIŠE PROBA

Pošto je preuzeo vlast posle smrti svog oca Kima Džonga Ila krajem 2011. godine, Kim Džong Un je počeo neobično veliki broj proba oružja, kao deo njegovog objavljenog cilja o izgradnji nuklearnih raketa sposobnih za dostizanje kopna SAD. Posebno 2017. godine, strahovanje od rata na Korejskom poluostrvu se dramatično povećalo pošto je Severna Koreja izvela šestu i najmoćniju nuklearnu probu i probno ispalila tri interkontinentalne balističke rakete. Kim i Tramp su razmenili grube lične uvrede i ratne pretnje da će jedna zemlja napasti drugu.

PONOVO POPUŠTANJE

Kim je promenio taktiku ove, 2018. godine, poslavši delegaciju na Zimske Olimpijske igre na jugu i sastavši se s predsednikom Južne Koreje Munom Džae-Inom. Kim je ponudio da pregovara o svom nuklearnom programu ako mu Sjedinjene Države garantuju bezbednost. Iako postoji jaka sumnja da li će Kim u potpunosti odustati od svojih nuklearnih projektila, ali Tramp je na kraju pristao da se sastane s njim. Kimov glavni saradnik, bivši šef obaveštajne službe Kim Jong Čol je doputovao u Sjedinjene Države s ličnim pismom Trampu, pošto je američki državni sekretar Majk Pompeo otišao u Pjongjang i dvaput razgovarao s liderom Severne Koreje.

Sve vesti