U ne tako davna vremena, godišnje liste su bile zaista važne. Očekivane sa gotovo navijačkom groznicom, nekoliko „relevantnih“, kao što su one koje su priređivali NME, Melody Maker, ili Rolling Stone, na primer, bile su sasvim solidan i realan putokaz u retrovizoru za g
GODIŠNJA LISTA
No, svetom popularne muzike, kao i medija koji je prate, već godinama caruje hiperinflacija značaja. Sve je podjednako lako dostupno i skoro sve je podjednako nevažno na duže od vorholovskih 15 minuta. Entropija je tolika da je bilo kakav pokušaj „sveobuhvatne“ godišnje rekapitulacije unapred osuđen na propast. Na kraju krajeva, to skoro niko više i ne očekuje.
Pregled 10 albuma i pesama koji sledi je sasvim lični utisak o muzičkoj 2012. godini. Redosled je abecedni.
1. Bob Dylan – Tempest
Razočaranje godine. Ne zbog Boba, već zbog hordi novinara koji su se, bukvalno od dana kada je album izašao, utrkivali u idolopoklonstvu i dizanju u nebesa jedne sasvim solidne, ali ipak, budimo realni, prosečne ploče. Možda je meni nešto promaklo, ali nisam siguran da naslovna pesma, jedna dozlaboga dosadna 14-minutna tirada o potonuću Titanika, sa pretenzijama metafore, baš dobacuje do Dilanovog standarda. Na sreću, da izvadi stvar, tu je jedna od najemotivnijih posveta među pop-velikanima koja sam ikada čuo, „Roll on John“. Roll on Bob, a ostali malo da smanje doživljaj...
2. Frank Ocean – channel ORANGE
R'n'b je čudan žanr. Taman kad pomislite da je zapao u bezizlazni krug reciklaže i prelazi preko granice samoparodiranja, pojavi se neka ovakva ploča. Frank Ocean je izazvao veliku buru kada je prošlog leta, kao jedan od retkih u tradicionalno homofobnoj afroameričkoj muzičkoj zajednici, javno obznanio svoja homoseksualna opredeljenja. Kraj decembra je dočekao kao autor jednog od albuma godine.
3. Nina Romić – Ptice
Najzanimljivije novo ime na hrvatskoj sceni u poslednjih par godina. Nina Romić je vaspitačica u dečijem vrtiću koja se u slobodno vreme pomoću super-moći pretvara u sjajnu kantautorku. „Ptice“ su njen drugi album. Kad bih hteo da budem pretenciozan, napisao bih nešto tipa „Jadranka Stojaković za hipstere“, ili „Josipa Lisac alternativnog roka“. Ali, neću...
4. Poolside – Pacific Standard Time
Filip Nikolić, „naše gore list“, je polovina ovog kalifornijskog elektronskog dueta koji je u 2011. imao fantastičnu obradu Nil Jangove „Harvest Moon“. Muzika sa njihovog prvog albuma šeta od post-disko trikova iz 80-ih, preko popa za odrasle a la Steely Dan, do akustičnih „chill out“ sazvučja. Neizbežno za predstojeće zimske mesece, uz lepa sećanja i sledećeg leta...
5. Psy – Gangnam Style
Sve što nije u redu sa današnjom pop muzikom, puta milijardu. Videli ste, ne morate ponovo...
6. Rage Against The Machine - XX (20th Anniversary Edition Deluxe Box Set)
Da, prošlo je 20 godina, prst na čelo...
7. Rebel Star – Anđeli /pesma sa albuma „Rebel Star“/
Domaći duet godine, pevaju Milan Glavaški, lider Reber Stara, i Ivana Smolović, autorka i pevačica sa postavama Ika i On Tour. Klasičan primer kako svaka dobra pesma zvuči tako jednostavno. Da, jako podseća na Dilana iz sredine šezdesetih, pa šta? I da, Ivana lepše peva na srpskom, nego na engleskom.
8. Tame Impala - Lonerism
Alternativni bend o kome se trenutno najviše priča. Udahnuli su novi život psihodeličnom roku, žanru koji je prečesto služio kao jalovo igralište za skromne talente. Verovatno najbolji album ovog usmerenja još od „The Soft Bulletin“ od Flaming Lips iz 1999.
9. Veliki prezir – Svetlost i dim
Ovo izdanje imalo je zvaničnu promociju 30. decembra, ali su tri od četiri pesme na njemu poznate od ranije. Veliki prezir je već godinama gotovo nepogrešiv u svojoj viziji emotivne rok muzike koja neprestano navodi ljude da im kroz celu njihovu karijeru lepe besmislene etikete, od „brit popa“ do „amerikane“. Užasno sam subjektivan kada je ovaj bend u pitanju i što se mene tiče, Veliki prezir je „rok end roul“, tačka.
10. Hahaha - Siromašni i bogati
U kasnom tinejdžerskom dobu mnogo sam voleo Husker Du. O ovom makedonskom sastavu, čiji drugi album me oborio s nogu, ne znam skoro ništa, osim da sviraju onako kako bih i ja da sam u tim godinama imao bend.